Косово и Метохија: Година расплета

Пише Никола Врзић

Ако и на Косову и Метохији локални избори не буду одржани када и у остатку Србије, знаћемо да Међународна управљачка група не управља само Приштином, већ и Београдом. А да је Борис Тадић само њен окупациони намесник

 

Када је пре месец дана Питер Фејт Косоварима пожелео Срећну нову 2012. годину, пожелео им је да наредну, 2013, дочекају без њега као Међународног цивилног представника на Косову. Пожелео им је да ова, 2012, за Косово буде година расплета, последња година надгледане независности „младе државе која се креативно и снажно издигла и мрачних деценија конфликта и етничког раздора“. Фејтова новогодишња жеља почела је ових дана да се остварује; Међународна управљачка група из Беча је 24. јануара огласила почетак припрема за „организовано окончање надгледане независности“, па је Скупштина Косова овог уторка усвојила Резолуцију о окончању надгледане независности Косова, да би истог дана Фејт поздравио овај поступак, јер ће он помоћи у остваривању „овог националног циља“.
А како се у све то уклапају четири тачке Бориса Тадића, журба у решавању косовског проблема коју је председник Србије одједном почео да заговара, противљење владајућег Београда референдуму на северу Косова, и недоумице око одржавања српских избора на Косову и Метохији? Нажалост, уклапају се јако добро. Тако да изражавамо основану сумњу да је читава акција повлачења преостале Србије са Косова врло пажљиво искоординисана између Беча и Приштине, Београда и Брисела и Вашингтона…

ПОДМЕТАЊЕ АХТИСАРИЈА

[restrictedarea]

Међународна управљачка група (International steering group – ИСГ) за надзирање независности Косова – ад хок основана група узурпатора српског Космета коју чини 25 земаља. Главни промотери независности Косова, све пријатељ до пријатеља Србије; од САД-а, Немачке и Француске, до Хрватске, Словеније, Мађарске и Турске – на свом је 14. састанку, 24. јануара у Бечу, сасвим отворено обзнанила да ове године намерава да стави коначну тачку на независност Косова. Како ћемо показати, у остварењу овог циља ИСГ-у подједнако асистирају и Приштина и Београд.
ИСГ је, наводи се у бечким закључцима, констатовала да је „Косово сада у последњим фазама имплементације“ Ахтисаријевог плана надгледане независности, и да ће стога „почети с припремама за организовано окончање надгледане независности (…) што би требало да буде могуће до краја 2012. године“. Већ овде наилазимо на први знак да Тадићев Београд поступа по смерницама својих пријатеља са Запада (плус Турци); и председник Србије се, наиме, у складу са жељом ИСГ-а залаже за хитро закључивање косовског питања: „Они који одлучују о Косову не желе никакво залеђивање конфликта, нити то нама одговара (…) Ми просто не можемо да чекамо. Морамо сад да кренемо“. На исти начин, и вицепремијер и лидер СПС-а Ивица Дачић је, у разговору са известиоцем Парламентарне скупштине Савета Европе Бјорном фон Сидовим, „истакао да што пре треба постићи политички договор и наћи решење проблема Косова и Метохије“…
Идемо даље, пратимо бечку обзнану међународних управљача Косовом (и целом Србијом?), и оно што раде Приштина и Београд. ИСГ захтева од приштинских власти да на косовски устав усвоје „амандмане којима ће уклонити све елементе међународног надзора из Устава“; Скупштина Косова промптно усваја споменуту резолуцију, којом позива Владу Косова да у року од месец дана „предложи све потребне уставне амандмане и додатне законе“. ИСГ, такође, позива Приштину да усвоји и све остале „специфичне мере којима ће уважити принципе Ахтисаријевог плана“, после чега приштински Парламент „позива Владу Косова да (…) приоритетно припреми и усвоји законе који ће омогућити потпуно остваривање Свеобухватног предлога за статус Косова међународног посредника Мартија Ахтисарија“.
Е, сад, где су ту Тадић и његов Београд? У председникове четири тачке. У четири тачке косовског коначног решења којима нам – као свој предлог, предлог Србије – подваљује зле намере међународних управљача и (одбачени) Ахтисаријев план надгледане независности Косова; онај његов, тобоже нестатусни део, за чије се прихватање не тако давно заложио (али поштеније, то јест отвореније) Вук Драшковић.
ИСГ, наиме, међу „спефичним мерама“ од косовских власти захтева „оснаживање права свих косовских мањина“, односно  „заштиту права и идентитета локалних заједница“, као и заштиту „културног наслеђа“. Оно што траже поборници косовске независности из Међународне управљачке групе, у две од своје четири тачке захтева и председник Србије – „посебне гаранције за Србе у енклавама“, као и „посебно решење за наше манастире и администрирање манастирским комплексима“.
А тек Тадићева четврта тачка, „посебно решење за север Косова“… ИСГ: „Суштина Ахтисаријевих принципа (…) пружа најбољи модел за будућност северних општина Косова. Ови принципи сагласни су са европском праксом, и обезбеђују транспарентну и одговарајућу улогу Републике Србије (…) На северу, то значи веома садржајну децентрализацију, какву је понудио Ахтисаријев план“.
Да Тадићева влада заиста поступа по налозима који јој стижу са Запада (и из Турске, да још једном прецизирамо), сведочи и похвала коју је, у саопштењу које цитирамо, ИСГ изрекао српским властима због хапшења Звонка Веселиновића, тог хапшења које „позитивно утиче на ситуацију на северу Косова у погледу владавине права“.

ИЗБОРНА ТАЧКА НА КОСОВО
Али прави доказ да Међународна управљачка група управља читавом Србијом, а не само Косовом, нажалост, има тек да нам уследи. „ИСГ инсистира да се Србија придржава својих међународних обавеза и уздржи се од мешања у Косово, укључујући повлачење полицијског, безбедносног и другог државног присуства“, подвлаче се у бечкој обзнани услови који су Србији већ испостављени међу условима за стицање статуса кандидата за Европску унију. Да Србија већ започиње са (затраженим) повлачењем са Косова сведочи тихо, постепено укидање српских државних институција у добром делу покрајине, под објашњењем да је реч о нужној „реорганизацији и рационализацији институција државе Србије на Космету“ (министар за КиМ Горан Богдановић), и образложењем да је реч о деловима Косова у којима нема Срба; тиме, узгред буди речено, званични Београд и формално благосиља резултате етничког чишћења Срба у нашој јужној покрајини.
А прави тест уследиће када у Србији (у коликој Србији?) овог пролећа буду расписивани локални избори. Јер, „ИСГ такође позива Србију да осигура да њени локални избори не обухвате и север Косова“. У јавност су већ пуштене незваничне најаве да локални српски избори неће бити организовани у српским срединама јужно од Ибра, а после овако експлицитног захтева ИСГ-а, уследиле су и поприлично отворене најаве београдских функционера да ће и север покрајине проћи једнако. Најавили су да ће прекршити Устав Србије, а владавину права у овој земљи подвести вољи својих налогодаваца. Министар за КиМ Горан Богдановић: „Што се тиче избора, лично сматрам да треба обавити низ разговора и консултација на ову тему, па тек онда донети коначну одлуку, да ли у овој ситуацији и светлу свега што се дешава у покрајини одржати локалне изборе“. Председница Скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић: „Расписивање избора и на територији КиМ политичко је питање и, законски гледано, наравно да је КиМ територија Србије, међутим ми не можемо потпуно затворити очи пред реалношћу, која је оваква каква је, и сигурно је да ће бити донета политичка одлука око тога да ли ће локални избори бити расписани и за општине на КиМ“.
Коначно, с обзиром на настојање бечких и београдских управитеља Србијом да ставе тачку на српско Косово, постаје јасно и да бес због предстојећег референдума о (не)прихватању приштинских институција није изазван „ометањем српских евроинтеграција“ – Београд га, у крајњој линији, и не организује, па и нема разлога да због његовог одржавања буде кажњен – већ свешћу да ће јасно, и плебисцитарно, изражена воља народа да не жели да постане део државе Косово представљати озбиљну препреку у спровођењу ИСГ плана о 2012. као години косовског расплета. Уосталом, како другачије објаснити то што се одржавању референдума подједнако противе власти и у Београду и у Приштини?
И нимало нас не теши још једна од најава председнице српске Скупштине, најава да ће Устав Србије прекршити само сада, приликом овогодишњих локалних избора. Казала је, наиме, да ће нас после предстојећих избора задесити „свеобухватна измена Устава“, јер су „живот, али и међународне норме, превазишли садржаје највишег правног акта у држави“. Да ли је овиме најавила брисање Косова из Устава Србије? Врло вероватно, и сасвим у складу са налогом Међународне управљачке групе. Да ли је, успут, наговестила и формирање „велике коалиције“ ДС-а и СНС-а, уз подршку СПС-а? Сасвим могуће, јер како другачије обезбедити двотрећинску парламентарну већину, неопходну за измену Устава.
А све то на стоту годишњицу ослобођења Косова и Метохије…

[/restrictedarea]

3 коментара

  1. Avatar
    гаврило

    шта има да шаљемо коментаре:Борис Тадић је само једна у низу карика штеточина које управљају Србијом!

  2. Avatar
    Светлост и топлина

    Не кривимо никог – САМИ СМО ГА довели на власт, па ћемо га
    сами СВРГНУТИ са власти. Ма колико лагао и варао,ништа му
    више неће помоћи.Њихове судије ће по њиховим (126 гласова)
    законима њему и осталим ДС “државницима” судити.У то сада
    нико не верује – али то време убрзо долази.

  3. Avatar

    Veoma je dug vremeski period našeg saplitanja o Staroj Srbij.
    Kada nije bilo Piter Felta i INIH naše ponašanje je dovelo da
    se u Staroj Srbiji briše sve što podseća na Srbe. OD Ohrida pa do
    Morače i okolo levo i desno.Imali smo državu koju smo otpisali
    i sad se borimo za ovo malo što preostalo. Očekujemo izbore na
    celoj teritoriji Srbije a rezultati će pokazati koliko smo za
    jedinstvenu državnu teritoriju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *