Комшији у инат. Шта се крије иза предлога Немачке да се Србија прими у ЕУ?

Већ наредног понедељка, 27. фебруара, Србији може да буде дато зелено светло као званичном кандидату за ступање у ЕУ. На то је алудирао министар иностраних послова Немачке Гидо Вестервеле који је посетио Београд. Како сматрају експерти, таква благонаклоност се појавила из бојазни да ће се у случају новог одбијања да се придружи јединственом европском простору, Србија окренути према Русији.

Да подсетимо да је ЕУ ставио на чекање српску пријаву још у децембру 2011. године. И то се десило због непомирљивог става управо Немачке. Такав однос био је хладан туш за многе убеђене српске присталице евроинтеграције. После тога анкетирања су први пут фиксирала бројно превладавање оних који сматрају да Србији није место у организацији која без устезања потире њене државне интересе.

Више од два месеца руководиоци ЕУ разговарали су са Београдом у оштром тону. Па и у изјавама самог Гида Вестервелеа које су у Београду наишле на врло суздржан одазив, присуствује индикативна казуистика. Министар је одбио да призна да је Србија испунила услове за добијање статуса канидата. Он је саопштио само да је земља далеко напредовала тим путем. Слична формулација оставља широко поље за тумачења — приметио је у разговору за Глас Русије експерт за Балкан из Института за славистику РАН Александар Карасјов. По његовом мишљењу, у ЕУ и даље постоји опозиција пријему Србије. Најважнији проблем састоји се у томе што ЕУ нема нове идеје и моделе у погледу Косова. Један од сличних модела могло би да буде регулисање косовске кризе већ у оквиру саме ЕУ:

Могло би да буде речи о интерграцији Србије и Косова у ЕУ без икаквих строгих прелиминарних услова. И већ затим у оквиру саме организације могли би да се позабаве успостављањем нових односа. Србија је већ испунила оне услове које јој је Брисел првобитно поставио — изручила је Хашком трибуналу лидере босанских и хрватских Срба. Што се тиче Косова, раније се од Београда није тражила сарадња са Приштином као прелиминарни услова за одобрење српске пријаве. Ипак када је постало јасно да је већ непристојно даље одбијати Србију, појавили су се косовски услови. И данас давање статуса кадидата Србији остаје предмет геополитичких шпекулација. Немачка и њене колеге час отварају врата ЕУ за Србију, час их поново затварају. Али управо сада ЕУ је приморана да жури. На пролеће у Србији треба да буду одржани парламентарни избори и надаље замрзавање српске пријаве ће нанети удар актуалној владајућој коалицији и може да доведе на власт Српску радикалну странку, која се придржава антизападних ставова. Зато, највероватније ће наредних дана ЕУ одобрити пружање статуса кандидата Београду, мада ће наставити да држи у главни све услове — између осталог признавање Косова од стране Србије. То значи још месеце и године преговарачког процеса са отвореним финалом.

Руководство Србије већ је транспаретно наговестило ЕУ могућу смену спољнополитичких приоритета. Министар унутрашњих послова и први потпредседник владе Ивица Дачић изјавио је ових дана да ако Србија не добије у марту статус Кандидата, треба природно очекивати да на власт дођу фракције које су више оријентисане на Русију. Актуално ублажавање немачког става највероватније је диктирано управо страхом од таквог развоја догађаја.

Извор: Глас Русије