Има ли неког у Србији?

Пише Драгомир Антонић

Теза да су кривци за стање у Србији криминалци који су побегли из Србије, погрешна је. И опасна. Јер беже и политичари. Бивши и садашњи. Изгледа да једино особе које живе у Србији и које у својим рукама имају полуге власти – низашта нису одговорни

 

И тако до следеће зиме, која је замислите већ крајем ове године. Или како је чика Јова Змај у последњој строфи песме „Зима бежи“ забележио:
„Зима бежи – а бежећи,
шапуће нам збиљске речи:
‘То ће ваше лето проћи,
а ја ћу вам опет доћи!’“
Прође и зима са великим снегом, мразом, ледом. У књигама староставним, али и у букварима управо и пише да је зима годишње доба које се одликује снежним падавинама, ниским температурама, залеђеним рекама и сметовима. Петар Кочић је написао и причу „Мећава“. Раније, у заосталим и не европским просветним програмима се учила у школским лектирама. Нашој генерацији, паметнијој и способнијој (тако бар мислимо о себи) него што су били наши претходници и којој искуства из народне традиције нису потребна – зима дође изненада. Како смо се укоштац са њом ухватили и како смо се носили неки наш деда би једноставно оценио: Нисте се баш показали.
Толико о зими и зимским чаролијама.

ПРОБЛЕМИ ЗАБАШУРЕНИ СНЕГОМ

[restrictedarea]

После зиме – пише у истим букварима – долази пролеће. Ово годишње доба одликује: топљење снега, реке надолазе, и стварање бујичних потока које могу довести до поплава, одрона и клизишта. Са могућом појавом подземних вода.
Хоћемо ли пролеће лакше савладати? Или да благовремено уведемо ванредно стање. Нека они што нису радили у време зиме наставе и даље да не раде. Ђаци у школу због празника неће свакако ићи. Пише у закону.
Ако пролеће некако преживимо, стићи ће нас лето. У већ наведеном Буквару пише да је лето: годишње доба познато по високим температурама, жарким сунцем, сушама. Не препоручује се рад на отвореном простору. Да ли и тад увести ванредно стање или се ослонити на повезане и продужене годишње одморе – док тропске врелине не прођу?
Хоћемо ли лету одолети и нешто урадити?
Ко преживи летње оморине сачекаће га у заседи непредвидљива јесен. Час ће бити сунчано, а повремено облачно и кишовито. Кошава је спремна увек да изненади и дани ће нагло окраћати у односу на летње. Велико је питање да ли ће бити јесењих плодова? Хоће ли воћњаци дати шљива, јабука, крушака, њиве кукуруза, а ливаде се украсити пластовима сена?
Даће Бог.
Неће дозволити да наш оволики уложени труд пропадне. Гледао је како смо се са свим временским непогодама ћутке и храбро борили, одазивали се апелима електропривредних стручњака за рационалну потрошњу струје, лопатама снег испред својих улаза разгртали, немоћнијим комшијама помоћ пружали. Самопрегорни и солидарни у невољи били. Праведни Бог све види и награда неће изостати. Ако не буде награде, биће мали бонус.
Као што у животу постоји историјска константа, тако постоји и географска. Што год ми радили или мислили о себи, наша мила и лепа Србија се налази приближно између 44. степена северне географске ширине и око 20. степена источне дужине. Србију одликује умерена континентална клима, са четири годишња доба. Тако је било раније, тако је данас, а ова константа се неће променити чак иако се госпођа Милица жртвује и да све – друг Борко је већ дао и више него што се тражило – да већ ове зиме постанемо кандидат за кандидата творевине којој чак ни њен ментор господин Сорош више не верује.
Снежни наноси покривају брда, долине и градове. Кад се снегови отопе, све што је сакривено изаћи ће на видело. Проблеми забашурени снегом појавиће се пред нама већи него што су били. Они се једноставно не дају сакрити. Никакве медијске сензације, попут хапшења групе за организован криминал у Шпанији са господином Луком Бојовићем као њеним лидером, неће отклонити проблеме народа, државе и власти Србије. Више ни они наивни међу нама, неће поверовати да је узрочник проблема грађана Србије наречени Лука.

ЈЕБО ЛУД ЗБУЊЕНОГ
Господо, прошло је време када се за сопствене проблеме оптуживала непријатељски настројена емиграција. Могао је друг Стаљин да за пропалу жетву и хладну зиму, као кривца оптужи друга Троцког који из топлог Мексика уништава плодове рада совјетских трудбеника. Снежне сметове под Брозом су навејавали припадници четничке емиграције. Сад Србији о глави раде опет емигранти. Или гастарбајтери, свеједно.
Теза, постављена од маркетиншких стручњака режима, да су кривци за стање у Србији криминалци који су побегли из Србије, једноставно је погрешна. Уједно и опасна. Опасна је зато што беже и политичари. Бивши и садашњи. Карић, Радуловић, Родољуб Драшковић… Божа Ђелић и његови другови. Сви они имају стране пасоше. Сви они имају новац. У кешу или на рачуну. Свеједно. Тај новац су у Србији зарадили. Хоће ли се и за њима расписати потерница? Плава или црвена. Боја није важна.
Изгледа да једино особе које живе у Србији и које у својим рукама имају полуге власти, извршну, законодавну и судску моћ и могу много доброг или лошег учинити – низашта нису одговорни. Да ли је за било шта одговоран господин проф. др Мирољуб Лабус? Човек који се јавно хвалио како је довео Божидара Ђелића да нас спасе. Има ли иког одговорног за данашње стање у Србији, а да у њој живи? Коси се са здравим разумом да трговци опојним дериватима доведоше Србију до просјачког штапа. Можда разум и није битан. Битно је да се диже општа халабука, како је у Шпанији откривена група која се у Србији бавила организованим криминалом, са надом да ће галама сакрити сву домаћу прљавштину, корупцију и криминал који свима боде очи.
Да нешто није у реду показује и понашање државних чиновника. Једни се утркују ко ће жешће напасти групу у Шпанији, а други позивају лидера друге групе „да призна како су шверцовали две тоне кокаина, а заузврат ће бити блаже кажњени“.
Јебо луд збуњеног – рекао би савремени народни песник.

[/restrictedarea]