Хроника најављене издаје

Пише Никола Врзић

Независно Косово, уз благослов Демократске странке и Социјалистичке партије Србије, постаје држава у пуном смислу те речи, а Србија ДС-а и СПС-а одлучује да укине наше државне институције на Косову и Метохији. Можемо ли, макар, да казнимо ову велеиздају у најави, ако већ не можемо да је спречимо?

 

Знали смо то још у децембру; кандидатура Србије за Европску унију биће мерена српском издајом Космета. Времена за мерење све је мање – истиче следеће недеље, а наши европски пријатељи су неумољиви – и зато издаја Космета мора да постане конкретнија него што је икад била. Борко Стефановић, који у Бриселу Резолуцијом 1244 шминка фусноту споразума с Едитом Тахири, покушавајући да улепша чињеницу да у међународне организације уводи независно Косово, и Славица Ђукић-Дејановић, која најављује да неће одржати изборе за локалне органе (српске) власти на Косову и Метохији, иако је Устав Србије на то обавезује, ту су само извођачи радова. Што их, наравно, нимало не ослобађа одговорности, а евентуалне олакшавајуће околности могле би да се стекну тек ако постану сведоци сарадници против својих налогодаваца у заједничком злочиначком подухвату против Србије, њеног народа, историје и Устава…
Но дотад, док Србија поново не стекне власт над самом собом, Борко Стефановић, генерални секретар ДС-а, Славица Ђукић-Дејановић, потпредседница СПС-а, и њихови налогодавци и инспиратори из Крунске улице, са Студентског трга и Андрићевог венца, можда ће од својих западних пријатеља добити орденчић за своје заслуге. Кандидатуру за чланство у ЕУ, која те пријатеље кошта таман онолико колико нама доноси. Дакле, ништа. (Објаснили су нам то њихови пријатељи сами. Михаел Ерке, директор „Фридрих Еберт“ фондације у Београду: „Статус кандидата неће донети побољшање животног стандарда за већину становништва. Њиме се не купује ни хлеб, ни гориво. Он не доноси ни више средстава из фондова Европске уније“. А и Штефан Филе, за кога основано сумњамо да зна о чему прича пошто је ЕУ комесар за проширење, рекао је још прошле године да ће статус кандидата „тешко имати неки непосредан уплив за грађане. Мислим да је поштено да се то каже“).

УСЛОВИ И РЕФЕРЕНДУМ

[restrictedarea]

Али велико је то европско можда, надвијено над њихову скупоцену, бескорисну ЕУ кандидатуру. Велико барем као Немачка, и то им је прошле недеље у Скопљу поновила канцеларка Ангела Меркел. Била је необично искрена и уобичајено брутална. Искрено, поручила нам је да јој је доста свих нас, али да мора да нас трпи („Запад је обећао региону европску перспективу и то обећање не може да повуче“), а нас од њене искрености много више дотиче њена још искренија бруталност: „Немачка страна потврђује да неће бити компромиса уколико се не испуне одређени услови. То важи за улазак у еврозону, у Европску унију или у саме приступне преговоре“.
„Одређене услове“ за Србију, подсећамо, формулисао је Европски савет 9. децембра прошле године, пооштривши (управо по захтеву Немачке) претходно одређене услове које је 12. октобра ставило на папир 27 бриселских бирократа, Штефан Филе и његове колеге комесари делегирани у Европску комисију. Елем, под симболичном тачком 13 Србији је у децембру обећано да ће кандидат за члана ЕУ постати ако имплементира „досад постигнуте споразуме“, укључујући и ИБМ споразум о успостављању границе између Србије и Косова, ако постигне споразум о регионалном представљању Косова, и ако „активно сарађује како би омогућила ЕУЛЕКС-у и КФОР-у да изврше свој мандат“.
Е, сад. Што се првог услова тиче, тај услов није испуњен. Дорис Пак, утицајна немачка европосланица, демохришћанка Ангеле Меркел, овако је одговорила на питање „шта је досад донео дијалог Београда и Приштине“: „До сада ништа. Све је остало мртво слово на папиру. Ништа се не спроводи у дело“.
Иста се дијагноза, заправо, односи на сва три услова. Открио нам је то, само мало увијеније од Дорис Пак, шеф ЕУ делегације у Србији Венсан Дежер. „Резултати су направљени, али је потребно да их видимо више, а заиста је остало још мало времена“, рекао је. И још: „Дани пред нама су веома важни, јер морамо имати јасан прогрес и резултате у ова три питања“.
А ове, толико важне дане за европску будућност Србије, уместо напретка у изградњи добросуседских односа независних држава Србије и Косова, додатно је оптеретио референдум на северу Космета. Баш зато што је био толико успешан, толико убедљив (гласало је преко 75 одсто бирача, „не!“ шиптарским институцијама рекли су готово сви. Бројевима: 99,74 одсто), изазвао је отворени бес како у Приштини, тако и у (владајућем) Београду. Председник Србије Борис Тадић, тако, критиковао је косовске Србе зато што је референдум који су организовали „штетан за интересе државе Србије“, премда је здравом разуму помало нејасно како је то референдум штетан по интересе државе Србије, ако већ, судећи по саопштењу приштинске владе, „крши државни суверенитет ‘републике Косово’“. Па, није ли и председнику Србије у опису радног места да „крши државни суверенитет“ те творевине? Али праву провалу беса референдум и његови резултати изазвали су код Борка Стефановића, главног српског преговарача у Бриселу, који је изјашњавање Срба из четири северне косовске општине назвао „противуставним“, „бесмисленим“, и рекао да „неће донети никакав резултат“. Или Борко није био бесан него је, само, поновио оно што је о референдуму већ рекла Тачијева Приштина? Да је то „илегалан чин“ који ће „произвести илегалан и неприхватљив резултат“…
Референдум је у сваком случају морао да буде организован, јер је то био једини начин да се покаже колико Питер Фејт, Међународни цивилни представник на Косову, али и сви које  представља обмањују и себе и јавност кад устврде да су „грађани Косова из северних општина уморни од живота на ничијој земљи између две државе, и да желе решење које ће им омогућити да раде, живе и развијају се као сви други становници европских држава“…

СТЕФАНОВИЋЕВ ЦАЈТНОТ
Фејт је у истом интервјуу („Данасу“) подржао бриселски дијалог Београда и Приштине – зато што ће он „помоћи да се успоставе добросуседски односи уз међусобно поштовање, промовисаће ближу регионалну сарадњу и унапредиће европску перспективу и Косова и Србије“ – и истовремено поновио да се „међународна заједница једногласно противи одржавању општинских избора Републике Србије на Косову“.
И тиме долазимо до синхронизованих напора Тадићевих власти да, у цајтноту, удовоље другом и трећем, међу одређеним условима за Србију, пошто већ од првог – примена досад постигнутих споразума – углавном нема ништа; за други услов, регионално представљање Косова, задужили су Борка Стефановића, који у Бриселу покушава да задовољи Едиту Тахири, док се на трећем (који је заправо позив на укидање институција државе Србије на Космету. Оно што је прошлог августа у Београду и јавно затражила Ангела Меркел) ангажовала председница Скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић.
Хронологија најављене издаје започела је бесмисленим погађањима око питања шта ће писати у фусноти испод назива „Косово“ у регионалним, међународним организацијама. За (његову) Србију је, рекао је Борко Стефановић, прихватљиво решење по којем ће фуснота спомињати Резолуцију 1244 Савета безбедности УН и мишљење Међународног суда правде (који је пресудио да декларација о независности Косова није у супротности са међународним правом), док су медији извештавали да би косовска страна бриселских преговора била спремна да прихвати фусноту која ће, уз Резолуцију 1244 и мишљење МСП-а, наводити и декларацију о независности. Међутим, све ово шминкање косовске фусноте – а „фуснота је фуснота“, рекао је „Танјугу“ високи званичник Европске комисије, и додао да је „важна суштина, а то је да се питање регионалног представљања коначно реши“ – служи само да би се сакрила суштина нашег проблема; чињеница да ће Србија, споразуме ли се око овог питања са Тачијевом изасланицом, и дефинитивно прихватити проглашену независност Косова. Како? Тако што ће одустати од начина на који је Косово представљано пре него што је прогласило независност, као УНМИК/Косово; на пример, у регионалном ЦЕФТА споразуму о слободној трговини. Фуснота, којом би Борко Стефановић уз независно Косово приде прихватио и декларацију о независности, била би само додатни шамар Србији и нашем Уставу.
Уосталом, амбасадор Немачке у Приштини Ернст Рајхел јасно је открио каква је права сврха постизања споразума о регионалном представљању: „Истина је да, ако не постигнете споразум, Косово неће постићи ништа. Ако постигнете договор, Косово ће бити ближе Европској унији“.
Али Косово је, изгледа, схватило да у Бриселу може да добије и више него што се у првом тренутку чинило. Да ли су се тога сетили сами (досадашње искуство нам говори да нису) или су то помислили пошто је америчка државна секретарка Хилари Клинтон телефоном поручила Хашиму Тачију да Косово има безрезервну подршку САД-а за чланство у ЕУ и НАТО, и да САД „не би предложиле смер активности које би биле супротне интересима Косова“ – што ће рећи да је некакав „смер активности“ Тачију заиста предложен – или је, пак, све договорено на његовом састанку са амбасадорима земаља тзв. „Квинте“ (САД, Велика Британија, Немачка, Француска и Италија), тек, власти у Приштини учиниле су најпаметније што могу да учине. Покушали су, наиме, да искористе грозницу српског кандидатског цајтнота. А рок Београду истиче већ средином следеће седнице, када ће органи ЕУ одлучивати о кандидатури.
Најпре су из Приштине писали чланицама ЕУ; тужили су Тадића да не испуњава оно што је обећао. Па се у уторак, без објашњења (али и без противљења ЕУ медијатора Роберта Купера) нису ни појавили у Бриселу на заказаном наставку преговора, не би ли цајтнот учинили још жешћим, а Стефановића и његовог шефа још спремнијим на додатне уступке. Да би у среду изашли са предлогом који чак ни Борко Стефановић, изгледа, тешко да може да прихвати. То нам је, неколико сати после коначног почетка овог, деветог круга њихових преговора, деветог круга нашег пакла у који је – какве ли подударности! – Данте сместио баш издајнике, открио лично председник Тадић. Изјавио је да не може да искаже оптимизам око доделе кандидатског статуса Србији, јер је решење, којем смо „били близу у једном тренутку“, сада „мало даље“ него што је било претходне вечери, у уторак. Кад преговора није ни било. Што само значи да је Едита Тахири у Брисел допутовала са понудом коју је Борко Стефановића имао да узме или да остави, без права на приговор. „Ситуација је лошија него синоћ због начина на који Приштина предлаже решења“, рекао је Тадић, додајући да је приштински предлог „ван сваке реалности“.
Но Борко ће у Бриселу наставити с покушајима да задовољи Едиту Тахири, и потпуно је незахвално прогнозирати шта ће из даноноћних покушаја на крају испасти.

ИЗБОРНА КОНФУЗИЈА
А и на другом, домаћем фронту покушаја да се удовољи бриселским захтевима, ове среде је завладала слична конфузија.
Председници Скупштине Србије Славици Ђукић-Дејановић запало је у задатак, по функцији коју обавља, да најави почетак испуњавања кључног, последњег, трећег услова Европске уније; захтева Србији да омогући ЕУЛЕКС-у да испуни свој мандат на читавој територији Косова, чиме је заправо затражено да Србија угаси институције своје државе на Косову, од локалних самоуправа до судова. Па је председница Скупштине, и потпредседница СПС-а, казала: „Тачно је да према Уставу, Србија има обавезу да распише изборе на целој територији Републике, односно у свим општинама и градовима у којима су се стекли услови за то и у којима актуелним сазивима истиче четворогодишњи мандат. С друге стране, Резолуцијом 1244  УН Србија је преузела обавезе које нас лимитирају и које морамо поштовати, па избори неће бити расписани у општинама на северу КиМ“. И још је, храбро, додала да „о томе не би требало да се шушка, већ би требало јавно да се каже“. Да би неколико сати касније из Кабинета председнице стигло нешто што је названо демантијем, а у чему је само речено да је председница нетачно интерпретирана (премда је, заиста, тешко схватити како је реченица „избори неће бити расписани у општинама на северу КиМ“, пропраћена потврђујућим „о томе не би требало да се шушка, већ би требало јавно да се каже“, уопште и могла да буде погрешно интерпретирана. Било би, заиста, занимљиво послушати, ако постоји, тонски запис оспорене председницине изјаве).
На крају је, у покушају да исконтролише штету коју је начинила својој партији пред долазеће изборе, конфузију додатно појачала председница Парламента, огласивши се овим поводом и лично. Изјавила је да ће локални избори бити расписани и на Косову, али је „открила“ нови проблем – њихова је реализација, каже, деликатна, јер „одређени сегменти Резолуције 1244 траже сарадњу са међународном заједницом“. Другим речима, изборе ће можда и расписати, али их неће одржати. И ту се, у тој намери састављеној у њиховом парчету најдубљег, деветог круга Дантеовог пакла, у намери да српских избора на Косову, овако или онако, не буде, спајају и демантована и недемантована изјава Славице Ђукић-Дејановић. Разлике међу изјавама, отуда, уопште и нема.
А таквим ће генијалним наумом, да распишу, али да не одрже изборе на Космету, мисле, удовољити и Уставу Србије и својим западним пријатељима. При чему им Резолуција 1244 дође као сјајан аргумент, аргумент против којег ни зуцнути не смеју ни најватренији бранитељи српског Космета.
Али. Најпре, Резолуција 1244 ниједном речју не брани Србији да организује изборе на Косову и Метохији. Документ није дугачак, осам страница, све са анексима и напоменама, и у то може да се увери свако. И друго: како су то, досад, и локални и парламентарни српски избори на Космету организовани у последњих 12 година? Шта се то променило у односу на мај 2008. године, када су одржани последњи избори? И тада је Резолуција 1244 била на снази, као и Устав Србије, најзад, и тада је Косово мислило да је независна држава. Распоред је, дакле, био једнак данашњем, и нема баш никаквог разлога да се избори 2012. године разликују од избора 2008. године. Осим једног: Немачка, остатак Европске уније и САД у међувремену су и званично затражили да Србија напусти Косово. Или су само од актуелних власти, којима су дали ту власт, затражили да испуне оно што су тада обећале. Ђаво је дошао по своје.
Тек, одговарајући на питање да ли ће Србија расписати изборе на северу Косова, Борис Тадић рекао је да још нема одговор. „Има ту и правних питања, има ту међународних питања…“, био је застрашујуће неодређен, и тешко да је било кога убедио када је после тога додао „али Србија што год да учини, неће одустати од властитог интегритета на Косову“. А хроника најављене издаје, нажалост, биће настављена… Све док не пронађемо начин да јој се супротставимо.

[/restrictedarea]

21 коментара

  1. Avatar

    i sta sada,srbin je lud srbin je proklet,jednom ga ubijes on hoce opet.ko zadnji izadje,neka ugasi svetlo.

    • Avatar

      NE ZNAM STA VAM JE NEJASNO…OVA “BUCKA” JE BILA U REZIMU I SISTEMU KOJI JE SRBIJU DOVEO POD NATO BOMBE 1999TE A OVAJ DALTON-BORKO … KOJI SE U TV EMISIJI HVALIO NA SAV GLAS DA JE PROSAO OBUKU U SAD I IZRAELU… I CEMU SE VI CUDITE? ILI VAM JE LAKSE DA SE CUDITE UMESTO DA POPU KAZETE POP A BOBU BOB?

  2. Avatar

    ГДЕ ЈЕ ТЗВ. ОПОЗИЦИЈА!!! СВЕ ЈЕ ТО ИСТА БАГРА!!!!

  3. Avatar

    Питам се шта то и ГОСПОДО, зар је могуће тако јевтино продати део своје националне историје, колевке српског народа. Зар је КОСОВО И МЕТОХИЈА, толико јевтино, да се као срно “пшенице”, преда Тчију и шиптарској мафији, али шта се ту може постоји и српска мафија, која би и рођену мајку продала за тзв. ЕУ. Господо, колико знам, а мислим да знам доста, никада у светској историји ниједна УН ИЈА није опстала, па се питам, шта ми овако сићушни, а бићемо чини ми се још сићушнији тражимо на репу такве асоцијације. Оно што је неприродно не може бити добро. Помислите само ГОСПОДО, да онда када је јака Немачка, увек је било ЈАО Србији. СРАМОТА.

  4. Avatar

    Patriotska Srbija pamti mnoga izdajstva i pre Crveno-Žute družbe
    Ovo je kraj pogrešne politike i pogrešnih radnji koje su izveli
    i Srbi braćo i seste nebacajmo kamen u tuđe dvorište 27 Mart je
    delo Srba srebro ljubaca u AVNOJU i neki Srbi su učestvovali da
    to su istine.Ovi sad završavaju onaj deo posla koji nisu stigli
    predhodnici.Nemačka radi od interesa njenog kapitala i države
    isto to radi i tako zvana ANGLO-SAKSOFONSKA demokratija a mi
    uvlačimo se tamo gde nam nije mesto GOSPODO SRBI.Neko će pitati
    gde je mesto SRBIJI tu gde smo rođeni kršteni to moramo čuvati
    i braniti pa da budem iskren i vojnom silom.Što nam je oteto
    vojnom silom to silom imamo pravo povratiti!!!

  5. Avatar

    …зашто се цијела Србија љутила кад су Црногорци признали Косово? Oчито је да су знaли да је то урадила и србијанска власт, само је лагала народ. Поставља се питање зашто би Мило био већи Србин од Бориса, ако већ Борис лаже и себе и све нас.
    Да не говорим о напaдима србијанске власти у последње вријеме на Републику Српску, што узгред, Црногорци никад нису урадили.

    Поздрав
    РС.

  6. Avatar

    Srbija je imala jednog Vuka Brankovica,a sada su se namnozili medjutim i to ih nece sacuvati od imena IZDAJICE.Bog je spor,ali ne zaboravlja .Misle oni da ce ovo Srbin zaboraviti.I na njihove unuke i praunuke pokazivace prstom kao na najgoru kugu koja se zove IZDAJA.

  7. Avatar

    Izdaja!!!!!
    Jedino je DSS prava opozicija, sramota za SNS!!!

  8. Avatar

    заклали су вола,да би појели 2 шницле,ето таква је данашња власт.једно питање за г.Вучелића,јели И.Дачић толики издајник/прво издао С.Милошевића,јер не може ме нико убедити,када су Слободана изручивали Хагу,он и компанија су му дебело окренула леђа/да “мирно ово са Косовом и Метохијом гледа,и још сеири,кад каже,ето Ми/ко ми/смо пробали свим средствима да га бранимо,па ај да га сад не бранимо,зар је г.Вучелићу он и његови толики гмаз да ради то сопственом народу.разумем левица-десница,те неки центар,али сопствену државу да пушташ низ воду,то ми не иде у главу,и та његова данашња изјава…..

  9. Avatar

    Oво је ванредна вест о ноћној акцији МУПа Србије, током 23.фебруара око пола 1, у међузони на Јарињу,где се налази барикада са припадницима СНП 1389 из локалних одбора са Косова и Метохије, у тренутку док је на дежурству било 5 момака. Из правца Руднице(место где је пункт МУПа) појавило се 15 људи у цивилној одећи тамних боја, са црним фантомкама на глави, без икаквих легитимација. Који су насрнули на момке из шатора на барикади. Након псовања и гурања, захваљујући присебности младића, нападачи су успорили са нападом. Не прекинувши вербалне претње. Око 01:15 долази појачање нападачима у виду џипова МУПа Србије, из који излазе униформисани полицајци и понављају истоветне захтеве као што су и од маскираних нападача, а то је да шатор мора да се сруши. Паралелно са њима долази са друге стране од прелаза и базе НАТОа,патрола војника КФОРа. Сви заједно врше притисак на младиће ,склањају их од шатора, шатор руше, барикаду склањају, момци успевају да се повуку у дубину Косовске територије где, секирама обарају нова стабла и подижу поново барикаду, знатно удаљеније од места по нападом МУПа, надајући се да МУП неће смети да реагује и нападне у дубини територије јужне Српске покрајине, јер ту бар очекујемо да само КФОР имамо против себе, а не и МУП. Ова вест је написана у 2часа ујутру. До 7-8 када ће те је ви читати, ко зна шта се још може догодити на Јарињу,као и са људима из 1389 који су дежурали, мада је већ дигнута узбуна и појачања из свих места Северног Косова су кренула ка барикади СНП 1389. Месту догађаја забрањен је прилаз новинарима, који су одмах по ширењу вести кренули ка Јарињу, дописници више агенција су заустављени од стране МУПа.

    • Avatar

      E brate moj jasna je izdaja,iskreno verujem da ce se Srbija probuditi i skloniti ove demokrate na isti nacion kao sto su oni upali u sve organe vlasti…ovi se nece skinuti izbornom voljom naroda jer sledecu koaliciju prave Tadic i Nikolic,zivi bili pa videli…narod nije verovao u koaliciju zutih sa SPS-om pa se to desilo,e posle toga nista me vise ne moze iznenaditi…i mislim da je na pomolu gradjanski rat u Srbiji!

  10. Avatar

    Мене овде највише брину генерали и официри. Шта су они у високим војним школама учили и коме су и какве залетве полагали!?

    • Avatar

      Mi vojsku više nemamo ,a kako se vidi i policija nije naša ,jer bije naše ljude .Indikativno je da su svi neprijatelji srpskog naroda pozdravili ovaj sporazum.To znači da je po nama katastrofa ,kao posle kumanovskog sporazuma ,gde je međunarodna zajednica odstupila od 1244 .Tamo lepo piše daje Kosovo iMetohija teritorija Srbije ,i da treba da budu raspoređeno 1000 policajaca vojnika i carinika na granici sa Makedonijom i Albanijom .To je bila ujdurma da Nato uđe na KosovoiMetohiju ,isto će biti i sa ovim sporazumom.

  11. Avatar

    Netržimo generale oni su birani od ove vlastiBraćo Srbi.
    Nemao ni Kaplara,ni Vodnika,ni Kapetana a jiš manje Majora koji
    bi mogli braniti svoj narod ovo služi kao školski primer dokle
    Srbi mogu da TRPE IZDAJU I PONIŽENJE Mi koji sad jedemo gorki
    hleb isto tako mirno posmatramo IZDAJU DRŽAVE SRBIJE.

  12. Avatar

    Dragi moji Srbi nije jos sve izgubljeno , idu izbori i treba ove izdajnike na celu sa koalicijom tz. ZES da oduvate za sva vremena , da izaberete jednu postenu vladu i skupstinu , sa ovima izdajnicima dobro znate sto treba uraditi . Sve su radili protiv Ustava Srbije i zato njihove sve odluke imate pravo da ponistite , da donesete druge u skladu sa Ustavom . Druge odluke koje stite suverenitet Srbije i koje postivaju njene granice koje se donesene u skladu sa Ustavom . Ali zato ne omanite na izborima i ne dopustite kao zadnji put da vam iz ruku otmu volju naroda. Napravite koaliciju pre izbora i tako sprecavate ove izdajnike da rasparcaju Srbiju. Sada opozicija treba da se ujedini , ako zele da sacuvaju Srbiju , ne trebaju vam podele sada je najvaznije nastupiti zajedno , samo ujedinjeni odnosite pobedu nad ovim zlom , koje preti da unisti Srbiju . Poslednja je ovo sansa , ako sada ne pobedite vise nema sanse , onda svi skupa mozemo reci nasoj lepoj Srbiji za uvek zbogom .

  13. Avatar

    Nema sta da se prica. Jasno je ko je kriv zasta ali cini mi se da smo najveci krivci mi narod. Mi smo jedina i prava snaga koja moze da utice na sve odluke i ove i bilo koje vlade koja bude bila na vlasti. Ali ne mi cutimo i mirno posmatramo kao nam drzava nestaje polako ali sigurno i komentarisemo prepiruci se medju sobom ko je u pravu. Nasa deca poprimajuci Evropske simptome kulture postaju samoziva bez pravih obrazovnih vrednosti i nakon izlaska iz skolskih kazamata ostaju prepustena sama sebi jer drzava ne misli o njima. Opste poznato je za koga drzava brine. Puneci svoje dzepove krcmeci ovu drzavu ovim tempom koji se sada desava nestacemo vrlo brzo bar kao Srbi mozda se zovemo nekako drugacije ali Srbi ne. Bicemo asimilirani u neki drugi narod mozda bas kao Albanci ili jos bolje Turci koji polako ponovo pocinju sa svojom dominacijom na ovim prostorima, a nasa elita ! Uzivace s SAD nagradjena za svoja dela. Ovo jeste izdaja i to prvog stepena ona najgora i najteza ,na nama je da je zaustavimo i izdajnike kaznimo kako dolikuje ali ako uspemo da se probudimo na vreme, ako ne nestacemo kako i dolikuje i ne treba nas zaliti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *