ГРЧКА НА ИВИЦИ СУКОБА

фото: Архива

Грчка се у наредних неколико дана налази на самој ивици грађанског сукоба, општег бунта и генералног штрајка због притиска ЕУ на грчку владу и парламент око сповођења мера штедње. Грчка влада, садашња или она будућа, мора и писмено да се обавеже преко парламентарних партија да ће бити доследна у мерама штедње.

Тешки дани одлуке

По тим правилима сваки пети запослени у јавном сектору треба да добије отказ а треба смањити и пензије за 22 одсто. На овај начин Грчка добија стотине хиљада осиромашених који могу своју правду да траже на улици у протестима али и у насиљу.

Када глад и понижења наступе нема више демократије, партија нити институција. То је онда позив на бојкот државе и власти, сукобе и револт према влади и парламенту, партијама али и ЕУ и њеној плиитчкој и економској олигархији. По оцени прелазног премијера Лукаса Пападемоса, презадуженој Грчкој прети “неконтролисани хаос” уколико банкротира. Премијер говори о „катастрофалној пустоловини“ али и о социјалној експлозији. Практично то значи увођење Грчке у грађанске сукобе који нису виђени од свргавања војне хунте 1974. године.

Народ против владе и партија

Које су то могуће опције за Грчку уколико се крене у шире грађанске сукобе, ако би се ушло у банкрот или ако грађани опструишу одлуку владе и парламента око мера које су услов ЕУ за нову финансиску подршку?

Могу се очекивати масовнији скупови градјана по читавој држави, протест потив власти који би довели до уводјена ванредног стања. Тешко да би на страну владе могле да стане војска и полиција, посебно када се очекују ванредни избори и када ЕУ врши притсак на владу и градјане Грчке. Полиција би могла да опструише протесте и да стане на страну народа што би било равно “државном удару” или народној побуни против владе која следи диктате ЕУ.

Унија мора веома пажљиво да мери своје потезе јер су могућности за ширење грађанског и политичког насиља повећане. Министар финансија Евангелос Венизелос изјавио је како Грчка мора одлучити жели ли да остане у еврозони.

“Од данас па до следећег састанка еврогрупе, наша земља, наша домовина, наше друштво мора размислити и донети дефинитивну, стратешку одлуку”: останак у еврозони уз велику цену и сиромашење или напуштање еврозоне након банкрота, уз враћање драхме и слома финансијског система државе који води у народну катастрфу.

Премијер Грчке је рекао да је у плану да до 2015. буде приватизована државна имовина у вредности од најмање 19 милијарди евра, уместо претходног плана од 50 милијарди евра, али није навео разлог за смањење износа.

ЕУ против грчког народа

Председник Еврозаједнице Јеан-Цлауде Јунцкер рекао је да Грчка мора испунити још три услова, као и мере које морају да буду ратификоване у парламенту до 15 фебруара. Политички и економски званичници ЕУ поставили су Грчкој ултиматум који води грађанском сукобу и стварању расположена против ЕУ и Немачке.

Државнопартијски врх и коалициона влада морају и писмено да се обавежу на спровођене мера и после пролећних избора, ако уопште буду могли да се регуларно одрже. Садашње околности тешко могу да доведу Грчку до парламентарних избора. Ситуација се креће у доста конфузном, неконтролисаниом правцу и води додатном нереду који не одговара ни Грчкој нити ЕУ.

Синдикалне организације али и екстремна левица све више су на истој платформи која гласи: ”Дошло је време да проговори народ”. Говор народа може бити усмерен против владе Пападемоса као и ЕУ и ММФ. Треба очекивати да ће посланици и министри у влади Пападемоса и парламенту одбити партијску послушност и бити против ултимативних мера. Такве опције воде у пад владе или обарање владе од јавности и грађана на протестима.

Распад еврозоне?

Могуће је да би снаге поретка Грчке стале на страну побуњеног народа. То је пут у грађанску побуну или државни удар. Грчке власти нису одговориле на низ питања – ко је, када и како задужио Грчку, као и одакле корупција и утаја пореза у врху власти и каква је улога политичке и економске олигархије и страних банака у сиромашењу Грчке.

Пут Грчке у банкротство и враћање драхми води сценарију виђеном у Латинској Америци 70-година или у Србији раних деведсетих година уз хиперинфлацију, велику незапсленост, појачани криминал и проблем за ЕУ и НАТО. Грчка постаје опасно жариште у Европи која би могла свој “вирус” да пренесе на кризне државе еврозоне и ЕУ. Таква политка је крај еврозоне у садашњем облику и урушавање ЕУ али и НАТО.

Никос Арванитес

Извор: Агенције

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *