ЕПИСКОП БАЧКИ ИРИНЕЈ: ШТА САМ СТВАРНО РЕКАО „ДАНАСУ“ ИЛИ ЗЛОГЛАСНА ВОЈВОЂАНЕРСКА ЛИГА

Не постоји јединствена власт, већ лабава интересна конфедерација антагонистичких министарстава под контролом ове или оне партије

Дана 8. фебруара текуће године обратила ми се новинарка листа Данас Јелена Тасић са три питања за текст који припрема као коаутор. Иако са извесном нелагодношћу, понајвише због ставова које „Данас“ заступа када су у питању Црква и вера уопште, а посебно Српска Православна Црква, пристао сам, сматрајући да је потребно коректно одговорити јер је и поступак био коректан: Јелена Тасић је о мојим изјавама и саопштењима тражила објашњења од мене, а не од надобудних самозваних „верских аналитичара”, иначе редовно присутних на страницама „Данаса“ и на укупној медијској сцени Србије.

Али моји одговори су испали опширнији него што је то дозвољавао предвиђени простор овог листа (био сам, додуше, унапред поштено обавештен о пожељној дужини мојих одговора), а сматрам да скраћена верзија, објављена у „Данасу“ бр. 5252-5253 од 15-16. фебруара, на 3. страни, под насловом „У име Цркве одговарам на клевете политичарâ“, ипак непотпуно и недовољно одражава оно што сам желео да искажем те овде објављујем и уводни део свог писма Јелени Тасић и одговоре на њена питања у интегралном обиму, без скраћивања.

…Помињете моје „све учесталије јавне полемике и сукобљавања са политичарима”, а у наставку „размену изјавã и саопштењã” између мене и „страначких функционера”. Ништа од свега овога није тачно. Ни као приватна личност („грађанин Буловић”, по формулацији једног од учесникã у полемици са мном, чију странку нисте у овом контексту поменули, а у питању је злогласна војвођанерска Лига) ни као члан Светог Синода одговоран за Информативну службу Цркве нити сам тражио нити први заподевао кавгу ни са ким, али сам на безобзирне нападе и клевете одговарао, и по дужности и по савести или, ако хоћете, и службено и лично.

Нема, дакле, мојих полемика, сукобљавања и размењивања изјава са било којим политичарем или страначким функционером, него постоје одговори Српске Православне Цркве на нападе и клевете против ње, а моја је дужност – на коју нисам сãм себе изабрао и поставио – да ставове Цркве адекватно формулишем. То и ништа више. То управо и чиним. У том оквиру одговарам и на Ваша питања.

Да ли постоји разлог због ког сте се, мимо досадашњег става и увек доброг односа са властима, овог пута јавно и директно сукобили са челницима Новог Сада и са лидером опозиционе ЛДП?

– Ваша формулација да сам се ја „мимо досадашњег става и увек доброг односа са властима, овог пута јавно и директно сукобио” са неким политичарима и страначким лидерима одише тенденциозношћу, ако не и малициозношћу. Као што претходно рекох, ја сам – у име Цркве, по служби и мандату који ми је она поверила –одговорио на нападе, лажи и клевете намењене управо њој, а не мени као „грађанину Буловићу”, како ме је у својој запенушаној полемици називао један од клеветникã.

Даље, на основу чега ми приписујете промену мога става и откуд Вам идеја да сам увек у добрим односима са властима? Мој став, службени и лични, увек је био исти – став Цркве и њеног Јеванђеља. Он гласи: цару царево, а Божје Богу, све дотле док „цар” или власт не посегне и за оним што по природи ствари не припада њој него само Богу, а када се то деси, – као што се десило приликом обележавања 70-годишњице Рације и после тога – онда се примењује јеванђелско начело да се већма ваља покоравати Богу него људима.

И зар озбиљно мислите да локална самоуправа – па ма то био и градски магистрат Новога Сада – представља власт или државу? Ко је, уосталом, подржао новосадске „градске челнике”  из било које државне структуре или партијске номенклатуре? Ако им испад Чеде Јовановића значи подршку, не завидим им. Најзад, треба ли Вас подсећати на то да код нас не постоји јединствена власт? Постоји лабава интересна конфедерација антагонистички настројених министарстава под контролом ове или оне партије. То је јасно свакоме, па, ето, и мени.

Иначе, за Вашу информацију, и у круговима владајуће коалиције и у круговима опозиције, па, дозволићете, и међу лидерима и једне и друге, имам и пријатеља и оних који то нису. Лично не гајим непријатељство ни према коме. Према неким ликовима, нарочито према овима из скорашњих јавних сучељавања, осећам сажаљење, а као хришћански монах и православни епископ трудим се да из душе истиснем осећање презира и моралног гнушања у односу на њих.

Да ли то треба, на било који начин, доводити у везу са њиховом страначком припадношћу, као и са односом њихових странака према Српској Православној Цркви, њеним ставовима и потезима?

– Моји јавни иступи у својству портпарола Српске Православне Цркве немају везе ни са чијом страначком припадношћу. Црква је изван и изнад партијã. Партије деле – то им и назив казује – а Црква сазива и сабира, обједињује, што и значи термин Црква у изворном грчком облику. Ипак, добро сте осетили, има везе са односом појединих странака према Српској Православној Цркви. Нећу ваљда рећи хвала, или честитам, или само наставите онима који моју Цркву непрекидно нападају и безочно клеветају? Не узвраћајући злом за зло и не одговарајући равном мером ни истим методима, браним слободу своје Цркве и слободу верникã свих других Цркава и верских заједница, слободу јавног исповедања вере и њеног несметаног практиковања.

То, наравно, не могу лако да поднесу малобројни, али агресивни богоборци у нашем друштву, а нарочито су бучни и жучни криптомарксисти – или чак криптостаљинисти – камуфлирани у псеудоевропејце. Срећом, не могу да сакрију своје биографије и библиографије… Напомињем да се ове критичке опаске не односе на наше суграђане који су атеисти из личног убеђења, али тиме не машу, а поготову не желе да верујуће суграђане виде у положају грађана другог реда нити се баве Црквом и њеним пословима, понајмање пак претендују да су они позвани да реформишу Цркву или да је „ослободе” од њених вођа, епископã, као што је случај са онима о којима сам претходно говорио.

Да ли има разлога да све ово што се догодило буде тема и за Свети Архијерејски Синод, чији сте члан?

– Нема разлога да се Синод посебно бави овим невеселим сећања недостојним темама. У име Синода ја сам се бавио. Камо среће да нисам морао ни ја!
Извор: Епархија бачка

4 коментара

  1. Епископ Иринеј, као и “грађанин Буловић”, одговорио је по мери свима-злогласној Лиги, антикрстном Чеди и “жутом” ДАНАСУ.Свака част и Буловићу и Иринеју.

  2. Gospodin Irinej backi jeste portparol Srpske pravoslavne crkve i kao takav (“i licno”) prilicno krut i neprokosnoven, hocu reci, ostrascen u odbrani crkvenog dejstva. To me i navelo na ovaj komentar.
    Pre svega smeta mi kao ljudskom bicu tvrdnja da je crkva nepogresiva a svi oni koji izraze poneku kritiku crkvenog dejstva su po njegovoj, “adekvatnoj formulaciji”- “bezocni klevetnici, koji crkvu neprekidno napadju”. Da je crkva bezgresna u svom dejstvu, ko bi imao smelosti da je napada.Po mome skromnom misljenju, bas ta ostrascena odbrana “bezgresnog dejstva crkve” nanosi crkvi nejvecu stetu, vecu i snazniju od svih “bezocnih klevetnika”. Ovo sto inace govorim nije bezocno klevetanje crkve vec pokusaj da se braniocima nepogresivosti crkve ukaze na paradoks zivota.
    Pre svega, crkva dejstvuje odredjenu ideologiju, vere u boga ili ti versku idelogiju. Ostrasceni ideolozi su oni prvi koji ubijaju
    sopstvenu ideologiju. Hitler je ibio fastisticku idelogiju, Staljin komunisticku a Papa ubija versku ideologiju svojim cinodejstvom i zeljom da postanu neprikosnovena personifikacija te ideologije.
    Ako se verska idelogija brani izrekom: “Caru carevo, bogu bozije”
    odmah se sagledava paradoks crkvenog dejstva. Bogu nista ne treba jer je svemoguc a crkva u ime boga, grabi li grabi, ne samo materijalno (svuda prostori, imanja,preduzeca, zlato i krune,zelja za vlascu i moci) U ime boga nastala je istorija ratova i teskih razaranja, za krst casni,alahu akbar, inkzicija,krastki ratovi, stogodisnji ratovi. Srpska pravoslavna crkva je duboko podeljenja na ekumeniste i pravoverce Svetosavce. “Ne sjedinjuje vec deli srpski narod. Crekva tajno kerira zlo a javno se pojavljuje kao spasioc.zato sto crkva cveta materijalno i politicki onda kad je narodu najteze. Braneci svoj privilegovani polozaj crkva se oduvek surivo obracunavala sa protivnicma koji su joj ugrozvali taj polozaj. Komunbisticka idelogija je zivotno ugrozila polozaj crkve i otuda tolika ostrascenost crkve protiv te ideologije. Koliko zla u toj borbi, koliko ratova i zrtva i kako gospodin Irinej moze tvrditi da je
    Srpska pravoslavna crkva “tolerantna” prema “ateistima”. Ni jedna crkva to nije pa ni Srpska pravoslavna crkva i to pokazuje na svakom koraku pa i sam gospodin Irinej, jer su za njega ateisti
    “Staljinisti, klevetnici,komunisti, prikriveni evropejci”.
    Istina, koministicka idelogija u Srbiji je prilicno dugo suzbijala
    dejestvije crkve. Doslo je vreme crkvene renesanse i obnove ali crkveno dejstvije Srpske pravoslavne crkve pa i katolicke vise nezna granicu doborog ukusa i ponasa se kao onaj koji je bio digo zedan i gladan u pustinji. Besomucno grabi, svuda se trpa i svuda hoce da vodi glavnu rec. Ta neumerenost koja raste u samoj crkvi (mimo bozjeg zakona) upravo ce crkvu i celo drustvo dovodi
    u strasno nezavidnu situaciju. Ako ne mozemo videti sebe, pogledajmo susede. U Hravtskoj se vec radja snazan bunt protiv
    crkvenog dejstva i poziv da se izvuku iz Vatikanskog zagrljaja dok
    Srpska pravoslavna crkva srlja u taj zagrljaj Papi pa mu priprema svecani docek u centru Srbije sledece 2013.godine.
    Srpska crkva izgleda nema dovoljno svojih vaspitanih popva pa ih dovodi iz Amerike i tako pravi raskol kao sto je to slucaj sa
    Makodnoskom i Crnogorskom raskolnickom crkvom.
    Ima ovih teskih primedbi jos i jos i ja nisam zlobni klevetnik
    crkve dostojan njenog “gnusanja i prezrenja” kad ovako izrazavam svoje misljenje. Kakvog razloga bih imao zato? Ne borim se za slavu i moc, pogotovi politicku.
    Pogledaj svoj dom Andjele, videces i shvatiti paradoks zivota.
    Nije zivot samo u recima. Nesto se vidi i oseca.
    Nikako ne volim politicara Canka ali on pre neki dan na TV, okaraterisa sliku savremene Srbije kao “klerofasiticki rezim”.
    Leonardo nikad nije slusao sto mu kazu prijatelji, vec neprijatelji. Tako je bolje video sebe.

  3. Dragi Mico,
    Okani se propovedanja i mlacenja prazne slame.Nemas ti blage veze sa ovom problematikom.Nastavi sa slikanjem, mada ni za to nisi.
    Brkove suci, to ti valja.

    • PECAT, internet portal slobodne Srbije, rado citam i cenim po tome sto se ljudi koji tamo pisu ne kriju iza nekih imena iz petparackih romana, vec slobodno i hrabro iznose svoja misljenja i osecanja o onome sto prezivljavaju. To smatram vrlo korisnim, bez obzira na kompetenost.Da sam izrazio svoju versku mrznju prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ovo sto sam napisao, verovatno nebi bilo stampano, jer to pise u upozorenju.
      J aswe trudim da svoje konstatcije na neki nacin oprvadam i da pruzimcinjenice na osnovu kojih tako mislim bez obzira dali sam ekspert u meteriji ili laik.Ono sto je vazno je da u nisam jedini koji ima slicna misljenja sto sam proverio
      u raznim prilikama.
      Ti. dragi moj Lun, kralju ponoci, (vidim da si mi blizak
      poznanik)da si castan, nebi se krio iza tudjeg imena iz pubertetskih dana vec bi se pretstavio punim imenom i prezimenom i suprostavio tvoju genijalnost mome laicizmu. To bi bilo posteno pre svega prema tebi samom, prema mani i prema srpskom drustvu.Ipak slutim ko si i ostavjam te tvojoj savsti.
      Mislio am da igorisem ovaj odgovor ali mislim da ce ipak poisluziti necemu korisnom. Korisna je postena i otvorena razmena misljenja u aktuelanoj situaciji u kojoj se nalazimo
      a tvoja primedba ubija i tu korsit i svodi se na sipanje otriva iz potaje.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *