Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Од 1999. године и сами Албанци се тешко сналазе са називима улица у Приштини. Некадашња Улица маршала Тита данас се зове Улица мајке Терезе. Бивша Лењинова је Булевар Била Клинтона, а Дубровачка данас носи име извесног Газменда Зајмија. Странаца у Приштини има на све стране, па део Приштине који се пење ка Сунчаном брегу, зову и Сан Франциско
Ако данас ког Албанца у Приштини упитате где је улица Тирана, он ће слегнути раменима, али ако га упитате где је бивша Београдска, одговор ћете лако добити. Приштина, некада град са 250.000 становника мешовите структуре, сада је метропола са пола милиона грађана албанске националности. У самој Приштини данас са готово нема ничега што би подсетило да су ту некада живели Срби.У самом граду остало је да живи једва њих двадесетак. Углавном живе иза блиндираних врата приземља некадашње „Ју зграде“, коју је својевремено држава Србија направила за учитеље и докторе, не би ли се вратили да раде на Космет, још пре ‘99. Српска деца из Приштине у школу иду у Лапље Село.
Приштина је данас претрпана Албанцима из Дренице и других руралних средина попут Лаба и Проклетија, и који без накнаде користе српске станове. А пошто је град претрпан, у околини су подигли и дивља насеља, због чега дошљаке Албанце не воле ни староседеоци Албанци, па често, када са њима разговарате насамо, знају да кажу да им недостају комшије Срби.
У обновљеном храму Светог Николе и парохијском дому који су до темеља спаљени у марту 2004 године сада служе и живе заједно са породицама два млада свештеника Дарко Маринковић и Стева Митрић који настоје да углавном старијим Србима из Приштине помогну у свакодневним потребама, али помоћ се пружа и свима који посећују Приштину. На служби не буде пуно народа, по по десетак, петнаест, али преосталим Србима у Приштини то много значи, И данас храм Светог Николе представља емотивну мапу на којој се окупљају . То је опомена свету да се ово више никада не догоди, да је нама место овде и да ћемо овде бити свакога дана, поручују Срби из Приштине.
Цркву Светог Николе саградили су Срби из Приштине 1833. године на темељима средњовековног српског православног манастира.
Извор: Глас Русије
Majka Tereza je Makedonka,a shiptari sve prisvajaju sto je tudje posto nista nemaju svoje.To je narod koji samo jede i spava.Za covecanstvo a i za svoj narod nikada nista nisu uradili,pa sada samo prisvajaju tudje.Kosovo je Srbija i bit ce vraceno,kad tad,kao prethodna dva puta.
Uvaženi čitaoče, Majka Tereza, (svetovno=Gondže Bojadži) je rodom skopljanka, ali aromunskog odnosno cincarskog je porekla. Do kraja 18. veka je na samom jugoistoku današnje Albanije(onda Tursko carstvo) cvetao aromunski privredni i trgovački centar, Moskopolje, koje su pošto im je ,,zasmetao” spalili Turci. Stanovništvo se tada razmilelo širom Balkana, pa preci Majke Tereze stižu u Skoplje. Naravno, u pravu ste, Albanci ih agresivno svojataju dočim je aromunski jezik romanskog porekla i sa albanskim sem prostornog dodira nije imao nikakve veze.