Атак и одбрана части

Пише Милорад Вучелић

Јаснију је свест о границама и демократском уређењу Србије имао Карађорђе на Сретење Господње 1804. године, него данашњи државни челници.
Пола године пре нових избора српски парламент је потпуно ван строја. Изгубљена је посланичка већина, и у Скупштини се више не може донети ниједан пропис, нити се може вршити било каква контрола извршне власти. Већина би могла да се окупи само око Декларације против референдума Срба на северу КиМ, какву је данас на државни празник Србије усвојио Тачијев парламент. Закони и одлуке које се не доносе директно утичу на функционисање правосуђа, па је тако Високи савет судства изгубио кворум још 23. новембра прошле године. Предлози кривичних закона, мада у супротности са сугестијама и налозима Европске комисије, не могу се усвојити. Јавне набавке су потпуно у рукама високо корумпиране власти и одвијају се без икакве контроле. Нико и не подноси рачун за почињено. Министри телефонске владе више изгледају као разуларена дружина, него као какав-такав колектив. Снежне падавине спадају у природне непогоде, али је садашња Влада Србије највећа економска невоља која нас је задесила. А сада смо препуштени пукој самовољи извршне власти и Кабинета. Нема сем Срба таквих који би ову владу у оваквим временима живи издржали.
Државу задужује ко и како хоће. Њихов љубљени ММФ нема с ким ни да разговара – оде и каза да се неће враћати у Србију до после избора. Представници извршне власти и разни чиновнички гмазови директно раде против Устава Србије и резолуција и декларација Скупштине, па тако међународно интегрисаним границама преграђују Србију и помажу независност „државе“ Косово. Спроводе у Савету безбедности УН неколико пута одбачени Ахтисаријев план. Тако је пред нама и најсрамнији наум наших власти да у српској јужној покрајини, грубо кршећи Устав, не распишу и забране изборе.
Побрајамо овде само недела и неподопштине које су непосредно видљиве, а о неким другим знатно скривенијим се, на пример, можете информисати у тексту Зорана Милошевића „Азербејџан и Србија: Заједно на Иран“, у овом броју „Печата“.

[restrictedarea]

Србија је тренутно државно и правно неуређена територија, у некаквом вануставном стању. Залуду је музејски примерак Сретењског устава свечано унет у Народну скупштину Србије када се данашњи властољупци и народни представници с презиром односе према правној држави и принципу уставности, а посебно према данашњем Уставу Србије. Хотимично је од стране власти произведена пометња и забуна у којој ће власт по начелу политичке користи радити шта и како хоће. Само у тако понижавајућем, прецизно испланираном хаосу могуће је да се негде између „Карађорђеве звезде“ Новака Ђоковића и „Медаље Обилића“ погинулих полицајаца Слободана Цветића, Александра Ркмана и Синише Хрњеза, смести и „Сретењски орден првог степена“ Акционом тиму за лоцирање и хапшење хашких оптуженика!
Доскора нисмо потпуно могли замислити шта се то и како по владиним, невладиним и амбасадорским Аугијевим шталама у Београду прича и како се нападају сви они који се са њима не слажу или им се противе. Викиликсове депеше показале су нам добар део те понижавајуће беде.
А онда је из Аугијевих штала пред нас на светло дана изронио немачки амбасадор у Србији Волфрам Мас. Није да га већ одавно нисмо запамтили, али овога пута било је то нешто посебно. Није ни чудо, јер Мас је пред собом угледао српске студенте који су учествовали у програму „Добродошли у Немачку“. А познато је какву и колику инспирацију добију званични представници немачке силе када се сусретну са српским ђацима и студентима. У свежем су нам историјском сећању њихове чувене посете школама у Србији.
Тако посебно надахнут Мас је, мислећи да разговара са српским званичницима, „оштро критиковао став председника ДСС-а Војислава Коштунице да Србија губи применом ССП-а: ‘Ко то тврди или је незналица, или, једноставно, лажов’“.
Војислав Коштуница, очигледно, није био спреман да, због традиционалног немачког надахнућа, пренебрегне Масову изјаву. Напротив. Уследио је јасан одговор:
„Амбасадор Немачке у Србији Волфрам Мас усудио се да у свом јавном обраћању злоупотреби поверење које му је држава Србија као странцу указала. Питам се како је могуће и одакле слобода Масу као Немцу да се обрати мени као председнику једне српске опозиционе странке речима да ‘не знам о чему се ради или да једноставно лажем’. Начин на који се Мас обратио захтева његово хитно и неодложно извињење пре свега држави Србији. Јер, неће бити да Немачка и њен амбасадор могу у Србији да се опходе као сила и да се овако обраћају једном опозиционом лидеру и некадашњем председнику државе и Владе Србије. Ако се то данас допусти, сутра ће немачки амбасадор у име своје државе бити још арогантнији. И Масов претходник (покојни Андреас Цобел – прим. М. В) је Србији јавно држао лекције и заводио ред у туђој земљи. Немачка јесте велика држава, али њени представници нису и никада неће бити власт у Србији. Неопходно је да се Мас научи познавању елементарног реда или у супротном нека изволи напустити Србију.
Нећу рећи да Мас лаже да је Србија на добитку од ССП-а, премда говори неистину. Али, пре било какве аргументоване расправе немачки амбасадор треба да усклади своје понашање са нормама цивилизованог понашања“.
Наравно, да би до препознатљиве баналности остао веран немачкој традицији коју је изабрао да следи, Мас је оштро напао Москву и Русију због тога што, за разлику од Немачке и ЕУ, не помаже Србији. У придржавању познатог рачуна „сто Срба за једног Немца“ Русија се појављује као реметилачки фактор.
У тим математичким комбинацијама и пропорцијама, Мас се прилично занео, одао и ушао у лик немачког гаулајтера. И добио је од Коштунице у његово и наше име заслужено оштар одговор. Само онај ко држи до части и достојанства може имати снагу и моћ да гаулајтерима узврати одговором какав су од Срба увек добијали.

[/restrictedarea]