Тешке речи
Колумне | Александар Ђаја | januar 19, 2012 at 23:15Пише Александар Ђаја
Ово је последња прилика релевантних опозиционих партија и пауперизованог народа, да узму судбину у своје руке и спрече садашњу политичку олигархију да настави своју владавину, без икаквих идеја и компаса за време које долази
„Коалиција са ДС-ом је апсолутно искључена. СПС остаје против изручења било ког грађанина Србије Хашком трибуналу!“, рекао је председник СПС-а Ивица Дачић у интервјуу за „Вечерње новости“ – али, у издању за 1. април 2008. године!
Да је у питању била првоаприлска шала, показало се врло брзо. СПС је ушао у коалицију са ДС-ом на републичком и локалним нивоима, у Скупштини града Београда је већ договорену коалицију са тадашњом Српском радикалном странком и обећану подршку Александру Вучићу за градоначелника преко ноћи „префарбао“ у коалицију са ДС-ом, а подршку за место градоначелника је сходно томе добио Драган Ђилас. Затим су у време Дачићевог мандата као потпредседника Владе и министра полиције Хагу изручене две „најтраженије српске главе“ Радован Караџић и Ратко Младић. Па, ако је давно речено да је политика „вештина могућег“, као и да је покојни премијер Ђинђић често говорио да „коме је до морала, нека иде у цркву“ – нико до сада није децидно изјавио да је политика „вештина лагања“, а да су садашњи српски властодршци махом неморални, с обзиром на то да у цркву залазе само када су укључене камере! Јер, ипак се „во веже за рогове, а човек за реч“, чак и у политици. Барем би тако требало да буде.
ЈЕР, УЛОГ ЈЕ ВЕЛИКИ
Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike



Facebook
Tweet
Digg






Ako politika nije „veština laganja“, sigurno nije ni „veština govorenja istine“, jer za to – veština nije potrebna! Tačno je da je u staroj Grčkoj politika smatrana za vrhunsku intelektualnu radnju, a da su ljude koji se nisu bavili politikom, zvali – „idioti“. Ali, od tada se mnogo toga promenilo. Političari u Srbiji, danas, uglavnom, i nisu neki „vrh vrhova“ po svom IQ-u, ali su zato oni građani Srbije koji se ne bave politikom i dalje ostali – idioti! Iz prostog razloga, što danas, ako nisi član neke partije, posao ne možeš da dobiješ, ni pod razno! U vreme komunizma i Tita, to je, ipak, bilo moguće, mada ni tada ne u preteranoj meri. Pozdrav Đaji (što ga, bre, tako brzo skloniste s početne strane?) i „Pečatu“ i skidajte ove s vlasti, što pre!