Синиша Ковачевић: Европа је гробница за мале народе

Разговарали Љиљана Богдановић и  Александар Дунђерин

Евроскепса ДСС везана је за приступање једном парадржавном мегасистему, толико сличном некадашњој Коминтерни, само је центар сада у Бриселу, а не у Москви, али је он једнако бирократизован, једнако централизован, једнако пренормиран, једнако тром и гломазан, једнако искључив и једнако осветољубив

 

„Знате ли где су данас организатори некадашњих штафетних конака и слетова? Па дабоме, у врху власти. И данас они воле Европу више од  нас!? Готово као што су волели Броза. До избезумљења, до оргазма…Што се мене тиче, мени Европа без Косова и не треба. А то ће бити коначан услов, живи били, па видели. Ако Србија може без Косова, може и без мене…“
Ове речи недавно је изговорио Синиша Ковачевић, славни драмски писац, универзитетски професор и члан Председништва демократске странке Србије, наш саговорник у овом броју. Наводимо их као својеврсну и актуелну илустрацију његове неувијене и бескомпромисне, а деценијски  у јавном животу присутне критичке речи. Како је говор „без длаке на језику“ – о питањима не само из стваралачког и уметничког, већ подједнако и из друштвеног, идеолошкополитичког  и историјског дискурса, неодвојив део  ангажмана овог интелектуалца од полемичког нерва, наша питања нису заобишла не само многе подразумевајуће и актуелне, него,  понекад,  и тзв. „непријатне теме“!

Својевремено сте изјавили да је, теоријски посматрано, демократија јако лош политички систем. Чини нам се, међутим, да у пракси у Србији начела демократије никада у потпуности нису ни остварена. Поготово у последње четири године, када је, најпре, непосредно после избора поништена воља бирача, да би, током времена, и сам Парламент престао да буде место где се доносе политичке одлуке. Како би дефинисали наш политички систем?
Изјавио сам да је демократија најмање лош  друштвенополитички систем и да човечанство, трагајући  за адекватним одговором, уморно од експеримената одустаје, нажалост, од даљег тражења. Мислим и данас да је  најбоље резултате показао, како у малим срединама, тако и на империјалном плану, просвећени апсолутизам. Али он има један непремостив хендикеп. Наследан је. Позваћу се сада на сремачку пословицу да хуља роди човека, а човек хуљу и  на готово неопозиву чињеницу да откад је историје,оца са префиксом Велики наслеђује потомак са префиксом Мали или неким још горим. Можда је  пут  ка доброј друштвеноорганизационој основи у просвећеном апсолутизму изборног типа. У сваком случају, демократија пада већ на чињеници да пет шоферских полегуша надгласавају четири факултетски образоване калуђерице или на податку да  глас стогодишњака вреди једнако као и глас некога ко је јуче угасио осамнаест свећица на рођенданској торти. Онај први  не одлучује ни о квалитету властите сахране, други одлучује о квалитету сопствене будућности. О другим могућностима злоупотребе у демократијама, укључујући  ту и оне са дугом традицијом, најбоље говоре скандали којима смо сведочили као модерно друштво. Могућности злоупотреба драстично се мултиплификују појавом савремених медија, попут телевизије или Интернета, који су готово по правилу у рукама  оних чији етички потенцијал није одговарајући. Тамо где је јавно мњење  у рукама медијских магната,који се њиме играју као вешти пекари са тестом,месећи га и обликујући онако како њима  или некоме изнад њих одговара, демократија  више не станује. Ипак,у овом тренутку, цивилизација не познаје, нажалост,бољи друштвенополитички модел.
Ви сада замислите колико је демократија код нас аутентична, а да, при том, српска политичка пракса никада још није успела да оствари ни основна демократска начела. Замислите демократију у којој ви неколико минута после завршених избора, у којима вам је главни предизборни постулат био забрана клања стоке и прелазак на вегетаријанску исхрану, на главном градском тргу  кољете волину  и натичете га на ражањ,поништавајући тако у потпуности вољу  бирача који су гласали за вас, бирача вегетаријанаца, негирајући тако  саму сврху постојања Парламента…Тако се на концу само поставља питање времена када ће Парламент  да престане да буде место доношења валидних  или правно и демократски ваљаних одлука. Дакле,тренутно смо у систему у којем месари доносе одлуке о судбини вегетаријанаца,  а далтонисти одлучују ко ће да буде примљен на сликарство.

Члан сте партије која је најпре афирмисала европске вредности, да би данас постала уочљиво прожета евроскептицизмом.  На то је свакако утицао став већине чланица Европске уније према Косову и Метохији. Но, поред тога, актуелна дешавања у самој ЕУ, поготово после економске кризе и смене европских лидера, сведоче да су у европским државама грађанске слободе ограничене, да је суверенитет предат финансијским олигархијама, територијални интегритет НАТО снагама, а природни ресурси мегакомпанијама. Зашто би за Србију било добро да уопште икада ( независно од статуса КиМ) постане део таквог система вредности?
Демократска Странка Србије је и даље странка која промовише европске вредности ако под њима подразумевате индивидуалне слободе, демократска начела, однос према најнезаштићенијим слојевима друштва, радне и хигијенске навике, синдикално организовање и аутентичну снагу тих истих синдиката у заштити радничких права, светост  својине, стваралачку слободу, однос према мањинама,однос према вери…
Многи од нас живели су или живе на Западу,тамо су студирали или  подучавали,наша је евроскепса везана за приступање једном парадржавном мегасистему,толико сличном некадашњој Коминтерни, само је центар сада у Бриселу, а не у Москви, али је он једнако бирократизован, једнако централизован, једнако пренормиран, једнако тром и гломазан, једнако искључив и једнако осветољубив. Чак је и новоговор врло сличан, иза форме такозване „политичке коректности“ крију се све мање сакривени системи опструкције слободе мишљења и говора, а у новојезику се појављују рогобатине попут драматуршкиње или педагошкиње. Укидају се и сада као некада, госпођице, само се не уводе другарице и другови и не укида Бог, све друго је готово идентично. Укључујући и исте људе и њихове биолошке или политичке продужетке. Нека им Бог да здравља, њима и њиховом истанчаном смислу за власт. Оно што нам је очеве слало на Голи оток, а дедовима чупало бркове, утерујући их у комунизам, сада нас несмањеним ентузијазмом  на исти начин гони у европско благостање, показујући исту мржњу према неистомишљеницима као и онда када су нас терали на слетове, клањали се бронзаном  фалусу  којем су тепали штафета и клицали Белој љубичици…Дабоме и Плавој, показујући и данас исту спремност за коначни обрачун са неистомишљеницима.
ДСС не жели у такву Европу, не жели међу оне који вам отимају део  територије, који са разлогом сматрате олтаром државе и нације, не жели у брод који тоне, неће да буде попут оних  који су куповали  карту за Титаник  када је већ увелико  био насељен рибама…Не постоји мултинационална и мултиконфесионална империја  која се није распала  у крви и пепелу,од Вавилона до Совјетског Савеза. ДСС не жели међу оне који прво подигну авионе да бомбардују суверене земље, а онда смишљају више или мање уверљиве разлоге, не жели међу оне који мртве лидере суверених земаља, ма какви они били, излажу голе у расхладним витринама провинцијских самопослуга, неће међу оне који уринирају по мртвим телима својих противника…Напокон, нећемо ни међу оне који суспендују демократију, проглашавајући са комитетском супериорношћу нове премијере које нико осим њих није бирао, предајући  тако, заувек, глобалистичкој пошасти себе, своју децу  и унуке…
У неопозиво и вечито власништво, за тепсију рибе или просјачку сузу, финансијској олигархији и наднационалним мегалокомпанијама поклањају  се властито небо, воде и обрадиве површине, продајући тако у бесцење властити суверенитет и идентитет. Никада у историји,осим за време Хитлера и можда у време Наполеоновог експанзионизма, Европа није била у таквој моралној  кризи, суочена са таквом кризом критеријума и на таквој  историјској странпутици. Моје је мишљење, издвајам га као лични став, да Србија не треба да уђе у Европу чак и када би Брисел сутра рекао – Косово је српско и само српско. Европа је гробница за мале народе, за њихове културе и економије, додуше комфорна гробница, али ипак гробница. Немојте ми рећи да са правом једнаког одлучивања  наступају једна Немачка и једна Словенија или једна Француска и Летонија. Не верујете ли ваљда у ту политичку перверзију. И наградно питање за крај овог дугог одговора: Шта остаје од Европе када из ње одстраните Велику Британију и Француску?Ви то зовите како хоћете, ја то зовем „Четврти Рајх“.

Демократска странка Србије је једна од ретких политичких снага која окупља интелектуалце који су спознали не само политички, него и историјски и културолошки значај Косова и Метохије за Србију. Да ли је косовски завет један од темеља без којег је незамислив српски национални идентитет?

[restrictedarea]

Апсолутно. ДСС окупља не само интелектуалце него и све оне који су косовски завет уградили у своје име и презиме. Овде се не ради само о територији, о лигниту  и термоелектранама или о горком укусу  политичког  или војног пораза. Овде се ради о исконској неправди  у којој вас, поред тога што сте жртва,терају да на себе узмете и изглед кривца. Ради се о томе да су Косово и Метохија прапростор нашег настанка,доказ да нисмо самоникли као коров на купусишту, да смо потомци оних који су  Грачаницу и Дечане забадали у властите кости, да би  њихови потомци  могли да крстове тих истих цркава споје са звездама. Косово је место рођења наших најлепших лирских и епских песама, нашег језика, државе и вере, готово сви ми смо рођени  тамо. Осим неких чланова, неких невладиних организација и неколико несрећника који имају намеру да буду старији од својих прадедова и млађи од своје унучади. За њих  Симонида није икона него зидни тапет купљен у „Меркатору“.

Да ли би се, после свих негативних искустава, могло рећи да косовско питање никако не може бити демократско питање и да је узалудно очекивати да ће бити могући било какви преговори између Срба и Албанаца? Разумемо ли ми оно што је спознао, рецимо, Иво Андрић, када је, тумачећи Његоша као трагичног јунака косовске мисли, изрекао суд да је Косово „страшна лозинка“, али да без „самоубилачког апсурда“, односно „позитивног нихилизма“ не би било могуће замислити (ниједну) нашу борбу за ослобођење?
Трајно решење овог спора могуће је искључиво и само договором двају народа, али без ичијег посредовања, ни руског, ни европског, ни америчког. Евроамеричка позиција је овде слична позицији пиромана који по правилу када  подметну пожар бивају најистакнутији у његовом гашењу, по цену  повреда и опекотина. Та позиција  Европе и Америке је неморална, схизофрена и потпуно користољубива. Да би до тог историјског договора и помирења дошло, потребно је  произвести нове елите, јер је ова српска некомпетентна,емоционално и историјски недорасла, док је албанска  опијена тријумфализмом,са свежим траговима  крви и креча на рукама и образима. Почетна позиција  за ове разговоре мора бити неопозивост чињенице да  је у државноправном смислу Косово и  Метохија српско и искључиво српско, али је оно и простор апсолутне завичајности  и потпуног припадања свим Албанцима који су ту рођени, и ту су се рађали и сахрањивали. Оно, свакако, не може бити ни Отаџбина, ни Завичај за убице и палиоце богомоља, силоватеље и узурпаторе туђе имовине. Тако би дошло до историјског споразума, али би  у том случају свакако морао бити срушен споменик Саксофонисти, као парадигми комплетне балканске и косовске несреће. Или би том вајарском ремек-делу  морала да буде придодата и фигура Монике Левински, наравно у клечећем положају. Споменици мајци Терези и Скендербегу остали би где јесу, јер они заиста јесу уграђени у идентитет албанског народа. Тако би се избегла будућа крволиптања, ослобађања и реослобађања, бели коњи са барјактарима, песници и осветници. Само тако!
Што се тиче вашег  позивања на феноменални Андрићев есеј о Његошу, без позитивног нихилизма немогуће је замислити било коју  идеју о правди, управо тај самоубилачки апсурд објашњава постојање Термопила, Галипоља, Мојковачке битке, Косовског боја или Кадињаче…Када би у систему  цивилизацијских вредности  функционисао само рационални апарат, свако зло, снажније од вашег добра било би вечито и неопозиво. Управо тај есеј  је и кључ за разумевање  косовског проблема, али било би „самоубилачки апсурдно“ очекивати од Ангеле Меркел да га прочита. При том не смете да заборавите  на чињеницу да је Његошев однос према Косовској митологеми однос песника и духовног лидера, али и лаичког вође. И све те три позиције су у својој суштини дубоко супротстављене једна другој. Није му било лако.

У претходном разговору за наш лист истакли сте како је Србији потребна владавина елите, неукаљане, едуковане, образоване, честите и поштене, која свест о одговорности носи као терет. Чини се да већи део света, што симболично наговештавају и протести покрета „99 одсто“, дели ваше мишљење.
Драго ми је што је тај став истрпео  пробу времена и што је претходио стварању  покрета „99 одсто“. Нажалост, код нас се ништа није променило. И даље нам је вапијуће потребна  неукаљана, едукована,морална и честита елита која ће са развијеном свешћу о историјској и етичкој одговорности да прихвати власт као служење народу и идеји, као терет обавеза и одговорности, као служење и кулук,  а  не као краћи  пут  до богатства, свакојаких привилегија и силиконски третираних полегуша. Ако је за утеху, ни стање у свету овог тренутка није ништа боље. Човечанство је у ћорсокаку глобализма који је само вербални супститут за неоколонијализам, неоимперијализам и  бандитски илити либерални капитализам. А то је предворје фашизма.

Како, међутим, да се на челу Србије појави таква елита, када она углавном не учествује у страначком животу?(Истакнути појединци су наиме или изван политичких партија, или су потиснути на маргине политичког живота).
Не учествује, јер је на нашој политичкој сцени присутно јако много оних којима је политика ухљебље, једина професија и једини занат. Они су спремни да своје синекуре и синекурчине бране по сваку цену. Али они се, по сваку цену, морају и нападати. Слобода се најчешће осваја. Тада се највише и цени. И елита мора бити храбрија и политички заинтересованија. А са том и таквом елитом и са младошћу у српску политику ушао би и толико недостајући и толико потребни морал. Не можете очекивати од неког политиканта, коме је толико добро, да изађе из државног аутомобиле, државне службе, да остави теглу са државним пекмезом и каже: ево ти све ово, елитисто, укључујући и државни виски и секретарицу,ти си поштенији и бољи од мене. Па многи су од њих у политику ушли голотрби и гологузи, а сада су доларски милионери. Неке ствари у животу, ма колико да су ваше и ма  колико да вам  по логици ствари припадају, морају се и отети.

Да ли постоји српски државник у последњих пола века који би по „трагичком потенцијалу“ могао да се мери са Миланом Недићем, централним јунаком Ваше можда и најуспешније драме „Ђенерал Милан Недић“?
На срећу, не. Ствари увек морате да сагледате у реалном философско-историјском контексту. Недић прихвата колаборацију са окупатором, који убија сто за једног, у бедним остацима некадашње земље који се саморазарају грађанским ратом, који је опет често суровији него немачке одмазде, окружен презиром и неразумевањем чак и чланова властите породице,свестан свог трагичног краја ко год да победи…Он ту трагичку кривицу свесно прихвата, покушавајући да спасе што се спасти да, знајући  да такав посао није могуће обавити, а да се на себе не преузму нека свесна сагрешења. При том је човек на прагу старости, суочен и са ужасом приватне трагедије, губитком јединца сина,трудне снахе и трогодишње унучице, који гину у смедеревској експлозији, неколико дана пре него што ће Недић  да прихвати  место председника владе. Београд је пун избеглица, разрушен,Срби  у окружењу изложени свакодневним масакрима, по логорима или у шуми. Ужас, признаћете…Све то дешава се и историјски формулише без Недићевог индивидуалног учешћа…
Са друге стране, имате трагизам Слободана Милошевића у једно другачије време, које чини  се, он не разуме понајбоље, његову личну и породичну драму, историјске околности које великим делом, за разлику од Недића, и сам производи, сукоб са делом властитог народа, срамну предају Крајине, распад државе и породице,бомбардовање, међународне уцене и притиске, хапшење, предају Хагу  на Видовдан, суђење, крај…Како време више пролази, чини ми се да га све више жалим. Он чека свог писца, а богами и историчаре.

Непостојање културне политике државних институција надоместила је у протеклих десетак година тзв. „НВО поетика“ која нас је натерала да се ослободимо националне културе као „политички некоректног баласта“, како би се, наводно,  уклопили у савремене културне тенденције Европе и света. Да ли култура може да опстане као наднационална творевина?
Којешта. Тако нешто могу да изјављују само неодговорне незналице. Свако је  уметничко дело рефлексија стварносног система вредности, апсолутно индивидуализовано и представља посебан, дакле појединачан поглед на свет. У том смислу оно је потпуно мађарско или потпуно српско, као што су Чеховљеве драме апсолутно руске, а Фордови филмови потпуно  амерички. Права уметност садржи у себи елементе менталитета,социјалне посебности, делове фолклора или политичког миљеа,настајући као такво у специфичним социоисторијским околностима, а као такво једино је тада и једино је ту  и могло да настане. Једино тако  постиже се универзална  општост, једино тај пут постоји када је уметност у питању. Од појединачног  ка општем. Таленат се при том подразумева. Само таква дела постају наднационална,општа, постају  културно добро целог универзума. Зато на основу  доброг уметничког дела боље разумете или лакше реконструишете  одређени простор и време, него уз помоћ новина,филмова или телевизијских записа. Дрвени тотем из Бурундија, Бетовенова симфонија,Борина Софка, свеједно. Не можете волети човечанство ако не волите своје дете. То је први корак. Комунизам је својом уметношћу покушао овим накарадним,обрнутим путем и нормално доживео потпуни фијаско,без обзира на ауторитет једног Жданова или Луначарског. У невладиним организацијама углавном седе особе чији интелектуални потенцијал није довољан да се препозна проблем, а камоли да се понуди неко решење. Са друге стране, по свом устројству и менталном склопу, то јесу  криптокомунистичке организације и људи. Отуда и то потпуно преузимање једног коминтерновског културног модела, којег од урушавања и самонегације нису спасла ни ремек-дела. Напротив,то су само били ретки изузеци који су потврђивали правило да аутентична уметност не трпи никакву догму. Ни стваралачку, ни верску, ни политичку, ни идеолошку. Али они то, нажалост, не разумеју. Из два разлога. Или нису у стању да схвате, или им  се не исплати.

Будући да ДСС окупља велики број истакнутих стваралаца и културних прегалаца, да ли радите на стварању културног концепта који би спречио даљу разградњу српске културе, процеса који се одвија паралелно са раслојавањем српског језика?
Тај концепт је одавно готов, у програмским је документима странке,на страначком сајту, дакле објављен је, познат је и дело је значајног броја значајних људи. У сваком случају, ради се о средњоевропском културном моделу који промовише другачију културну политику од ове непостојеће и који  култури и уметности даје место које мора да има међу малим народима. У таквим ситуација утицај државе на културни модел нити је могуће избећи, нити га треба избегавати. Дакле, поновићу,не на културу, не на уметност, не на ствараоца и његово дело, говоримо о етатистичком утицају на културни модел малог народа. Парадоксално, значај културе обрнуто је пропорционалан величини народа. Мањи народ, већи значај за очување језика, традиције, идентитета… Он подразумева не само реформисање,  већ и превредновање естетског или идеолошког културног модела. Да бисмо схватили значај културе у афирмацији  једне државе или нације, довољно је подсетити да понекад култура више афирмише него неколико индустријских грана заједно. Ко данас зна ко је министар финансија у тренутку када Нушић пише „Госпођу  министарку“, ко је на аустријском двору када генијални Стерија пише „Кир Јању“ или  Моцарт компонује ингениозни „Реквијем“. Одговор је, апсолутно нико. Ars longa vita brevis.

Наставак у следећем броју

[/restrictedarea]

Link Website:Cheap Nike Air Max Ugg Boots Cheap Jordans Cheap Snapbacks Hats Calzoncillos Calvin Klein Louis Vuitton Outlet Store Camisetas De Futbol Baratas Cheap Ray Bans All shops Free Shipping! Welcome!

25 коментара

  1. EU nije samo grobnica za male narode već potencijalno za sve narode, male i velike. EU je zamišljena kao nadnacionalna tvorevina gde će nacije ne samo izgubiti samostalnost, već će se raditi na tome da nestanu potpuno. Krajnji cilj je korporativna mega struktura, gde su narodi samo živalj kojim se upravlja i koji se koristi za potrebe vladajuće kaste.

  2. Mrznja autora prema levici i komunizmu prelazi granice razuma, tako da je totalno pobrkao, pomjesao neke cinjenice.Kako i sam rece, nema idealnog drustvenog sistema, tako i socijalizam u kojemu smo zivjeli, je imao dobre i lose strane. Usporetite ono onda sa ovim sada!!! “organizatori nekadasnjih konaka i stafeta” nisu sada na vlasti. Direktni njihov nasljednik i jedan od njih je bio Slobodan Milosevic, koji je lavovski branio SRBIJU tj.KOSMET, a iza sebe i mrtav, je ostavio R124, i Kumanovski sporazum,nije dozvolio DIVLJU PRIVATIZACIJU . Kostunica je “srusio” Slobu, a zapadni demokrate pomogli da Djindjic makne Kostunicu u ugao politicke scene, da bi isti “pospremili” Djindjica kada vise nije bio “kooperativan”.Poruku “pisca” jako je dobro shvatio Tadic i svi oko njega, pa su stoga poslusni kao kucici prema euroatlanskim “saveznicima” i bespogovorno odradjuju rasturanje Srbije.Vi iz DSSa bi trebali da se okanete MRZNJE prema levici i da ujedinite sve one koji vole SRBIJU, leve, desne, srpske i bilo koje druge nacionalnosti…………….

    • Ne slazem se s tobom Zorane kad kazes da autor mrzi komunizam.
      Prije ce biti da je pisac jos davno uocio slabosti istog i kritikovao tj ogolio ga do besmisli. Dakle rijec je o kritici jedne ideologije a ne mrznji.
      Sinisa je svoje kazao kroz djela a cuvena recenica pokojnog bravara:” Srbiju cemo tretirati kao okupiranu teritoriju” sve ce ti reci.
      evo ti geneze vidjene iz mog ugla:

      -bravar saban copavi poslan po zadatku
      -sloba milosevic/ i on i zena patili od kompleksa velicine
      -boris tadic/ ciji je otac bio komunista a omiljeni mu hobi slanje srba na Goli Otok i osnivanje demokratskih stranaka…

      zajednicki imenitelj sva tri lika je ideologija komunizma koju su sva trojica izokrenuli i prilagodili svom ukusu i hedonizmu a sve preko ledja naroda.
      Nego hvala Sinisi koji me zasmijava do suza (unazad 3o godina) svojim djelima, i samo neka tako nastavi

  3. Nisam pametnijih reci cuo u zivotu.

  4. Tekst Siniše Kovačevića je odličan nagovještaj budućnosti Evrope.Njemačka ne želi ništa sem krova Evrope,Britancima je stalo do sujete i posebnosti, koja je naravno oličenje gluposti u svim segmentima života,Francuzi vjekovima dosanjavaju politički i kulturni narcisoidni san.Poenta je ekonomski, prezirom i riječju zasijati neka nova sjemena Trećeg rajha, imperijalnih pretenzija i “kondorovog” kulturnog leta.
    Drugi,šta je sa drugima?Zapadni evropski svet ostaviti u blagostanju koje znači pun trbuh i ništa drugo.Neke osiromašiti pa im onda pružiti mrvice da bi se recimo odrekli djela teritorije, hrišćanske vjere,narodnih odluka ili prava na sopstveno ja.
    Naravno na putu stoji Rusija, ali dugoročno i njoj ako osječete krila neminovno će umjesto letenja gmizati.
    To zasigurno jeste plan “trilinga” ,veži konja gdje ti gazda konje gdje ti gazda kaže.Samo šta ako kozaci i “ataman” nalete pa odvežu konje a gazde svežu.
    Hitler je sanjao ruske stepe, francuski jezik se govorio uz ruske čajanke,Britanci su bili ubjedjeni da nema pametnijih ridjobradih od njih. Pa. Za nauk, vještačko biva i prolazi. Bogomdano pada ali obavezno i uzlijeće.

  5. ne mrzi autor komunizam,to se vidi i iz njegovih ranijih djela,Velike drame i Portreta Ilije Pjevca,naprimjer,nego mrzi one koji ga koriste kao stit,mrzi one koji se odlicno snalaze i medju Crvenima i medju Zutima.O tome se radi,kolko ja razumijem

  6. Gospodin Kovačević razložno objašnjava stanje u Evropi,sigurno
    treba reći istinu o vladavini Brozove komunističke tvorevine.
    Čuje se pa mismo lepo živeli za vreme Broza,nekažase zašto
    je stotine hiljda napustilo taj lepi život i ošli da se da se
    muče u kapitalizmu. Posle iskustava u tri prošla rata Srbija
    treba i mora voditi svoju politiku obnove urušene državne ideje
    i nacionalnih interesa.Nije vreme ulaska u društvo koje se bori
    za svoj opstanak i indetitet. Mi smo deo Evrope dali bili članovi
    ili posmatrači.Ima vremena kada oblak iznad evrope ode dalje mi
    smo tu,izbori če dati prednost za sva goruća pitanja.

  7. Zelim odgovoriti Djordju , Stojanu i …….Sustina mog stava jeste da radimo OPASNE I BESMISLENE PODJELE. To sa bivsim KOMINISTIMA ili jos bolje “KOMUNJARAMA” nema nikakvog smisla. Dok se rasparcava SRBIJA mi se bavimo PARTIZANIMJA I CETNICIMA. Dok su se istjerivali SRBI iz Hrvatske, svi su Hrvati bili kao jedan, levi, desni, centar. .Cini mi se da je najveci “grijeh” Milosevica sto je i on bio “komunjara”. Ne zanima me da li je patio od “konpleksa velicine”, jedina stvar koju treba sagledavati u ocjeni historiske licnosti Milosevica jeste STA JE CINIO I UCINIO,I DA LI JE MOGAO VISE I BOLJE! Dok je DESNICAR Seselj, zajdno sa Slobom branio SRBIJU, Desnicar Djindjic sa svojim DSom je odavao NATOu polovaj VOJSKE JUGOSLAVIJE!!!. DO PODJELE MORA DOCI, ALI NA PATRIOTE I IZDAJICE!,kao sto u svakodnevnom zivotu ljude djelimo na DOBRE i LOSE bez obzira im je otac bio partizan ili cetnik!

    • O cemu govorite ,pobogu.Pa ovo je briljantan socopoliticki esej o opasnosti takozvanog projekta Evropa i o onima sa ugradjenim kameleonskim genima,o gluipima i glasnima o ambicioznim politickim probisvetima.Pa g.Kovacevic cak i prena Milosevicu i Nedicu gaji razumevanje.

  8. Ја, други коментар сем ауух немам.Овај текст ме презноји од задовољства што сам га прочитао.Синиша ми је увек био феноменалан али је ово фенофеноменално.да не заборавим, и питања новинара су била у складу са феномено..

  9. Samo da potpišem tekst.No nije problem u nama koji smo ovo pročitali.Problem je u TOME ŠTO LJUDI NE ŽELE DA ČUJU ISTINU.Ljudima je lepše dok im pričate bajke,kao ženi koja zna da je lažete ali to prihvata jer jojnu tom trenutku godi.Kažu da se samo 5% ljudi nemože PROGRAMIRTI ,ostali su već OBRAĐENI .Obrađeni su,GLE APSURDA,od MEDIJA,od onih koji bi trebali da budu PERJANICE progresa.I opet.Evropa to je Nemačka i njeni sateliti,Engleska,Srbija Turska i Rusija i to je sve.NAŽALOST.Ta trulež NAZOVI EVROPE,kao gangrena uništava sve dokle doseže.

  10. vise je nekadasnjih stafetnih obozavalaca u Demokratskoj stranci nego kod Dacica.Gordana Comic,Vida Ognjenovic,Gorica Mojovic,Dragoslav Petrovic,Jovan Komsic….Ostale skutonose necu ovaj put da nabrajam.Ljiljana Busetic

  11. dr Vaso Predojević

    Demokratija, najmanje loš sistem! Poštujem stav takvog velikana kao što je gospodin Siniša Kovačević. Kad bi demokratija bila dobar sistem, odmah bi mu se amerikanci odrekli ili ga bombardovali – isturili bi NATO kao Milosrdnog anđela!

  12. Бритко, снажно, тачно. Свака част!

  13. Ima li nas u vasim razmisljaninjima,postovani gospodine Kovacevicu,nas kao Republike Srpske a i nas prekodrinskih Srba.Pa ne zive svi Srbi u Srbiji,braco rodjena.Profesor Laketic Danilo

  14. dobro je rekao slovenacki desnicar zmago jelinski,eu odgovara cetirima velikih,koji ce prilikom raspustanja eu pojesti male,mali treba da sad vec misle ko ce kojem jatu da preleti jer vreme radi za velike,mi smo najverovatnije nezgodni po naravi za te velike pa nas nece niko,ne moramo se sekirati ali moramo sacuvati teritoriju,ne smemo se odreci kosova

  15. Ko iole prati Sinisu zna da nikad nije bio miljenik vlasti,tekst je odlican,o Kostunici imam misljenje i nebi sada iznosio,od xrvata treba neke stvari uciti a to sta su radili i rade i sam djavo ne bi mogo gore.Kamo srece da imamo vise ljudi poput Sinise.

  16. Evropa je od ideala svetskog znacaja stigla do”grobnice”. Taj put je trajao nekoliko decenija. Cak i intelektualcima je bilo tesko da Uniju, kao “ujedinjavajuci” cinilac, prepoznaju kao sredstvo za razaranja i pokoravanja. Ali, metod razaranja i pokoravanja je izabran kao osnovno sredstvo globalizovanja. Taj metod nije bio slucajno izabran, njega je uslovila osnovna predpostavka da ukidanje drzava, nacija i kultura nece uspeti na dobrovoljnoj osnovi. Sada, kada je korporacijski kapital doveo u bezizlaznu zavisnost sve evropske drzave, racuna se na njihovu predaju. Ako pojedinacna drzava ne moze da opstane kao samostalna, mozda ce moci da opstane kao evropska teritorija kojom upravlja Evropska vlada. Ionako ljudstvo treba da postane “mnostvo” kojim ce se upravljati putem elektronskih signala.
    Jedina zamerka nasem vrlom intelektualcu Sinisi Kovacevicu mogla bi biti :”Evropa grobnica za male narode”, zato sto je suzio grobnicu i izostavio da kaze da je ta grobnica za sve narode koji budu pokoreni!

  17. U mnogo čemu se slažem s gospodinom Kovačevićem, naročito s opisom suštine Evropske unije koja niti želi niti može uspostaviti jednakost među svojim članicama a kamoli sačuvati nacionalni identitet naroda država koje su u njoj ili u nju uđu.To najbolje već sada pokazuju slučajevi Italije, Grčke sa smjenom i izborima premjera i njihovih vlada. Jedino se ne mogu složiti da unatoč svih mana kapitalističkih demokratskih sistema ni teoretski niti praktično nije bilo niti ima boljih. Uvjeren sam da je socijalistički samoupravni sistem, iako je bio još daleko od postignutog sadržaja i “socijalističkog” i “samoupravnog” bio neuporedivo bolji za najšire slojeve naroda.Što ova “demokracija” znači?! Hajd park? Slobodu govora, pravo na mišljenje, a potom: svako u svoju rupu, ako ju uopće ima, ili na prosjačku kuhinju, u potleušicu, pa ti iz te pozicije školuj djecu, sudjeluj u društvenim i državnim poslovima, formiraj svoje stranke s parama iz prosjačkih džepova i tako dalje i tako dalje…Neki od nas sve ono što smo ranije imali ili radili u pežorativnom smislu krsti kao KOMUNIZAM, kao što sve ovo što danas imamo krsti kao DEMOKRACIJU a kad se malo ozbiljnije ti pojmovi rasčlane i sagledaju onda vidimo sasvim druge sadržaje u koje nikad nije dobro slijepo vjerovati. To je običan mutež u kojem politički demagozi love krupne ribe za sebe i sebi najbliže i odane. O društveno-ekonomskim historijskim formacijama i poredcima potrebne su mnogo dublje rasprave koje se ne mogu voditi samo iz srca već i iz glava s mnogo više znanja i odgovornosti za izrečene ocijene i stavove. RES NON VERBA!

  18. Просто сам очекивала да господин Ковачевић овако бриљантно опише где то, зашто и испред чијих врата треба да застанемо. Толико ме је истина заболела!

  19. Maske su pale i one se planetarno šire sporijim tempom.Kad se dođe do spoznaje stvari vrše se pripreme za izlaz srazmerno mogućnostima.Ako si nejak onda moraš sa vukom i sa njime zauvijati milom ili silom.Obećana demokratija i ljudska prava ostadoše bez uživanja.Istorija se ponavlja samo u različitoj formi samo ciljevi ostaju isti.Ne u evropsku uniju.

  20. Vec u uvodnom delu intervjua sadrzane su najvaznije karakteristike danasnje EU, koju je neko (ranije) okarakterisao kao “EU – Naopaka konstrukcija”. Inace, pridruzujem se svima koji su ovaj intervju ocenili kao briljantan. On to uistinu jeste. Osvrnucu se na sledecu konstataciju Sinise Kovacevica: “Sta ostaje od Evrope kada iz nje odstranite Veliku Britaniju i Francusku? Vi to zovite kako hocete, ja to zovem ‘Cetvrti Rajh'”. Gotovo isto sam cuo od jednog moga prijatelja Svajcarca, inace zestokog protivnika prikljucenja Svajcarske Evropskoj Uniji. Ovo se, nazalost, ne moze negirati – ma koliko to nekome smetalo.

  21. Tekst gospodina Siniše Kovačevića mi se svidja u najvećem delu, ali treba znati da nikada nigde nije bilo socijalizma, onog pravog kao proklamopvanog ,pa ni samoupravnog kod nas,niti klasičnog kapitalizma. Bilo je različitih oblika, kako gde, ali je ljudski egoizam i zloba “isplivala na površinu” od znatno manjeg broja ljudi(ne kod većine)i nažalost odlučujuće uzticala i još utiče na ukupna društvena kretanja, kako u delovima društva, malim i većim državama pa i u Evropi i svetu. Gradjani velikih i ekonomski jakih država su najviše manipulisani.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *