Политика и економска слобода

Пише Данијел Цвјетићанин, Универзитет „Сингидунум“

Питате се, вероватно, какав је став страних саветодаваца о економској слободи у Србији? И вама се, као и мени, чини да за њу не маре баш много?

 

Недавно је у „Политици“ објављено  да је на листи држава, рангираних по степену економске слободе,  Србија заузела 98. место (од 184 земље). Листу је објавила фондација „Херитиџ“, у сарадњи са часописом  „Волстрит џорнал“. Као што се и очекивало, ниједног од српских лидера за ново доба ова вест није побудила на коментар, али је Горан Николић, утицајни економски аналитичар, на истој страници „Политике“ пожурио да упозори јавност да ово рангирање не треба узимати озбиљно, јер су „те листе често стереотипне и резултат самопотцењивања“. Овим неспретном исказом желео је да каже да су наведене ранг листе састављане на основу пристрасних оцена стручњака, који су и сами жртве распрострањених (спинованих) стереотипа о нама. Опет нас мрзе професори, па добијамо ниске оцене! Ипак, закључци из анализе су, нажалост, тачни.

ЧЕТИРИ СТУБА    

[restrictedarea]

Индекс економске слободе, на основу којег је састављена поменута ранг листа, ослања се на четири групе показатеља – тзв. „четири стуба“. Први стуб чине показатељи владавине права. Он обухвата показатеље заштите права својине и нивоа корупције. Познато вам је да, на том подручју, Бошко Ристић, Тадићев повереник за ова питања, већ годинама изводи сурове експерименте над правним системом, не би ли у сарадњи са лепушкастом министарком и пријатељима из ДС-а (и ВСС-а) исконструисао хаос у којем ће страначки барони потпуно да преузму контролу над дељењем правде у Србији.
Други стуб садржи показатеље државних надлежности: степена слободе грађана (и привреде) од фискалних намета и нивоа потрошње под непосредном контролом државе. Да ли сте икада чули било коју лепу вест са овог подручја? Као нпр. да је нека мрежа НВО скинута са грбаче пореских обвезника или укинута нека „независна“ агенција, накрцана заслужним страначким активистима? Нисте! Али ћете се можда придружити протестима против ниске оцене Фондације и Часописа, сматрајући да је неопходно, што пре, основати још дванаестак агенција/ комисија / канцеларија …?

„ОТВАРАЊЕ“    
Трећи стуб се састоји од показатеља слободе пословања: државног утицаја на бизнис, заштите на тржишту рада, слободе формирања цена и стабилност новца. У овој области Динкићев клан однео је грандиозну победу у деструкцији (посебно индустрије), али (да ли узгред?) и у потискивању осталих мафијашких „породица“ владајуће коалиције.
Последњи, четврти стуб одражава степен отворености тржишта: слободан проток робе, услуга и капитала. Истина, на овом подручју Динкић је само у улози „помагача“ домаћих увозника и иностраних (извозних) компанија. Али док он здушно подупире увознички лоби, председник Тадић, с друге стране, захтева од увозника партијски рекет и (повремено) прети „ратом против тајкуна“. Дабоме,  не сме да зуцне (да не добије опет по ушима)  ни реч против налога да се границе широм отворе за робу, услуге и капитал, па је либерализација на овом подручју највише одмакла.

СТРАНИ САВЕТНИЦИ    
Питате се, вероватно, какав је став страних саветодаваца о економској слободи у Србији? И вама се, као и мени, чини да за њу не маре баш много?
У „менталном склопу“ иностраних консултаната, за функционисање наше привреде и државе, четврти стуб показатеља је једини важан. Заиста, ко би бринуо због чињенице да се не зна тачно шта је чије у „банана-земљи“? Ко би се узрујавао зато што држава и политичке странке у Србији тероришу привреднике користећи механизме уредби, дозвола, забрана, субвенција, утицаја на исходе судских процеса и страначког рекета? Битно је једино да роба и капитал могу слободно да улазе, а профити да излазе из Србије. И да се води „правилна“ економска политика, у складу са оперативним инструкцијама владе САД-а, ММФ-а и „Светске банке“.
А ако би дошло до социјалних и регионалних напетости, што ЕА пријатељи неприкривено прижељкују, нека се домаће становништво међусобно убија колико му је воља!  Што више – то боље! „Забавили се о свом јаду!“ Сличан „успех“ је НАТО, без тешкоћа, остварио у „демократизацији“ Ирака, Либије и Авганистана. Само да, при том, нису угрожени профити евроатлантских банака и корпорација, као ни апанаже и хонорари домаћих активиста.

ЕВРОПСКА УНИЈА    
Познато је да је Барак Обама дао пример „слободном свету“ како окренути леђа економским слободама, на које се вековима ослањао амерички привредни просперитет. Обама је, без колебања, терет ризика (губитака) пребацио на пореске обвезнике, а профите и бонусе, неокрњене, оставио корпорацијама и њиховим „успешним“ менаџерима!?
Европска унија отишла је корак даље, поштујући, ваљда, Стаљинов принцип да „кадрови све решавају“. На места премијера држава које су дуговима највише осакаћене, доводе се, мимо демократске процедуре и гласања, комесари –  банкари из великих финансијских компанија (види примере Грчке, Италије или Словеније). Зато се не питајте која ће странка да победи на изборима, него ког ће финансијског губернатора (из иностранства) западни пријатељи да доведу за председника владе. Као да овде немају довољан број својих људи.

[/restrictedarea]

3 коментара

  1. hvala na informacijama … Ispada, da ta “Evropa” prepusta onim ‘entuzijastima’, koji se drze “evropskog puta” ( k’o pijan plota – sve dok ima ‘pica’ ?!) – da rade sta hoce t.j. da slobodno upropastavaju pravni i ekonomski sistem ?! Pa gde su jos to, u osnovi anarhisti (“otporasi”) stvorili neki normalan ‘sistem’ ?!…

  2. Postovani G-dine Cvijeticaninu, juce sam vas gledala i slusala na TV Kopernikusu gde ste sve tako lepo i logicno objasnili kada su u pitanju ekonomska, politicka i druga zbivanja, lokalno i globalno – samo ste mi potvrdili ono sto i ja sama mislim, samo ste vi to sve mnogo bolje objasnili i definisali. Znala sam da je situacija mnogo losija od one koju vide ljudi koji su realni i ne padaju na “umirujuce” poruke od zvanicnog establismenta kako je uprkos svemu, kod nas situacija “mnogo bolja” nego u mnogim zemljama zapadne Evrope..no medjutim, da je tako losa i da su tako lose prognoze, moram priznati da nisam znala i nakon emisije otisla sam na spavanje veoma uznemirena i sa mislima da li je vec potrebno da pocnem da skupljam zalihe hrane i sretstava za prvu pomoc za razne dramaticne situacije koja nam se “smese”: od totalnog ekonomskog kolapsa i bede, preko ubacenih gerilskih grupa koje ce da nam zadaju muke u vidu gradjanskih ratova, preko treceg svetskog rata, i ko zna jos cega.

    Uz svo postovanje prema Vama ( iskreno, nisam ironicna ), ja ipak ne mogu cudom da se nacudim kako NIKO od ljudi koji kritikuju ovdasnju i svetsku vladu, tj. vlade, osim kritike i prognoza koje se krecu od losih preko losijih do katastrofalnih, kako BAS niko da PREDLOZI nesto, da PONUDI nesto, neko resenje, neku drugu mogucnost, neku alternativu. Zasto niko ne ponudi da se ljudi, recimo, vrate na selo? Ili ne moraju da se vrate, nego da idu po prvi put u zivotu da zive i rade na selu? Ako mislite da nema takvih, vi se varate. Zasto niko ne ponudi ljudima koji zele da zive i rade na selu dobre uslove za tako nesto? Da se nastane besplatno ili po niskoj ceni po napustenim seoskim kucama i imanjima, da pocnu da proizvode zdravu, ekolosku i genetski nemodifikovanu travu, da im drzava pomogne koliko moze ako nikako drugacije ono bar otkupom proizvoda po realnim cenama. Sramota je da Srbija koja moze, maltene, da zivi samo od proizvodnje hrane, i ne samo da hrani sebe vec i celu Evropu, da bude gladna i bespolsena.
    Zasto ne podstaknete ljude koji zele da krenu u mali biznis, koji za nesto imaju talente, za razne zanate, opet proizvodnju hrane, itd. da otvore svoje zanatske i druge radionice gde nece biti konkurencija tim ” Baronima” koji valjaju celik, naftu, struju,mobilnu telefoniju, itd. vec samo zele da zive normalno od 1. do 1. u mesecu, od svog rada, svog znanja i svojih 10 prstiju na rukama?

    Zasto Beograd mora da bude “centar sveta” i da se sve desava samo u njemu? U Francuskoj (recimo), ali u drugim evropskim zemljama je potpuno normalno da neko ko je rodjen u Parizu zbog posla ode da zivi u Grenobl, ili neko potpuno malo i anonimno mesto na mapi – jer tamo ima potrebe za njim. Samo kod nas svi kad se rode planiraju da se presele u Beograd.

    Zasto ne disciplinujemo na kraju krajeva i ovaj narod, koji voli da kuka i koji voli da ceka da drugi za njega nesto smisle, da ga drugi zaposle, da mu daju posao, platu, radni staz, itd., a sam ne voli nista preterano da radi, cak i ako krece u biznis ne zeli da se bavi proizvodnjom, cak ni prodajom, nego preprodajom. A i to za njega da radi neko drugi dok on sedi u kaficu i ispija kafice ( u najboljem slucaju ). Kako da nas drugi postuju i zasto bi za nas imali razumevanja, ako mi sami nismo spremni da stavimo prst na celo i osmislimo biznis plan, da, bukvalno biznis plan, za buduci zivot? Srbija nema biznis plan za zivot, niko joj ga nije ponudio. Svi samo kritikuju i pljuju jedni po drugima, kriticari vide sve crno i katastroficno, a gde su kreativni politicari, kriticari, ljudi sa vizijom i idejama? Stalno nama neko nesto ne da, nece nas Evropa, ali nas i ne da drugima, Ameri nas mrze i samo cekaju da bacaju bombe, Rusija, Kina i Indija bi nas i hteli, al’ ne smeju jer nece da se zamere Evropi i Americi…pa sta smo mi? Jel’ smo mi ljudi ili smo neke zobirane sahovske figurice koje svako pomera kako ko voli? Zar je opravdanje to sto smo mala drzava? Ima i drugih malih drzava koje nisu “banana” drzave, ali koje imaju ideje i inicijativu, disciplinovan i radan narod,dobre zakone koji se sprovode, a za to nije dovoljna samo vlast, vec ceo narod.

    Pa sto je onda ovaj nas narod takav da nema nikoga cak ni da pozove na gradjansku neposlusnost kada je ugnjetavan, narod koji i sam voli da “hvata krivine i ladovine” kad god stigne.. da li nesto nije u redu sa domacim/kucnim vaspitanjem, vaspitanjem u skoli, da li nesto nije u redu sa sadrzajima koji se nude putem medija i na drugi nacin, ko ce to da promeni? Amerikanci? Evropljani? Kinezi? Ili to opet moramo da budemo, tj. to je jedini nacin, koji ako bi i bio neuspesan ne bi mogli da kazemo da su nam krivi drugi nego mi sami.

    Znate li sta znaci STVARNO biti crn i katastrofican? Biti crn i katrastrofican ne znaci da nas, po svemu sudeci, ocekuju jos veca kriza, bezakonje, pljacka, ratovi, glad i beda. Biti crn i katastrofican znaci ne videti da u Srbiji ima ikog ako uopste zeli i ima snage, volje i znanja za situaciju zaista okrene na bolje. Ali zato ima puno onih koji zele da situaciju preokrenu na bolje, ali samo za sebe! Znaci da to ne vise ne budu ONI i NJIHOVA deca, zene, sestrici, ljubavnice, itd., vec MI i NASA deca, zene, itd. Svi samo zele smenu, a ne promenu. E to znaci biti crn i katastrofican. Od toga ima jos crnjeg i katastroficnijeg – e to je sto pametnih, vrednih i sposobnih ljudi ima, ali su proterani u unutrasnju emigraciju, ne vide se i ne cuju, kad se i umesaju medju ljude moraju da se prave da su gluplji nego sto jesu jer cim pokazu da su ( i koliko su ) pametni, vredni i sposobni, vec im dahce za vratom i juri sa nozevima da im ih zariju u ledja i da im sapletu noge, 10, 20 i 100 takvih NASIH i NJIHOVIH! Pa kad postanes svestan tako neceg, sbetske krize, ratovi i razaranja se i ne cine tako strasnim – neka se i dese, za vraga im glava, pa da opet pocnemo ljudski i kako treba, sve ispocetka!

  3. Sloboda…sta to ono bese…cek,cek kao da se nesto prisecam ali onako maglovito…a tek ekonomska sloboda…hm to je neki tako “imaginarni pojam “… Moracu da pogledam u nekom starijem izdanju enciklopedije… mozda tamo nadjem.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *