Почетна / Свет / Планета Земља, последње ратно оружје

Планета Земља, последње ратно оружје

Пише Мара Кнежевић Керн

Ко су најзначајнији еколошки активисти који већ дуги низ година у својим научним радовима и књигама образлажу зашто је побуна против неолиберализма не само неопходна, него и могућа?

 

Појачану хајку на екоактивисте („green is red“) и безобзирно поигравање с природним законима прати велики број објављених научних радова и књига које доприносе артикулисању идеје о неопходности побуне. Поред Наоми Клајн, несумњивог ветерана у овој области, значајно место припада радикалној Наоми Волф (1962), аутору „Приручника за америчке револуционаре“. У књизи „The end of America“ поручује грађанима да је дошао тренутак да људи сами предузму кораке како би спречили функционални колапс државе и зауставили деградацију животног и духовног простора. Током учествовања у протесту „99 одсто“ Наоми је била ухапшена, што говори о озбиљности њеног ангажмана.

РАТ ЗВЕЗДА
У историји америчког екоактивизма значајно место заузима писац, научник и еколог, Рејчел Карсон (Rachel Carson) (1907-1964). Њена књига „Ћутљиво пролеће“ („Silent Spring“) објављена убрзо после окончања Другог светског рата, покренула је јавну дискусију о штетности широко примењиване праксе засипања пољопривредних површина ДДТ-ијем из авиона (ДДТ је сматран безопасним). Рејчел је научним истраживањима угрозила интересе корпоративне Америке, а медијска хајка се служила баналном реториком оптужујући је да је „научни незналица, хистерична жена и комуниста!“ Њена упозорења, поткрепљена компромитујућом документацијом, заинтересовала су председника Џона Кенедија. Он је проблем озбиљно схватио и предузео мере да се оваква пракса забрани.
Најдужи опозициони стаж у борби против индустријских магната – загађивача природне средине има др Розалија Бертел (Rosalie Bertell), католичка монахиња која је читав живот посветила науци и хуманитарним раду. Др Бертел је докторирала биометрију (1966) и постала специјалиста за екоепидемиологију, упоредо студирајући математику, физику, хемију, биологију и биохемију, а у пракси се бавила жртвама индустријског, технолошког и војног загађења. Драгоцена искуства стекла је на терену, после трагедија у Бопалу и Чернобилу. У својим књигама упозорава на опасност од економске глобализације, ратова и нуклеарног загађења, а њена последња књига „Планета Земља, последње ратно оружје“ („Planet Earth the Latest Weapon of War“) разоткрива запањујућу истину о новој генерацији супероружја, износећи научном прецизношћу хронологију тајних експеримената војног врха САД-а са ХААРП системом и кемтрејлсима, наводећи последице за које нико никада није преузео одговорност.
Др Бертел оптужује војни врх САД-а (и других економски моћних земаља) за намерно изазивање земљотреса, наводећи случајеве који непобитно доказују њене тврдње. Један од „раних радова“ приписаних геоинжењеринг експериментима изведен је уз примену ЕЛФ таласа (таласи ниске фреквенције) у градићу Висконсин, над којим је покренута велика разорна олуја (1977). Насеље је потпуно уништено, као и 350 хектара шуме. После започињања експеримената везаних за „Рат звезда“ утврђено је да је глобални атмосферско-океански феномен Ел Нињо, настао услед флуктуације правца ветрова и температуре воде у тропском делу Тихог океана, променио свој циклус и постао много разорнији него пре. Ел Нињо има утицај на климу готово свих делова света. (Јак Ел Нињо је 1982/1983. године изазвао велику сушу и глад у Африци, као и многобројне поплаве широм света).
ЕЛФ таласи су детектовани и после земљотреса у Сан Франциску, 1989, а исти сценарио се поновио приликом земљотреса у Ел Салвадору и Индији.
„Несумњиво је да се годишњи број земљотреса дуплирао, али је још алармантнија чињеница да потреси долазе из неуобичајене дубине“, тврди др Бертел, наводећи земљотрес у Боливији (1994) чији се епицентар налазио 600 км испод површине земље. На коментаре званичника да „ниједна позната технологија није могла да изазове тако дубок потрес као што је био у Фукушими“, др Розалија је одговорила: „Теслина технологија за изазивање вибрација течног језгра Земље може да буде примењивана од стране оних који желе да експериментишу у овој области, а пратеће појаве су земљотреси и пробуђени вулкани. Не знам да ли су они изазвали цунами у Индонезији и земљотрес у Фукушими, али тврдим да могу да га изазову. Ако нису, онда нема разлога да не покрену истраживања којима би се доказало супротно.“
Др Бертел наглашава повезаност ХААРП-а  и ЕЛФ-а тврдећи да представљају „делове растућег ланца, потенцијално интерактивне војне инсталације која користи разне типове електромагнетних поља или таласних дужина, од којих свака има различите потенцијале да утиче на Земљу и њену атмосферу“. Упркос конвенцији УН (Environmen Modification Convention) о забрани оваквих експеримената, овим оружјем располажу и В. Британија, Немачка, НАТО… „Њихова страст за све већим изазовима може се упоредити са страшћу зависника, којем су потребне све веће и веће дозе.“

ОПЕРАЦИЈА „CARE“
Кад су научници из компаније „Џенерал електрик“ 1946. године открили да је убацивањем сувог леда у хладну просторију могуће створити ледене кристале, сличне оним из облака, започела је ера модификације климе. Неколико месеци касније је почела да пада прва вештачка киша! Ником тада није падало на памет да обави консултације са становништвом на експерименталном подручју, нити се размишљало о евентуалном угрожавању права оних којима ће промена климе нанети штету. На исти начин се понашала америчка морнарица 19. септембра 2010. године, када је започела студију о вештачким облацима под називом CARE („Charged Aerosol Releases Experiment“), да би у сарадњи са „Дипартмент оф дифенс спејс тест програм“-ом, са острва  Валопс (Вирџинија), лансирала Насину суборбиталну ракету. Предвиђено је да ракета избаци опиљке оксида алуминијума ради стварања вештачког облака  у спољној атмосфери – на 280 км од земљине површине (нормални облаци се крећу на максималној висини од 80 км изнад површине у мезосферу). Облак је дизајниран да светли у мраку. Алуминијумске честице ће после експеримента да падну у море или на поља и насеља, реке и шуме, угрозивши животињски и биљни свет са непредвидљивим последицама по људско здравље. Др Бертел апелује да спречимо погубни сценарио којим би се  „расхлађивање“ наше планете препустило онима који већ шездесет година показују крајњу неодговорност и некомпетентност.
Гледајући небо у белој измаглици људи се све чешће питају – која је улога кемтрејлса у овом сулудом пројекту? Розалија каже да су кемтрејлси средство којим ће се у будућности обављати прљаве операције хемијског и биолошког рата, а за сада желе да се људи навикну на овакве појаве.
Др Клаудија вон Верлхоф (Claudia von Werlhof), професор на Универзитету „Инсбрук“ (Аустрија), прва је жртва моћног лобија чије интересе угрожава свако јавно изражавање сумње да су земљотреси на Хаитију и Фукушими изазвани „природним“ путем. Др Верлхоф је добила отказ на Универзитету неколико дана пошто је на једном скупу изјавила да земљотреси нису имали уобичајене карактеристике – што значи да нису природна појава:
„Није сигурно шта је изазвало земљотрес у Фукушими, али огромну магнитуду није могуће научно објаснити, нити ико покушава да је објасни…Постоје три теорије које објашњавају ову неприродну појаву: технички је изводљиво да сноп електромагнетних таласа, емитованих преко ХААРП система, продре дубоко у Земљу и изазове земљотрес. Друга могућност је да се то исто уради уз помоћ „скаларних“ таласа који не могу да буду измерени у тродимензионалном простору. Трећа претпоставка полази од могућности да се ради о последицама подземне нуклеарне пробе… Другачије се не може тумачити чињеница да је дошло до 1.000 накнадних земљотреса у истој регији.“
Др Верлхоф је велики противник коришћења нуклеарне енергије. Своје ставове брани чињеницом да не постоји „затворен“ случај после искључивања нуклеарне електране. „Свако угашено постројење биће камен о врату генерацијама које долазе, они се обавезују да брину о њему – може се рећи заувек.“ Оптужујући велике силе за коришћење „земљотрес наоружања“, она износи доказе о притисцима на владе појединих земаља, с циљем да их присиле на уступке страним компанијама. Међу овим земљама је и Јапан. „Војноиндустријски сектор ће настојати да по сваку цену развија ову технологију“, упозорава др Верлхоф, „а та цена ће бити ваш живот.“ О цени живота радника присиљених да услед губитка посла раде на рашчишћавању рушевина нуклеарке, одлучио је ТЕПКО. Компанија овим невољницима плаћа 3.500 долара дневно, знајући да су им дани одбројани, а они прихватају пакт са ђаволом зато што немају другог избора.
Ускоро ће цела планета постати ТЕПКО концентрациони логор за „сувишне“, а Дерик Џенсен (Derrick Jensen) у књизи „The Culture of Make Believe“ наговештава римејк сценарија осмишљеног у главама креатора Трећег Рајха:
„Дезинфекција се не спроводи само над Циганима, Србима и осталим словенским народима, већ и над целом природом. Производња је у суштини конверзија живота у смрт, планина и река у алуминијумске конзерве, дрвећа у тоалет папир… ‘Untermenschen’ – то је прихватљива цена коју морамо да платимо. Тако су нам рекли.“

2 коментара

  1. Povodom ovde navedenom zadnjem textu o rimejku trečeg rajha, možebiti da odgovor leži i u sledećem, (xxx) verovatno ste upoznati sa ovim sadržajem, ako niste dobro bi bilo pročitati, možda se onda pronađu i ostale poveznice koje mogu dati pravi odgovor, što se to zbiva i zašto svet ide u tom pravcu.
    (xxx): http://dijaspora.wordpress.com/2010/05/31/zasto-je-dr-jovan-deretic-posao-ovim-trnovitim-putem-razotkrivanja-150-godisnjih-vatikanskih-lazi/




    0



    0
  2. Da li mogu novinarki da posaljem moje fotografije chemtrails-a i delovanja ELF talasa HAARP sistema koje sam snimio?Na koji e-mail mogu dostaviti ove fotografije?




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *