Није Косово ДOС-ово

Пише Наташа Јовановић

Света српска земља много је старија и много важнија од демократских коалиција и тријумвирата, много јача од самозваних лидера и лидерчића чији рок неизбежно истиче

На Бадње вече у Високим Дечанима, усред мистичних сенки величанствене српске средњовековне властеле, уместо да врше службу Божју, један висок представник СПЦ-а и један српски владика су ћутали. На том светом месту које су вековима походили српски краљеви и цареви, мрак је у хармонији са тишином проговорио о стању у којем се данас налази цела Србија.
И она црквена и она лаичка. И она проруска и она евроунијатска. На овом месту окупираног Косова, у задужбини Стефана Дечанског, српски председник је давао интервју режимској новини опкољен својим пропагандним тимом за спречавање лоших вести. Ништа тако речито не говори о избору пред којим се Србија налази. Чињеница је, нема бољег места за обрачун истине и лажи. Тај рат ће потрајати…
На другом делу Космета Срби су ноћ провели на барикадама. Ови исихасти људи, у моралу и духу (како сам забележила приликом једне посете Космету), који су одавно престали да упиру поглед ка Београду, провели су Бадње вече испод импровизованог шатора. Руке су им наднесене над фуруну. Зима је. Они немају ни мача, ни оружја, ни честитога кнеза, ни отаџбине иза себе.

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Одштампај страну