Невидљиви кандидат америчког народа

Пише Драган Филиповић

Осим Мита Ромнија само још један кандидат из редова Републиканаца имао је довољно средстава и организационе способности да се пријави у свих педесет држава, али о њему у медијама углавном влада тајац. Реч је о Рону Полу, човеку којем народ верује да жели и да може суштински да промени систем вредности у САД-у

 

Шестог новембра ове године Американце очекује 57. издање политичког позоришта – председнички избори. Иако су то на први поглед чисто демократски избори у којима свако има право да учествује, у стварности једино кандидати који имају организациону подршку политичког естаблишмента и у стању су да привуку спонзоре са Вол стрита и из редова војноиндустријског комплекса имају шансе да буду изабрани. Селекција кандидата је компликован и астрономски скуп вишемесечни процес који се одржава у етапама појединачно у свих педесет држава, почевши од 3. јануара у Ајови и кулминира 26. јуна у Јути.

ПРОМЕНА ПОЛИТИЧКОГ ПЕЈЗАЖА
Двадесет и седморо кандидата – Социјалисти, Либертаријанци, Зелени, као и Републиканци – званично су пријављени у трци за највишу политичку функцију у земљи, али се унапред зна да једино Републиканац може да стане на црту Демократи Бараку Обами којем се овог пута ниједан партијски саборац није усудио супротставити, и поред тога што он за време мандата није био у стању да одржи ниједно битно предизборно обећање – затварање затвора у Гвантанаму, повлачења војске са свих ратишта или смањења стопе незапослености.
Барак Обама је 2008. године потрошио 750 милиона долара на његову председничку кампању, а ове године се процењује да ће му бити потребно близу милијарду долара да би био реизабран. Очекује се да ће му противкандидат из Републиканских редова бити мултимилионер и бивши гувернер из Масачусетса Мит Ромни који је у задњем кварталу 2011. године успео да прикупи 56 милиона долара за изборну кампању.
Свака од педесет америчких држава има своје прописе у погледу избора и у неким је довољно испунити формулар и уплатити таксу, док у другим треба прикупити на хиљаде потписа. Кандидату се онда приписују делегати из те државе сразмерно са његовим успехом, с тим што веће државе имају право на већи број делегата које шаљу на Националну конвенцију Републиканске странке која се одржава 27. августа, када се званично проглашава победник. Да би добио номинацију кандидату је потребно прикупити укупно 1.144 делегата.
Осим Мита Ромнија само још један кандидат из редова Републиканаца је имао довољно средстава и организационе способности да се пријави у свих педесет држава, али о њему у медијама углавном влада тајац. Он се зове Рон Пол (Ron Paul), конгресмен из Тексаса који је напунио 76 година, али кога млади људи широм Америке дочекују као рок звезду. Генерација која је одрасла са Интернетом, и не верује корпоративним медијама, сматра да је разлика између Демократа и Републиканаца само козметичка и да сви остали кандидати заступају статус кво, док је Рон Пол једини кандидат који жели да суштински промени политички пејзаж који ће омогућити народу, а не специјалним интересима, да влада земљом.

ПРОТИВ БЕСКОНАЧНИХ РАТОВА

[restrictedarea]

Од када је Врховни суд САД-а 2010. године пресудио да корпорације имају иста права као и физичка лица, укључујући и на „слободу говора“, не постоје више ограничења у износима са којим корпорације и њихови лобисти могу да финансирају политичаре. Пошто др Пол не заступа њихове интересе, он од њих није добио ни долар, али је зато путем Интернета успео да у задња три месеца прикупи 26 милиона долара од стотине хиљада појединаца, свакодневно му масовно пристижу донације у износима од 20, 50 или 100 долара, а многобројни волонтери широм земље му помажу око организације и логистике за његову кампању. Као једини кандидат који је служио у војсци, Рон Пол има далеко највећу подршку припадника војних снага од свих осталих кандидата.
За време бомбардовања СР Југославије 1999. године Рон Пол је био један од ретких гласова разума у Америчком конгресу који се категорично противио тој војној интервенцији, прогласивши је нелегалном. Он је данас једини амерички кандидат који има своју страницу на „Фејсбуку“ на српском језику, покренуту од стране његових фанова из ових крајева, где пише:
„Рон Пол је дугогодишњи конгресмен из Тексаса, члан Републиканске странке и лекар.
У Конгресу, Рон Пол је привржен либертаријанским смерницима и конзервативним принципима ‘мале владе’.  Није ниједном гласао за повећање пореза, конгресменских плата, одбија да прихвати пензију за чланове Конгреса или да путује на рачун државе.
Подржава слободну трговину, право на ношење оружја и чврсту контролу граница, а противи се смртној казни, спољним интервенцијама, порезу на приход, рату против дрога, као и дефинисању хомосексуалног брака на савезном нивоу.
Ово му је трећа кандидатура за председника. Кандидат је био 1988. и 2008. године“.
Рон Пол је стриктни конституционалиста који сматра да амерички Устав треба увек и безрезервно примењивати и често критикује Обаму у вези драконских закона који ограничавају слободу и права грађана, понављајући да је „време да председник следи Устав и да на прво место постави интересе америчког народа“. Он је једини председнички кандидат који се противио планираном Закону за контролу и цензуру Интернета који је прошле недеље пропао у Конгресу због масовног протеста интернет корисника.
Рон Пол се такође противи „бесконачним, непроглашеним, непобедивим ратовима“ и упозорава на опасност необузданог националног дуга који сада износи преко 15.000 милијарди долара и биће „наметнут нашој омладини и будућим генерацијама“.

„МИР И БЛАГОСТАЊЕ“
Његов слоган гласи „Мир и Благостање“, а његов програм се састоји од следећих мера:
1) смањење незапослености, за коју он тврди да износи преко 20 одсто, а не девет одсто као што се званично приказује, тиме што ће смањити порезе и елиминисати компликовану регулативу, и тако поново направио исплатљивим инвестиције у Америци;
2) драстично кресање државног буџета, укључујући и војног, као и постепено смањивање јавног дуга уз елиминацију неколико државних агенција;
3) укидање финансијске помоћи и војне подршке свим земљама;
4) укидање субвенција и финансијске помоћи Вол стриту и мултинационалним фирмама;
5) укидање Патриотског указа (Patriot Act) изгласаним септембра 2001. године, неколико дана после напада на Њујорк и Вашингтон, који дозвољава прислушкивање и праћење грађана без судског налога;
6) укидање Закона за националну одбрану, National Defense Authorization Act (NDAA) из децембра 2011. године, који даје овлашћење америчкој војсци да ухапси и задржи у притвору на неодређено време и без права на одбрану све особе укључујући и америчке грађане осумњичене за тероризам или давање подршке терористичким организацијама, било где у свету, укључујући и на тлу САД-а;
7) повлачење војске са свих ратишта и затварање преко 700 војних база широм света;
8) укидање крвавог и скупог „Рата против дрога“ и легализација лаких дрога;
9) ојачање долара тиме што  би се зауставило неограничено штампање новца без подлоге драгоцених метала и ван контроле Конгреса, као и затварањем банке „Федералних резерви“, приватне централне банке формиране 1913. године, која је тада добила монопол на издавање новца, а којој је држава дужна да исплаћује камату; Џон Ф. Кенеди је председничким декретом 4. јуна 1963. године одузео те ингеренције „Федералним резервама“ и наложио Министарству финансија (Treasury Department) да поново изда доларе које имају државне резерве сребра као покриће; новчанице у вредности од преко четири милијарде долара су биле одштампане и стављене у циркулацију, али су повучене убрзо после Кенедијевог убиства 22. новембра 1963. године.

СЛОБОДА И БЕЗБЕДНОСТ
Свему овоме се противе остали кандидати који игноришу јавно мњење и потенцијалну фискалну катастрофу, и отворено прете војном интервенцијом у Ирану, Пакистану, не устручавајући се да упере нишан против Кине и Русије које представљају као „конкуренте“ и „супарнике“, али и као потенцијалне непријатеље због којих Америка мора да остане једина суперсила на свету.
Реалност је да амерички војни буџет премашује војне издатке свих осталих земаља света заједно и став др Пола је да Америчкој држави прети банкрот ако се нешто убрзо и драстично не промени. У противном ће настати још већа криза и колапс долара, тако да ће једини начин да политичари и власти иоле држе ствари под контролом бити све веће рестрикције права грађана и орвелијанске мере надзора становништва под изговором „Националне безбедности“, заборавивши шта је велики амерички писац, дипломата и изумитељ Бенџамин Френклин 1759. године написао:
„Они који би жртвовали неопходну Слободу да би купили мало привремене Безбедности, не заслужују ни Слободу, ни Безбедност“.

[/restrictedarea]