Ирански хазард Сједињених Држава

Пише Дејан Лукић

„Гашење“ израелског атомског реактора Димона, уз долазак америчке Пете флоте у воде Залива и око њега, јасно најављује почетак рата америчких савезника против Ирана и Сирије. Био би то монументални хазард на тренутно најделикатнијем полигону у свету

Израелско Министарство одбране и Национални комитет за атомску енергију одлучили су да угасе атомски реактор Димона, смештен у пустињи Нагев, а са објашњењем да га је тешко бранити и да је „рањив у случају рата са Ираном“. Дневник „Харец“, са своје стране, цитира високи војни извор и такође каже да  реактор у Димони „није више непробојан у случају рата“. Гашење реактора минимизоваће – наводи се даље – опасност од нуклеарних падавина „у случају да буде погођен иранским ракетама“. Ради умирења јавности Директорат цивилне одбране појашњава да је реактор у Димони у служби атомских истраживања, па нема потребе да непрекидно буде у погону. Упркос томе што је већ 47 година  непрекидно у погону.
Индикативно, извори у Министарству одбране на које се позивају израелски, али и медији у Лондону, говоре да гашење реактора мора да почне „пре евентуалног израелског или америчког напада на иранска нуклеарна постројења“.

ИЗЛАЗНА ВРАТА НАФТЕ
Реактор у пустињи Нагев конструисали су француски стручњаци 1964. године, а израда атомске бомбе у Димони била је херметичка тајна све док – у светски познатој афери – Мордехај Вануну, атомски научник који је радио у Димони није открио тајну британским листовима, био киднапован од стране Мосада, пребачен у Израел и издржао дуге године тешке робије. Реактор је данас друга по старости оваква атомска инсталација на свету, али је нашироко већ знано да је производио материјал за атомску и хидрогенску бомбу. Држи се да Израел у свом арсеналу поседује  најмање 80 атомских бојевих глава.
За све време, па до данас, одбрана Димоне од могућих напада била је приоритетни задатак израелских оружаних снага; појасеви противавионских батерија опасавају широки простор око атомског комплекса, али се ипак сматра да је развојем ратне технологије комплекс постао рањив.
Према информацији коју је објавио лондонски „Сандеј тајмс“ прошле седмице, а на основу високог израелског обавештајног извора, израелски војни експерти процењују да би у случају рата на израелску територију пало и до 15 хиљада  иранских пројектила. Према истом извору, Иранци (и Сиријци) поседују ракете довољног домета да гађају Димону. Такве ракете има – каже се даље – и шиитска екстремна група „Хезболах“ у суседном Либану.
Ирански бригадни генерал Масуд Џезаири, заменик начелника Генералштаба, изјавио је, како преноси Иранска новинска агенција, да ће Димона „бити гађана у случају да Израел нападне иранска атомска постројења која служе искључиво у мирнодопске сврхе“.
Информација о наводном гашењу Димоне пуштана је са предумишљајем и као плотун у насталом вербалном рату око Ирана, који Империја распаљује као „артиљеријску припрему“ за  потоњу фазу конфликта у Заливу где је Израел виђен као кључни актер, а ирански нуклеарни програм – војни или цивилни, свеједно – само повод да Империја поравна рачуне у Региону, после скупог промашаја у Ираку, посртања у Авганистану и „узалудног пролећа“ у арапском свету.
И као у Чеховљевој опасци, по којој када у првом чину драме на столу стоји пиштољ, у четвртом чину неизбежно следи пуцњава, тако и „гашење“ Димоне, уз долазак америчке Пете флоте у воде Залива и око њега, значи, сва је прилика да ће на крају бити пуцњаве.
Гротескно и цинично из Вашингтона покрет поморске армаде прати претња да ће се Иран наћи под ударом америчке „и савезничке“ војне силе, уколико, како је запретио, затвори мореуз Хормуз за слободан проток заливске нафте. При томе, као да претња из Техерана није дошла као одговор на  претходну одлуку Вашингтона и Брисела да се наметне нова омча санкција Исламској Републици – специфични ембарго на извоз ирачке нафте која пуни седамдесет посто буџета земље. Гротескно и цинично, „казус бели“ („casus belli“) нису санкције, него ирански евентуални одговор на санкције.
Поред санкција на нафту које је, раме уз раме САД-у, најавила Европска унија, Барак Обама је уочи саме Нове године потписао и Закон којим се свим финансијским институцијама забрањује пословање са „Иранском централном банком“.
Теснац Хормуз су витална излазна врата нафте из Залива. У најужем делу, између иранске обале и Арапских Емирата на другој страни, Хормуз је широк само 34 миље. Сваког дана танкери кроз теснац преносе у просеку 17 милиона барела нафте. Поремећај саобраћаја би, према проценама лондонских агенција за енергију, катапултирао цене нафте за целих 50 и више долара по барелу, и то усред глобалне економске кризе.
Да ли ће Иран затворити Хормуз у случају западног војног напада и какве би то    економске и геостратешке последице изазвало?

АСИМЕТРИЧНИ РАТ

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Одштампај страну