Почетна / Свет / Иранска криза: Демократска фатва на Темзи

Иранска криза: Демократска фатва на Темзи

Пише Дејан Лукић

Укидање иранског глобалног канала на енглеском језику („Прес ТВ“) у Великој Британији представља прелудијум за нови рат, који Запад и у случају Ирана започиње по сценарију већ виђеном у Србији и Ираку

 

Како изгледају сигнали „артиљеријске припреме“ за рат са Ираном показало се  прошле седмице на Темзи. Двадесетог јануара, британски гледаоци „Прес ТВ“-а, иранског сателитског канала са седиштем у Техерану, угледали су на вечерњим екранима обавештење да је „програм недоступан“.
Први пут од „Магна карте“ влада у Лондону укинула је Британцима могућност да гледају  једну ТВ станицу. „Тако су В. Британија, САД и Израел фактички отпочели кампању на  Иран, која ће се водити средствима пропаганде, асиметричног рата и употребе регионалних сателита Америке“, прокоментарисао је амерички „Каунтерпанч“, а у Лондону неколико независно мислећих коментатора на ово додаје да је сада извесно да ће „рата да буде“ и да је у оптицај већ пуштен сценарио тестиран у пракси (ТВ Београд), по  којем се у предвечерје рата – асиметричног или не – прво ућутка „демократском процедуром крстарећих ракета“ непослушни медијски канал, па онда покрене војска.

КОМПРОМИТУЈУЋА ЗАБРАНА
За разлику од Америке, где Стејт департмент, Бела Кућа и Пентагон морају да заобилазе незгодни Први амандман Устава, Британија нема закон који санкционише „ограничење слободе говора и спутавање слободе штампе“. Непријатна иранска „Прес ТВ“ је, тако, скинута са неба одлуком такозване „Регулаторне комисије“, OFCOM, којој су дата широка права да процењује које вести Британци могу да  гледају и слушају, а које су „демократски“ проскрибоване. Узгред, човек који је потписао смртну пресуду иранском ТВ каналу зове се Ед Ричардс, својевремено саветник за политичка питања великог радничког (лабуристичког) трибуна, а данашњег мултимилионера Тонија Блера. Ричардс је и више од тога, он је био човек задужен за такозвану „корпоративну стратегију“ у Би-Би-Сију.
Зашто је земља „Магна карте“, „колевке демократије“, „слободе мишљења“ итд, посегнула за компромитујућом забраном једног ТВ канала?

[restrictedarea]

OFCOM и Ричардс лично су обавестили Иранце да Регулаторна агенција „није убеђена да је уредничка контрола канала базирана у Британији“! Објашњење је чак и у „мејнстрим“ штампи изазвало подсмехе, будући да цео професионални свет зна да се, на пример, лондонске канцеларије Си-Ен-Ена, ТВ „Блумберга“ или – интересантно – „Ал Џезире“, налазе физички у Лондону, али да им је „уређивачка контрола“ базирана  у Атланти, Њујорку и Дохи.
Уз фатву о забрани иритирајућег ТВ канала, додата је и глоба од 155.000 долара зато што је редакција у Техерану објавила разговор са извесним Мазиаром Бахаријем, иранским сарадником америчког „Њузвика“. Интервју је објављен у техеранском затвору где је Бахари био заточен једно време. Бахари је у интервјуу био критичан према британској политици у односу на Исламску Републику, па је OFCOM оценио да је разговор обављен под присилом (што је вероватно) и да је, стога, „Прес ТВ“ заслужио да буде кажњен са 155.000 долара глобе.
„Прес ТВ“ одбија тумачење британског регулатора и, такође, одбија да плати казну. Регулатор, пак, свестан орвеловског карактера своје аргументације и да једна ТВ станица, ма колико „тровала“ стриктно контролисани британски етар, не може да пред широм светском јавношћу буде тек тако забрањена, има и резервну варијанту. О томе сазнајемо из Викиликсових тајних депеша. У једној депеши види се да је британска влада, још 2010. године тражила начин да се ратосиља незгодне иранске ТВ станице. У депеши коју је потписао Џејми Тарнер, заменик начелника за  мултилатералне односе у Форин офису, стоје и ови редови: „Влада Њеног краљевског величанства истражује начине да реши овај проблем. Разматрамо како да лимитирамо сервисе ‘Прес ТВ’-а. Лиценца може да буде укинута само у случају угрожавања наше националне безбедности или ако је додела лиценце у сукобу са британским обавезама према међународном закону. За сада, ниједан од ових критеријума није применљив на ‘Прес ТВ’. Али ако се Ирану наметну нове санкције у наступајућим месецима, могли бисмо да имамо у рукама аргументе за други критеријум (угрожавање националне безбедности)“.
И, ево, Ирану су сада наметнуте нове санкције.

„ДЕМОКРАТСКО УБИСТВО“
Викиликс нам овде открива и  једну другу занимљивост. У истој депеши Викиликса говори се како је влада у Лондону одлучила да за овај случај са иранском станицом лобира код Николаса Саркозија у Паризу. „Влада Њеног величанства планира да ускоро лобира код француске владе како би она употребила свој утицај и интервенисала код ‘Еутелсата’ и притисла га да укине емитовање сигнала ове станице преко сателита ‘Хотбирд’.“
„Еутелсат“ емитује програме иранских и међународних канала, па је било мало изгледа да се одрекне значајних прихода. Стога, Џејми Тарнер у Форин офису мисли да би Јелисејска палата, ипак, могла да успешно притисне „Еутелсат“. Паралелно, „Влада Њеног величанства била би захвална Сједињеним Америчким Државама ако би се и оне ангажовале код француске владе на овој теми“.
Лобирање код Париза није дало резултат, јер су „Еутелсат“ више интересовали ирански долари него „демократско убиство“ једног лукративног ТВ канала, после чега је корпоративна штампа на Темзи, френетично и параноидно, углас позивала Вајтхол да се сам обрачуна са тровањем медијског неба од стране Великог сатане.
Тако, Елеонор Милс у „Сандеј тајмсу“ пише да је „Прес ТВ“ кажњен са 100.000 фунти од стране регулатора OFCOM, али многи мисле да би праведнија казна била да се канал укине.
„Прес ТВ“, истини за вољу, није демократска цвећка, нити врхунац професионалног, објективног журнализма, али за милионе који су канал до сада гледали у Британији, био је занимљив извор „другог мишљења“ у фино редигованој диктатури „корпоративне истине“ коју емитују, рецимо, Би-Би-Си или ТВ „Фокс“.
Презентација међународних догађаја, нарочито на Блиском истоку, у верзији  „Прес ТВ“ ударала је у живац неолибералне парадигме којом корпоративни медији дресирају мозгове милиона на Западу.
Владин регулатор медијског простора је, са своје стране, само сегмент  фингиране, умешно контролисане „слободе“ медијског простора, па је први инстинкт регулатора, после одбијања Иранаца да плате бесмислену казну, био репресија. То је, треба имати у виду, исти регулатор који је тако либерално толерисао праксу и методе Мардокове новинске империје. То је, затим, владин регулатор из „удруженог медијског подухвата“ у којем су Би-Би-Си и већина „мејнстрим“ гласила поравнавали терен“ пре него што су Тони Блер и Џорџ Буш кренули војском на Ирак, а на фалсификованој премиси о Садамовом оружју за масовно разарање. То је тај исти регулатор који је сада ућуткао ирански глобални канал на енглеском језику.

ТЕРОР ДЕМОКРАТИЈЕ
Један од ређих гласова који су се на Темзи дигли против „терора демократије“ био је лондонски „Гардијан“. По „Гардијану“ одлуку да се иранском каналу забрани емитовање треба, националне части ради, назвати онако како она треба да се назове: „OFCOM фатва“.
Фелисити Арбатнот („Глобал рисерч“) упутила је отворено писмо  руководиоцу OFCOM-а Грему Ховелу, у којем  га подсећа колико је хипокризије било у изјави премијера Дејвида Камерона, када је усред „Арапског пролећа“ и усред Каира поручио Египћанима да „Народи имају прво на приступ медијима и социјалним мрежама, од Тахрир сквера до Трафалгар сквера“. Додаје да за OFCOM „нема проблема што гледаоци виде на екранима сцене насиља и порнографије, али да зато има проблема са алтернативном мишљењем“.
Дени Шахтер, аутор књиге о покрету „Окупирај Вол стрит“ пише да му велико искуство у америчкој штампи и публицистици говори да „’Прес ТВ’ нуди гледаоцима  разноврсније информације и – често – много професионалнији третман догађаја него главне америчке ТВ мреже…Критику америчке политике можете да видите само у хумористичким емисијама ТВ канала“. И онда: „Написао сам много књига и блогова; направио сам филмове о мом искуству на америчким ТВ мрежама (‘Што више гледаш мање  знаш’, ‘Садамово оружје масовне обмане’) и тешко да се нешто може поредити са масовном манипулацијом каква је био, на пример, случај са ратом у Ираку“. За одлуку OFCOM-а каже да је плотун у медијском удару на Иран, који је, по свој прилици, „прелудијум за нови рат“.
„Каунтерпанч“ пише да људи широм Запада сматрају да је после забране емитовања  иранског канала рат фактички већ почео и да је овај британски потез само једна линија фронта у том рату. Међутим, OFCOM ће „убрзо да схвати да не може да суспендује цело небо изнад Британије“. Руски сателитски канал „РТ“ – високо професионални извор „другог мишљења“, али и други ТВ канали, међу којима и катарска „Ал Џезира“, нуде Британцима доступан, „а  знатно  другачији  поглед на свет, од орвелијанске, филтриране верзије какву гледамо на домаћим каналима“.
„Мејл“ је мишљења да је забрана емитовања иранског канала била „лоша вест за демократију“.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

error: Садржај је заштићен !!