Гутачи Мурти-Бингових пилула

Пише Љиљана Богдановић

Како неке појаве у условима дубоке кризе друштва и културе у Србији препоручују новом читању књигу  „Заробљени ум“ Чеслава Милоша

Уочи минулог Божића на тезгама са кинеском робом у Београду појавио се и пластични бадњак! Са понудом храстових грана које то нису, искрсло је и питање: да ли су нас проницљиви Кинези,„снимили“, па закључили да психолошком дагеротипу грађанског колективитета Србије припада бадњак  „пластиканер“? Препознајемо ли, ненадано, ову „зезалицу“ као узнемирујућу метафору нашег живљења? Бљутави ПВЦ артефакт буди и недоумицу: јесмо ли у представама наших суграђана са Далеког истока ми као народ заиста толико духом празни, лажни и  неутемељени да нам следује ова бесмислена кич „радост“?
Чак и ако су сва суморна питања више изнуђена и без повода стварнијег од „лабавог“домашаја једне трговачке досетке, извесно је да би се, после критичких речи ових дана изречених о „достигнућима“ на српској културној сцени, многи сложили да је божићни ПВЦ симулакрум складна допуна актуелног културно-уметничког и обичајно-потрошачког хоризонта друштва. Зашто би нас пластични бадњак жуљао више од закључака да је у прошлој години домаће позориште било „бесциљно лутање по мору осредњости“ или да је у 2011. години српски филм био такав „као да ове године није ни било“, а ликовни живот „у стању лаганог умирања“? „Оно пластично“ што „глуми“- храстово, има посредно и хармонијску  „риму“ у траљавој понуди наше културе! А можда и своје задовољне купце, стасале у редовима од скоро научно кодификованих типова домаћих потрошача културе! У истраживању републичког Завода за проучавање културног развитка са којим је јавност била недавно упозната, Срби као конзументи, дакле и креатори укуса, идеја и навика што владају тржиштем културно-уметничке понуде, добили су групне карактеристике и имена: Турбо народњаци, Градски народњаци,Урбани глобалисти, Традиционални народњаци, Конформистички омнифори, Класична елита и Салонска турбо елита. Иако истраживање о „Културним праксама грађана Србије“ закључује да се наше  „културне навике крећу у оквирима европског просека“, у подробнијим анализама склоности појединих типова не негира се пријемчивост за „лажњаке“ у сваком смислу – материјалном и идејном. Можда „салонце“ и неће обрадовати поменути кинески обредни изум, али „хибридне“ народњачке групе – ко зна?

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Одштампај страну