Почетна / Колумне / Година расплета

Година расплета

Пише Бранко Радун

Нове социјалне трауме и нови раст незапослености и сиромаштва. Последица тога ће бити кључање незадовољства које може донети промену. Институционално кроз изборе или, пак, ванинституционално на улици

Политичка чињеница првог реда је да ће ове године бити изборна година. Но, то неће бити било какви избори, већ избори који могу пресудно да утичу на будућност Србије и региона. Као ретко који избори, од оних када је са историјске сцене Србије отишао Милошевић, и ови избори могу донети политички и стратешки преокрет. Иако је јавност прилично апатична, ови избори могу судбински да утичу на живот и оних који су гласали, као и на оне који су апстинирали.
Чини се да је власт размишљала да искористи потенцијал апстиненције и да кроз кампању о „белом листићу“ демотивише обичне и неопредељене бираче да не изађу на изборе, а да они насупрот тога мобилишу своју армију „сигурних гласова“, те да на тај начин остваре повољнији резултат. Но, како су им анализе показале да је та и таква кампања некако проналазила највише њихове потенцијалне бираче, они су је одједном стопирали. Међутим, то не значи да неће ићи на деморалисање циљних група које гласају за „оне друге“, или, пак, на форсирање „фантомских странака за одвлачење гласова“, односно изазивања хаоса и подела унутар патриотског табора и странака.
Власт која нема ништа да понуди намерава да свим снагама удари на опозицију и да њу оцрни колико је то могуће. Они ће да шаљу поруку „ми нисмо добри“, али опозицију чине лудаци, занесењаци, људи потпуно неспособни да преузму бреме одговорности на своја леђа. До сада, на удару власти били су пре свих и Николић и Коштуница, но од сада ће мета напада бити усмерена на председника СНС-а. У ту антикампању биће укључени и квазипатриоте који ће вршити хајку и прозивку опозиције, а умешаће се и неформални центри моћи – странци и тајкуни.
Ипак, због социјалног и националног незадовољства могућ је преокрет на изборима, а последица може да буде промена власти у Србији. Отпор променама је, међутим, изузетно велики. И странцима, и тајкунима, и домаћем политичком естаблишменту – суштинске промене не одговарају.
Косово и Метохија биће сасвим сигурно једно од најважнијих питања које ће утицати у великој мери и на резултате избора. Ма колико нас убеђивали да смо ми небитни, ипак много тога зависи од наших сународника на КиМ и Србије. Коначно, да читав свет призна Приштини независност, ако то не учини Београд, Косово није у пуној мери независно; са друге стране, у случају да Косово призна само Србија, и нико други на свету – Косово је заиста независно.
У том смислу подршка Србима на Косову је кључна, јер они су показали да импровизоване барикаде могу интернационализовати то питање и довести до нове реалности на терену. Ако се на овом плану постигне консензус и не одустане од референдума под притисцима, онда ће се и ерозија присуства наше државе тамо зауставити.
Евидентно је да смо се заглавили на европском колосеку који се показао као ћорсокак и неуспех власти. Но, то се још некако крије од шире јавности. Јасно је да од наших евроинтеграција дугорочно гледано нема ништа, да ми заправо немамо никакву европерспективу, јер смо и 2009. године, пре почетка глобалне и европске кризе, били виђени да постанемо чланови за око десет година. Сада, после неколико година рецесије, када ЕУ долази у кризу, не само економску већ и политичку, шансе Србије за улазак у „европску породицу“ још су мање.
Са или без кандидатуре, други талас глобалног економског цунамија жестоко ће ударити и на нашу обалу. Додатни проблем је што је наша привреда готово на издисају, јер је погрешном и штеточинском политиком у протеклих десетак година Србија деиндустријализована. Домаћи „експерти“ су заиста стручно извршили еутаназију над домаћим банкарством и већим делом производње.
Други талас кризе у спрези са хроничном и метастазираном домаћом кризом производње довешће до тешке рецесије, која ће изазвати нове социјалне трауме и нови раст незапослености и сиромаштва. Последица тога ће бити кључање незадовољства које може да донесе промену. Институционално кроз изборе или, пак, ванинституционално на улици.

5 коментара

  1. ПРОМЕНЕ су већ ПОЧЕЛЕ јер су јутрос осванули окићени надвожњаци у Бг – БРАЋО СРБИ ШИРОМ ЗЕМЉЕ ОВЕ – СВИ НА НОГЕ ОТАДЖБИНА ЗОВЕ и друге.. ДВЕРИ СРПСКЕ највише плаше све политичке странке јер једино ДВЕРИ искрено говоре и желе промену система а имају капацитет стручних образованих људи који су велике Српске патриоте. СВИМ МЕДИЈИМА ЈЕ СТРОГО ЗАБРАЊЕНО ПОМИЊАЊЕ „ДВЕРИ СРПСКЕ“ – зато позивам и молим уредништво „Печата“ да поклони више пажње „ДВЕРИМА“ како би се више знало о њима, као и о излажењу ДВЕРИ на изборе.Хвала унапред




    0



    0
    • Лазаре, Двери ће бити велико изненађење за све! Немају приступ медијима, али имају приступ народу!




      0



      0
  2. Двери су у мање од минути на овом снимку рекли ко је кривац и шта треба радити
    ”Уједињени монополи Србије”
    http://www.youtube.com/watch?v=4bksG_B2eyg




    0



    0
  3. Светлост и топлина

    То значи да СВИ ТРЕБА ДА БУДЕМО КАО ЈЕДАН – у ХРИСТУ. У оном
    најпозитивнијем смислу.Да се помажемо,осећамо,употпуњујемо и
    боримо за бољи живот сваког појединца.Ове саможиве скрајнимо
    на маргину – уз наплату за оно шта нам учинише.И пређимо једном
    са празних речи НА ДЕЛА.Без правих дела наш живот ГУБИ СМИСАО.
    Људи који су изгубили прави смисао живота раде неке лоше ствари-
    постају овисници од дроге,лекова,коцке,интернета,..извршавају
    убиства,самоубиства…и тиме смањују наш народни организам.
    Помозомо им , као и природи коју треба да чувамо са истом мером као и наше ближње.Контролишимо властодршце нама наметнуте са запада.Ми све то МОЖЕМО и ХОЋЕМО да радимо.




    0



    0
  4. Василим

    Превише се философира.Те године расплета, па криза, па Срби на КиМ, па власт, па опозиција, паподршак Србима, кандидатура и сл. глупости око којих се расправља годинама, замајава годинама , намерно!

    Ствари треба поједноставити како то раде неки паметни странци(и западњаци и исочњаци).

    Или имамо Србију и Устав и придржавамо се тог Устава и због ситуације каква је и резолуције 1244 и тражимо испињење те резолуцијеили се фолирамо!Ако оду Американци из Бондстила тражити да дођу по УН одлуци Руси други…

    Ако хоћемо да браним Србију онда ће цео народ, државни органи, сви да раде на том плану , средњорочно, дугогочном повратку , у царски Призрен!
    Онда нема право нико да се одрише стопе србске земље, да гази Устав, али сви имају побавезу да јачају наше позиције у свету и на Космету(градећи зграде, домове, фирме свуда по Космету), радећи што раде све државе, подривају на регуларан и креативан начин итд.

    А ово што се сада дешава је рад на одвајању Космета од Срије на „креативан“ начин, у коме учествује и режим(квислиншки) и добрим делом опозтиција-млака-никакава, и САНУ и други фактори организације институција, војска , полиција и др.
    Постоје начини, неконвенционални, којима се може поуно тога постићи, али треба да постојеи слога или бар да немамо квислиншки режим, али морамо да имамо способне људе без обзира ко дође на власт!
    Овај начин рада води нас у дугорочну пропаст, и којеје питање како ћемо се извући, ако се извучемо последице по народ и државу ће бити лоше ( у материјалном, мораланом, менталном …погледу)

    Истинит је овај цитат:
    „Ја неодлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сила која ми прети, него по томе колику светињу браним! “ -Цар Лазар – Бој
    на Косову.
    Или:
    „Ко сме, тај може, ко не зна за страх, тај иде напред“ – Војвода Живојин Мишић.

    Значи , смелост и одлучност,упорност, у одбрани Отаџбине, побеђује!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *