Београд задужио грађане за скоро милијарду евра

Пише Угљеша Мрдић

Београђани задужени за 820 милиона евра које ће враћати наредних 30 година кроз скупље рачуне, а Београд спада у најсиромашније главне градове у Европи

Грађани Србије који живе у главном граду Београду задужени су за 820 милиона евра које ће враћати наредних 30 година кроз скупље рачуне.
Скупштина града Београда усвојила је 22. децембра прошле године буџет главног града за ову годину, којим су предвиђени приходи од 87,9 милијарди динара, расходи од 96,9 милијарди динара, а дефицит нешто мањи од девет милијарди динара.

СОЦИЈАЛНИ БУЏЕТ
Градоначелник Београда Драган Ђилас изјавио је да је предложени буџет главног града за 2012. годину више социјални, а мало мање развојни и додао да Београд није презадужен и да нема никакав проблем са отплатом кредита који су углавном узимани за инфраструктурне пројекте.
„Криза није прошла, она и те како погађа град Београд, ми смо и даље са буџетом далеко до буџета 2007. или 2006. године. Новац ћемо трошити на најбољи могући начин“, рекао је Ђилас, који је додао да ће преко 100 милиона евра у 2012. години бити издвојено за субвенције за градски саобраћај, како би цена карата остала иста, што представља око 16 одсто буџета, као и да ће субвенције за обданишта бити скоро 10 одсто, а да ће велики део средстава бити одвојен за остале врсте социјалних мера.
Градоначелник је објаснио да је буџет развојни пре свега у делу инфраструктурних пројеката, од којих се неки завршавају, а неки настављају.
Драган Ђилас је напоменуо да Београд, који је тренутно задужен за преко 500 милиона евра, има могућност да се задужи још за износ за који је сада задужен, као и да нема никаквих проблема у отплати тих дугова.
Уз напомену да је ове године враћено око 30 милиона евра, а да ће следеће године бити враћено 52 милиона евра, Ђилас је истакао да грађани главног града то нису ни осетили, али да су и те како осетили нове трамваје, мостове, школе и обданишта.
„Ми кредите искључиво узимамо за инфраструктуру и наставићемо и даље да финансирамо управо такве пројекте. У овом тренутку немамо никакав проблем са враћањем дуга и у овом тренутку све светске банке нам нуде нове кредите, као и домаће банке. Ми томе приступамо пажљиво, то ће и даље бити наша политика“, рекао је Ђилас.
Са Ђиласовим предлогом да Београд треба све више да се задужује, наравно, сложио се и Александар Антић, председник Скупштине града, који је истакао да „Београд има потенцијал и да враћа те кредите, али и да се даље задужује“.

НОВИ КРЕДИТИ КОД СТРАНИХ БАНАКА

[restrictedarea]

Наиме, за отплату домаћих и страних кредита из градске касе у овој години биће издвојено око 5,2 милијарди динара, док је за отплату камате домаћим и страним кредиторима намењено 2,3 милијарде, а за отплату главнице 2,9 милијарди.
Град планира да у 2012. години повуче око 628 милиона динара кредита од домаћих банака и још 11 милијарди од страних банака.
Средства од домаћих банака била би употребљена углавном за уређење улица и санацију и адаптацију вртића, док би зајам од иностраних банака био искоришћен, пре свега, за изградњу приступних саобраћајница за „Мост на Ади“, за шта је планирано око седам милијарди динара, речено је раније у Градској управи.
За улагање у унапређење јавног превоза и саобраћајне инфраструктуре у престоници планирано је близу три милијарде динара и још милијарду за пројекат обнове Београда.
Међу инвестицијама је и наставак изградње постројења „Макиш“, за шта је намењено 316, 5 милиона динара, затим 210 милиона за побољшање водоснабдевања, као и по 150 милиона динара за модернизацију канализације, уређење приобаља и осавремењивање градске железнице.
Што се тиче предузећа чији је оснивач град Београд, највише новца опредељено је за ГСП „Београд“ – четири милијарде динара, затим две милијарде за „Зеленило Београд“, 845 милиона динара за „Градску чистоћу“, 120 милиона динара за „Србијашуме“, за ЈКП „Ада Циганлија“ намењено је 40 милиона, а за „Погребне услуге“ 35 милиона динара.
Град је, као и до сада, планирао издвајање из буџета за помоћ трудницама, породиљама, деци и старим особама.
У пакету са буџетом усвојена је и Одлука о обиму средстава за вршење послова града и градских општина и утврђивању прихода који припадају граду, односно општинама у 2012. години, према којој ће највише средстава добити Обреновац – 1,7 милијарди динара, а најмање Сопот – нешто више од 316 милиона динара.
Усвојена је и Одлука о локалним комуналним таксама, према којој се у будуће неће плаћати такса за истицање фирме на пословном простору предузетника који се претежно бави старим и уметничким занатима и пословима домаће радиности.
Том одлуком ће фирмарина бити умањена за 20 одсто, а предузећима која буду регистрована 2012. године фирмарина ће бити смањена за 99 одсто, док ће власници опасних паса плаћати годишњу локалну комуналну таксу у износу од 30.000 динара по псу.
Измењена је одлука о зонирању, па ће тако, поред осталог, Сењачка падина бити пребачена из екстразоне у прву, а део Лисичјег потока враћен у прву зону.
Одлучено је и да Београд у овој години неће повећавати цену закупа и накнаде за градско грађевинско земљиште, нити основицу за порез на имовину.
Иначе, град Београд има укупно 27 буџетских корисника.

ЈОШ ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА ЗАДУЖЕНО
Заменик председника Српске напредне странке Александар Вучић је замолио представнике режима да више не задужују земљу и градове, да не доносе измене Закона о јавном дугу какве су планирали, јер само још треба да нам се и општине задуже у неограниченом обиму, па да не знамо шта ћемо да радимо сутрадан и да земљу никако не можемо да повратимо на прави пут.
„Ми смо говорили, јер смо имали таква сазнања да сада 530 милиона евра дугује град Београд, али у новом званичном материјалу Скупштине града Београда стоји да наш дуг, односно укупне обавезе са новим кредитом износе преко 800 милиона евра, то је оно што је прошло кроз буџет Скупштине града, а овде нема нових трамваја и свега другог преко кредита, односно преко добављача јавних предузећа. Ко зна колико је још јавних предузећа задужено, а ко ће то да враћа. Ово је већ више од целогодишњег буџета“, рекао је Вучић.
Градска власт у Београду није саопштила укупну цену новог моста преко реке Саве код Аде Циганлије.
Подсетимо да је „Печат“ средином прошле године презентовао документацију којом се потврђују злоупотребе око изградње моста преко Аде и приступних саобраћајница. Уместо да Београд, главни град Србије, добије неколико мостова (најмање три) по цени од неколико стотина милиона евра, сведоци смо да је већ потрошено преко 400 милиона евра за изградњу дела моста преко Аде без приступних саобраћајница. Према расположивим подацима потврђује се да ће изградња моста преко Аде Циганлије у Београду и приступне саобраћајнице коштати више од 600 милиона евра. Досадашњи трошкови изградње моста и прилазних саобраћајница су 404.960.000 евра. Иако је градоначелник Београда Драган Ђилас више пута најављивао да ће цена моста са приступним саобраћајницама бити 120 милиона евра, подаци Скупштине Београда су га демантовали, јер је тренутна цена без камата 404 милиона и 900 хиљада евра.
Покушај градоначелника да лажно представи цену коштања изградње моста са приступним саобраћајницама демантовали су подаци „Европске банке за обнову и развој“, као и „Европске инвестиционе банке“, од којих је град Београд у четири наврата узимао кредите у укупном износу од 289 милиона и 900 хиљада евра. Са новцем који се издваја из буџета Града, у тренутку када буде потпуно изграђен мост са приступним саобраћајницама преко Аде, коштаће грађане између 405 и 500 милиона евра, и тако постати најскупљи мост на свету. Међутим на све ово треба додати и нових 70 милиона евра које је градска власт одредила за изградњу дела приступних саобраћајница за мост преко Аде.

НАЈСИРОМАШНИЈИ ГЛАВНИ ГРАД
Опозиционе странке у Београду затражиле су од градске власти да грађанима саопшти колика је цена новог моста преко реке Саве, на Ади, са приступним саобраћајницама.
Имати нови мост у Београду је добра ствар, али Београђани морају знају да је тај мост најскупљи на свету.
После податка да су Београђани задужени за 820 милиона евра, Београд је међу најсиромашнијим главним градовима у Европи, али и са најбогатијим градоначелником у Европи.
Подсетимо да су још на седници Скупштине града Београда, која је одржана 11. новембра, одборници владајуће већине ДС, СПС-ПУПС, Г17 и ЛДП изгласали ново задуживање града Београда у износу од 57 милиона евра за кредит „Европске банке за обнову и развој“.
Иако су приходи града мањи за 13 процената од предвиђених, а мањак у градској каси за првих девет месеци износи преко 17 милијарди динара, челници града су се определили за још један кредит и тиме довели наш град до презадужености, пробивши законски лимит за кредитно задуживање.
Тада је шеф одборничке групе Демократске странке Србије Андреја Младеновић истакао у расправи, да је овим кредитом град Београд задужен са преко 800 милиона евра.
„Због задуживања, Београд ће 2016. године морати да издвоји преко 77 милиона евра, што за камате на приспеле кредите, што за отплату главнице, чиме ће бити заустављен даљи развој града, јер ће бити стопирани сви нови инфраструктурни пројекти“, истиче Младеновић.
У тренутку када Београд има рекордну незапосленост од готово 25 одсто, а економска криза узима данак, било би много паметније да је грађен јефтинији мост преко Саве, а да је новац који је потрошен за мост уложен у привреду града и на отварање нових радних места. Уместо да штеди, Драган Ђилас и градска власт у најбруталнијој политичкој злоупотреби власти немилосрдно задужују Београд, па је дуг града зато и нарастао на поменутих 820 милиона евра.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *