Зашто Срби не воле да буду Срби
Колумне | Драгомир Антонић | decembar 22, 2011 at 23:03Пише Драгомир Антонић
Појава добровољног одбацивања сопственог порекла, вере, имена и идентитета је реткост међу припадницима других народа
Из историје су позната многа присилна покрштавања и асимилације Срба. Она су свима знана и о њима постоји обимна литература. Једни Срби нису могли или нису имали храбрости и жеље да се католицима и исламу одупру, па су њихови потомци престали да буду Срби и постали нешто друго. Други Срби су губили живот, били прогањани, напуштали сопствена станишта, само да би српство и православље сачували за своје потомке. О једнима и другима је доста записано.
Најмање је писано о Србима који су једноставно декретом власти после 1945. године постали Македонци, муслимани… али то је њима „ наша борба дала кад смо добили Тита за маршала“. Маршала одавно нема, али се растакање Срба и њиховог језика наставља. Но, то није тренутна тема.
Оно што подстиче моју знатижељу, а нејасно ми је, јесте зашто многи Срби не воле или не желе да буду Срби у Србији. То је стварно тешко одгонетнути, а није лако ни разумети, јер појава добровољног одбацивања сопственог порекла, вере, имена и идентитета је реткост међу припадницима других народа. Зато нам искуства других неће бити од велике користи. Једноставно, таквих искустава нема. Зато се морамо ослонити на сопствене снаге. Логично, без великих претензија и илузија да се у једном новинском тексту може пронаћи одговор. Али, ако нема одговора могу се питања постављати, са надом да ће неко мудрији знати оно што ја не знам. Зато је овај текст и својеврсан вапај, односно апел даровитим Србима, а Бога ми и другима, да понуде одговоре.
Навешћу два примера Срба – широј јавности непознатих – који ниједног трена немају дилему о томе ко су и шта су, а с обзиром на њихово животно искуство сматрам да кратко казивање о њиховом делу може бити поучно.
Први је из села Зеока у Драгачеву. Србин, домаћин и сељак, Славимир Слава Николић. Њега сам лично упознао. Сем што је земљу обрађивао и ракију пекао, Слава је и песме писао. Од сељачког рада је живео и домаћинство уздизао, а песме је писао из дубине груди. Тако је и насловио прву збирку песама: „Из планинских груди“. Песме је о свом трошку штампао и унуцима оставио. Пријатељима је песме поклањао. У тој збирци је објавио и две строфе које гласе:
„Жао ми је свих људи
кроз векове што су пали,
крв пролили за слободу
коју су нам даривали.
Жао ми је свих људи
што су због нас храбри били,
а ми им се никад нисмо
како треба одужили.“
Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike
Facebook
Tweet
Digg
КАД ПОСТАНЕШ ОНО ШТО НИСИ ОНДА МРЗИШ ОНО ШТО ЈЕСИ!
Како зашто,агонија без краја. Срби су окупиран народ помало још од 918. прочитајте онај део „књиге о Милутину“ о прослави на мачковом камену и које милутину био власт кад се жалио на порез. Срби знатели како је измишљени броз рекао у Вршцу како се има поступати према Србији и њеном народу- као према окупираној земљи. има тога још. Кад је онај крвник Пенезић мало одрастао видео је шта је учинио али су му убрзо стигла нова кола са лабавим сисицама на кочницама и докле је стигао. Дали се неко од ових старијих сећа неког србског комунца да је устао у заштиту Срба, ја се не сећам. Али се сећам да је први комунац који је рекао нешто попут да се Срби не треба да стиде или тако некако на градском комитету Београда је био пок. С.милошевић. Никад нисам гласао за тог човека. Некако нисам веровао комунистима. Срби, Ви који мислите колико толико својом главом јасно Вам је да су овде успостављене такве инсталације које ће нас докрајчити. Јосип је звао оног краљевог вајара Мештровића да се врати, овај му каже па знаш ли шта смо урадили Србима где смем на то ће му јосип „Србе сам средио за педесет година неће их ни бити“. Е браћо Срби јебо Вас броз кога сте служили и чији урадак и даље одржавате у животу. Рспитајте се ако ништа о томе незнате колико је невиних Срба уморено после рата где се и дан данас незнају гробови ни ти су ево сад достојно сахрањени и гробови обележени а не да се по њима играју деца или у Ђаковици где су србска деца сахрањена 1915. јосипови шиптари су направили јавни нужник, па је те опет слао да туцају камен јебо их Стаљин кобајаги су били стаљинисти. Аустроугарско копиле које је потурено наивним Србима жељних правде уз дугорочну помоћ такозваног западног света ево докле смо стигли.
У књизи РАЗГОВОР СА КОСОВСКИМ ИКОНАМА од Перуновића,издање Пешић и
синови, на 130. страни стоји,! ИМА МНОГО РАСРБЉЕНИХ СРБА,ВЕЛИКИ БРОЈ
МОЖЕ ДА СЕ ИЗЛЕЧИ….. ИТД. ПРЕТХОДНО ЈЕ ПЕРУНОВИЋ НАВЕО да је то
последица доживљене СТРАВЕ неког од предака која је уграђена~програмирана у потомке. Ако није депрограмирана у другом
колену изазива трајно психотроничко деловање и ти појединци немају
снагу да се одупру. Ови са запада знају за то и на управне функције
поставњају оштећене илити РАСРБЉЕНЕ Србе који се понашају као
јаничари и разарају психу осталих. на сајту`слике и закон постања~
део ових налаза је презентирано. Први корак оздрављења је да се
више Б не претвара у П говорити и писати СРБСКИ а не Српски.
Ni jedan podatak, ni jedna brojka, gola konstatacija, a faca vam je oybiljna i zhelite samo na osnovu toga da vam poverujem. Zna Srbin da se naljuti i sva[ta da kazhe. Ako iz toga izvlacchite ovakvu konstataciju onda ne yznate srpsku dussu. ЈЕР ТАМО ГДЕ ЈЕ СРПСКА ДУША КОЈА, ТАМО ЈЕ МЕНИ ОТАЏБИНА МОЈА, МОЈ ДОМ И МОЈЕ ВЕЧИТО ОГЊИШТЕ. Хушкате господине, инсинуирате, јер Србин у Србији, нити ми из Региона и они из дијаспоре пре ћемо се одрећи живота него да припадамо српскоме роду.Који је то уредник одобрио и пустио овај текст.
ВАТИКАН, ЕНГЛЕСКА И НЕМАЧКА су највећи извршиоци и подстрекачи смањивања и разарања Српства и Србије.Павелић и усташе,па Тито и титоисти су били да сада најуспешнији на том задатку који траје ! СПАС ЈЕ У ШИРЕЊУ ИСТИНА које су већ познате и наравно нових које ће тек испливати на површину ! ИСТИНА је сасвим сигурно један од начина да се овај тренд заустави и ми СРБИ СПАСЕМО ОД НЕСТАНКА што су нам зликовци пресудили уместо захвалности за највећи допринос српских великана и Српског народа светској цивилизацији