Заблуде за Нову годину

Пише Данијел Цвјетићанин, Универзитет „Сингидунум“

У поређењу са достигнућима у привреди, науци или политици, Србија припада великој породици поражених земаља. На економском плану пораз је још тежи зато што и у нову годину улазимо са бројним заблудама

 

Мора да су се на модерне Грке наљутили бесмртни олимпијски богови. Док нису добили као божји дар филозофију, математику, па и неку врсту демократије, олимпијски богови су старим Грцима били добри. А после, када су све то добили, престали су да поштују своја божанства. Остале су, за успомену, само Олимпијске игре. Можда се, зато, последња Олимпијада у Атини тако сурово (финансијски) осветила новим Грцима?
И обичаји игара су се променили. Ратови међу државама се у олимпијским (преступним) годинама не заустављају, већ распламсавају. А такмичења више личе на надгорњавање моћних фармацеутских корпорација – ко ће да произведе бољи „стимуланс“ (а да га не „укебају“), него на часне борбе атлета. Морални обзири су, такође, попустили, па осиони победници ликују уз поклич да је једино важно учествовати, али увек – дотуку противника!
Упркос несразмерно добрим резултатима у спорту, у поређењу са достигнућима у привреди, науци или политици, Србија припада великој породици поражених земаља. На економском плану пораз је још тежи зато што и у нову (олимпијску) годину улазимо са бројним заблудама.

ВРЕДНОСТ ПОНИЗНОСТИ    

[restrictedarea]

Тако нам се са невероватном упорношћу намеће заблуда да ће развијени свет умети да цени сваки гест понизности и беспоговорне послушности Србије. Па ће као последица таквог понижавања помоћ развијених бити обилнија, привредна ситуација перспективнија, а животни стандард бољи. Искуство последњих декада, међутим, говори – супротно. Свако додатно понижавање произвело је још већу количину сиромаштва и беде. Од продаје националних интереса профитирали су једино странци и домаћи евроатлантски активисти, организовани у разгранате мреже НВО-а, агенција, сервиса, комисија итд. Њихове плате, апанаже, провизије и хонорари омогућиле су им да формирају нову политичко-пословну касту. Она данас влада Србијом. При том, привреда постаје све немоћнија.
Убеђивали су нас да треба послушно да прихватимо разбијање сопствене државе (СФРЈ). То је био облик „напретка демократије“. А када идеја није са одушевљењем прихваћена у народу, евроатлантски пријатељи су подстакли и распламсали крваве грађанске ратове у Југославији деведесетих, строго забрањујући да их зовемо правим именом – грађански сецесионистички ратови. Та забрана важи и данас. Зар не слушамо годинама о рату „на овим просторима“ „у окружењу“, ратовима „деведесетих“…док се у отцепљеним републикама и покрајини Косово без стида говори о „спољној војној агресији“?

ДЕСРБИЗАЦИЈА БАЛКАНА
Убеђивали су нас, такође, да као барикада пред „рајским вратима“ Уније (која нас нестрпљиво очекује) стоји диктаторски режим С. Милошевића. После пада тог режима препреку су представљали хашки оптуженици које је требало испоручити евроатлантским џелатима, па ће Србија, колико до 2007, да постане пуноправна чланица ЕУ, а самим тим и привредно напредна земља. Без озбиљнијих протеста јавности таоци нашег благостања су испоручени, неки убрзо побијени, многи осуђени, а некима се суди по десет и више година.
А Србија је добила нови услов – предају доброг дела своје територије шиптарским терористима, уз најаву нових захтева, као што су: чланство у НАТО-у ради осигурања учешћа Србије у рату против Русије, подршка Србије укидању Републике Српске, конституисање државе Војводине, подршка процесу десрбизације Црне Горе, присаједињење Санџака БиХ-у, а Прешевске долине Косову… Укратко, успешно ће се окончати процес ликвидације Србије и коначна десрбизација „ових простора“ (Поћореков сан).

БОРБА СА КОРУПЦИЈОМ    
Шаљиви део монструозног система уцењивања и условљавања представља захтев евроатлантске заједнице да се српско друштво избори са „аждајом корупције“. Па зар они, шампиони корупције, који су годинама корумпирали десетине хиљада „активиста“ да јавно и тајно раде против интереса своје земље (и привреде), они који су милионима евра „подмазали“ пљачкашку приватизацију да би будзашто преузели тржиште и привредне ресурсе у Србији, они који пред очима целог света и данас отворено плаћају разбојничке банде у северној Африци или источној Европи (и Русији) да силом оружја и вољом мањине свргну режиме који не излазе у сусрет интересима светске Империје, зар они који су најмонструозније облике корупције унели у Србију као „пословне обичаје“, ма баш они постављају захтев да се српско друштво избори са корупцијом(!?) Има ли циничнијег захтева?
Има! То је гласна или прећутана подршка међународних експерата ставу да се у Србији оснажи државни интервенционизам који је увек био основно упориште корупције. Познато је да се у амбијенту „државних приоритета“ субвенција и забрана проширује подручје на којем арбитрирају моћни државни (и партијски) функционери. А њихова „слободна уверења“ могу да буду каналисана („подмазана“) уплатама на страначке или личне банковне рачуне. То се у европском новоговору може назвати „добрим пословним обичајима“ или – „поштовањем“ партнера.
Срећна Вам (и поштована) преступна Нова 2012. година!

[/restrictedarea]