Влашко питање и Румунска црква
Друштво | Наташа Јовановић | decembar 8, 2011 at 23:27Пише Наташа Јовановић
Пре само месец дана румунски председник Трајан Басеску дословно је обећао: „…ми ћемо и даље покретати питање Влаха у Србији!“ Треба ли ово питање, као и многа друга, решавати кад буде касно?
Није први пут да у Србији, која је већ двадесет година на оптуженичкој клупи међународних инквизиција за непоштовање мањинских права, једна етничка заједница истакне захтев за „посебношћу“. Свако је у овој држави, захваљујући спољним шиканирањима и притисцима, али и унутрашњем мазохизму и раду на разградњи националне свети без преседана, добио ексклузиван статус. Само ако га је затражио. На тај начин је и влашка заједница (православци са истока Србије) полако почела да тражи своју аутономију, а да то никоме од државних органа Србије није био сигнал за узбуну.
КОРАК КА СЕПАРАТИЗМУ
За последњих десетак година, посебно од како је Румунија постала чланица ЕУ, провокација Румунске православне цркве на канонској територији Тимочке и Браничевске епархије, баш на просторима где живе Власи, постала је више него упадљива. Није спорно да Румунска православна црква на нешто од имовине у Србији има права, али тамо где јој оно историјски и припада, као када је реч о Вршцу где и живе Румуни.
Али, спорно је што се део влашких странака које заговарају више етничке „посебности“ са што мање мултиетничности и раде на десрбизацији самих Влаха, налазе тренутно у идеалној позицији да наметну и повежу историјски, културни и верски садржај у једно, и све то истакну пред институцијама ЕУ као непобитну чињеницу са којом је даље могуће остваривати и друга права једне регије! А то је, према свему што даље следи, један политички чин, корак ка сепаратизму, и комад Србије на путу да буде откинут од матице.
У својој резолуцији од 1. октобра 2008. године о положају националних мањина у Војводини и румунске националне мањине у Србији Парламентарна скупштина Савета Европе је „у вези са румунском и влашком мањином истакла начелни значај Оквирне конвенције за заштиту националних мањина“. Она се успротивила било каквом покушају наметања идентитета; охрабрила је „чланове влашке/румунске националне мањине у источној Србији“ да превазиђу своја унутрашња неслагања у сопственом интересу; затражила је да власти Србије подрже иницијативе усмерене у овом правцу; Парламентарна скупштина је изразила изненађење због доминантног утицаја СПЦ на питање (не)признавања РПЦ и позвала је власти наше државе да растерете Закон о црквама од примене канонског права једне цркве на друге цркве.
У СЛУЖБИ ШИРЕЊА ЕВРОАТЛАНТИЗМА
Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike
Facebook
Tweet
Digg
Napisao sam jos ponesto – o sastavu albanskog jezika, ali ne vidim tekst. Mozda ce se pojaviti.
Pozdrav svima.
Postovani gospodine Jarcevicu,
1) Netacno je da je moj narod za svoje ime “uzeo” ime Vlah. To je ime kojim drugi nazivaju ovaj narod, EGZONIM. Vlasi Srbije se u svom govoru nazivaju RUM’NJI i to je ime koje su prihvatili i nose ga jos od Vizantijskog vremena, kao govornici latinskih jezika, iz procesa romanizacije ( Vizantija – RUMelija, po etimologiji izvedeno od naziva za stanovnike – Rumeji, Rumilji,…) Ovaj termin ne treba izjednacaviti sa imenom Rumuna ( na rumunskom Roman, Romanii) koji je neologizam iz XIX veka, a potencira rimsko nasledje iz korena latinske imenice Romanus, Romani. Vlasi ostalih oblasti Balkana, takodje se na svom jeziku, nazivaju Ar(u)manji (egzonim, spoljasnje ime Cincari), IstroRumani (istarski Vlasi) itd.
Kao egzonim termin Vlah postoji u svim jezicima Evrope: Walachen,
Vlachs, Valacos, Valaques, Влахи….pa cak i u rumunskom jeziku Vlahi (Valahi). Dakle jos jednom, to je ime kojim nas nazivaju drugi.
Uopste ne pobijam mogucnost etimologije ovog termina iz imena boga stocara kod Slovena – Volosa, s obzirom na osnovno zanimanje Vlaha kroz vekove (stocarstvo), ali je to naziv kojim nas nazivaju drugi, kao sto Helene nazivamo Grcima, Nemce (Germane) – Svabama….
2) SPISI PORFIROGENITA ne postoje sacuvani kao autografi (originalni spisi), iako sam Vam podmentuo tvrdnju, na koju niste reagovali, da je njihova autenticnost “dokazana”. Postoje samo prepisi na grcki jezik (u originalu) i na latinski jezik, kasnije. Vas propust je sto ste kao autentican izvor korisili Minjeovu patrologiju (Jacques Paul Migne) , kao verodostojan prepis na latinski, a danas postoje savremenija izdanja grckih i latinskih klasika. Sta je sporno oko godinja pojedinih prepisa? Upravo godine racunanja, koje sam izneo u gornjim komentarima, odnosno vizantijsko racunanje vremena, zasnovano na Bibliji, da je svet nastao 5508. godina pre rodjenja Hrista, (kao vernik Srpske pravoslavne crkve i hriscanin i sam sam pristalica kreativne, a ne evolucionisticke teorije).
U svakom slucaju ni u jednom prepisu se ne osporavaju govornici latinskog jezika( kao preci danasnjih Vlaha) u Vizantiji gde je zvanicni i opsteprihvacen jezik grcki (od VII veka).
3) Petrovska akademija nauka i umetnosti (PANI) kao udruzenje gradjana – drustvena organizacija osnovana je registrovanjem kod nadleznih organa Ruske federacije 19. aprila 1992. godine ( po slicnim zakonima koji se primenjuju u Republici Srbiji, pri registrovanju udruzenja, sem sto je novim zakonom iz 2009. godine izbacen termin “i drustvene organizacije”)
Petrovska akademija ima svoj zvanicni sajt na kome pise u naslovu “ Petrovska akademija nauka i umetnosti – medjuregionalna drustvena organizacija, te je jasno da u Rusiji postoji samo jedna nacionalna institucija – Ruska akademija nauka, kao i SANU u Srbiji.
Zvanicni sajt drustvene organizacije nazvane Petrovska akademija je:
http://www.xn--80ajkthhn.xn--p1ai/
Zaintereovani na ovom sajtu mogu pronaci obrazac, koji je dovoljno da popune da bi postali clanovi
Zelim svim citaocima cenjenog lista Pecat srecnu Novu godinu, a svim vernicima Srecan Bozic, zdravlje i srecu uz Bozju pomoc. Hristos se rodi!