Василије Крестић: Није ово први пут да су Срби између две ватре
Интервју | Александар Дунђерин | decembar 29, 2011 at 23:38Разговарали Александар Дунђерин и Никола Врзић
Тврдње да су вредности и тековине аутентичне, старе Европе, отелотворене у Европској унији су без покрића. То су флоскуле евроатлантистичких лобија којима не треба наседати. Апсолутно не мислим да одустајање од евроинтеграција значи да више нећемо бити део европске културе и цивилизације
У 2012. годину Србија улази, баш као и пре сто година, окупирана и неслободна. Разлика је у томе што су некадашњег турског окупатора сада на Косову и Метохији замениле војне снаге евроатлантских земаља. И у још нечему, много важнијем. Док су наши преци 1912. године ослобађали Косово и Метохију уз свест да за ту земљу ниједна жртва није велика, данашње генерације наших сународника изгубиле су свест да је најважнији део српског националног идентитета управо косовски завет. За одустајање од одбране Косова и Метохије, за поданички однос према Бриселу и инфериоран положај у односу на земље региона, одговорност, свакако, сноси и српска интелектуална елита, која, чак и када је надахнута патриотизмом, углавном упадљиво ћути и посредно одбија да се изјасни о свим кључним националним и државним питањима. Академик и историчар Василије Крестић један је од ретких мислилаца који је увек излазио у сусрет „Печату“, и одговарао на питања, ма колико она била „тешка“ и „провокативна“. У празничном броју са академиком Крестићем разговарамо о томе шта би Србија требало да учини како би 2012. године повратила, ако не слободу, барем достојанство и храброст да се суочи са свим изазовима који је очекују.
Године 2012. Србија обележава стогодишњицу ослобођења Косова и Метохије. Да ли нам је Космет данас ближи или даљи него што нам је био 1911. године?
До 1911. године многе генерације Срба су одрастале и васпитаване у духу да су Косово и Метохија српска земља, да је она под окупацијом и да треба да буде ослобођена и враћена Србији и Србима, да је само питање дана када ће се то десити. Тада су сваком иоле мислећем и обавештенијем Србину Косово и Метохија били и у срцу и у души. Нација је ишчекивала дан када ће те области бити ослобођене од турског ропства и припојене земљи од које су отргнуте. Тадашње генерације су тај свој сан 1912. године досањале. Оне су, жртвујући се и борећи се, како се тада говорило, „за крст часни и слободу златну“, оствариле вековну жељу народа.
Данашње генерације одрастају у сасвим другачијим условима од оних пре 1911. године. Док су ондашње тежиле ослобођењу од турског окупатора, данашње, непрестано, са разних страна из иностранства, па, нажалост и из неких политичких кругова Србије, слушају да су окупатори Срби, да Косово и Метохија не припада њима већ Албанцима. Колико је Космет до 1911. године привлачио Србе, колико су они за њим тежили, толико је данас он за њих постао оптерећење. У тешкој ситуацији у којој се због Космета нашла Србија, они који је предводе нису у стању да нађу излаз из кризе. Како тај излаз, у међународним околностима у којој су се нашли Србија и Срби, и није лако наћи, Космет је постао свакодневна српска мора. Он је и даље у нашим срцима, али је фактички, у државноправном смислу, много удаљенији од нас него што нам је био 1911. године.
Србија је, очигледно, током протеклог века начинила низ историјских грешака када је КиМ у питању. Које су грешке, по Вашем мишљењу, биле кључне?
Када се анализирају те грешке мислим да треба имати у виду чињеницу да је Србија врло кратко (само од 1912. до 1914, не рачунајући ту и ратне године) могла самостално да одлучује о положају Косова и Метохије. Све остало време она је то чинила у саставу Југославије, па се зато може поставити питање да ли су то само њене грешке или и грешке заједничке државе. Тако, на пример, може се поставити питање да ли је само Србија одлучивала о односу нове комунистичке власти према бројним Албанцима који су у време рата 1941-1945. године учествовали на страни окупатора? Да ли је само Србија одлучивала о томе да се избегли Срби после рата 1945. године не могу вратити на своја имања и у своје куће на Косову и Метохији или је о томе одлучено на партијском и политичком врху Југославије? Да ли је Србија после рата 1945. године широм отворила државну границу према Албанији када се маса грађана те државе населила на Косово и Метохију или је и то учињено одлуком политичког врха савезне државе? Да ли је до заокрета у политици према Албанцима на Космету после обрачуна са А. Ранковићем дошло само вољом Србије или одлуком са самог врха савезне државе? Овим и оваквим питањима уопште немам намеру да амнестирам од одговорности српске политичаре. Напротив, они и те како сносе одговорност што су на такве одлуке пристајали, што им се нису супротстављали.
У сваком случају грешака је много било и раније, као и у нама ближе време, али их овде не можемо све набројати, нити је то овом приликом потребно чинити. Чињеница је да су Срби били у стању да остваре своје вековне снове, да ослободе Косово и Метохију, али да до данас нису показали довољно способности, државничког умећа и мудрости да те области, како ваља, интегришу у састав своје државе.
Шта би губитак Косова значио за српски национални идентитет? Од чега је, уопште, сачињен наш идентитет и у коликој је мери он одређен косовским заветом?
Национални идентитети настају у дуготрајним временским и историјским процесима. Исто тако они се не могу мењати преко ноћи, по нечијој вољи или нечијем диктату. Косово фактички може бити изгубљено, силом отето, али оно не може и, уверен сам, неће бити избрисано из наше свести, из нашег идентитета, ако ми као нација на тако нешто не будемо пристали. Наш национални идентитет састоји се од много чинилаца. Њега чине: историја, језик, Српска светосавска црква и вера, традиција, култура, обичаји, народна епика, фолклор и, како сами кажете, косовски завет.
Војин Димитријевић, директор „Београдског центра за људска права“, у једном интервјуу је рекао да би српском народу требало променити психу и уџбенике историје. Да ли је такав предлог на трагу „Историје Срба од 19. до 21. века“ немачког историчара Холма Зундхаузена?
Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike
Facebook
Tweet
Digg
Bojim se dok resavamao neresivo zivot prolazi i otvara nova poglavlja izazova. KiM smo pod medjunarodnim pritiskom dobili pa ga sada izgubili a da u medjuvremenu s njim i nismo bog zna sta ucinili. Ne treba takodje zaboraviti ni da je i velika Rusija svoje srce pravoslavnog hriscanstva izgubila i da se Kiev danas ne nalazi na njenoj teritoriji. Kad god sam odlazio na KiM svaki put sam nailazio na jednu veoma zaostalu sredinu koja nikako nije izgledala kao integralni deo SFRJ. I oni Srbi koji su rodjeni tamo uglavnom su ga napustili nakon zavrsenog skolovanja. Po pravilu su ostajali u Beogradu. Samo njihovi stari su ostajali kod kuce, da nastave zivot bez podmlatka. Zato istrazivati greske savezne drzave je jedno pitanje a ostaje ono drugo, sta smo mi ucinili da sacuvamo svoju egzistenciju na KiM ? Ucinili smo malo , bili smo izmanipulisani, sto tudjom sto svojom odgovornoscu. Srpski kadrovi u Savezu komunista Srbije i Jugoslavije su bili po pravilu najslabiji i poslusnciki ljudi koji su se cak i saglasili s neprihvatljivom i nelogicnom politickom pozicijom da pokrajine mogu staviti veto na republicke odluke. U takvom politickom okruzenju nije se nista moglo uraditi mimo ciljeva albanskog korpusa. Eto car je go samo to niko danas jos uvek ne sme da saopsti. Danas nam ostaje jos da vidimo kako da ne izgubimo i Vojvodinu sa vecinskim srpskim zivljem.
DA TOJE PRELOMNO DA SMO IZGUBILI:STARU SRBIJU I SVE ŠTO SE PODRAZUMEVA POD TIM POJMOM.PRESKOČILI STE PERIOD OD 1918-1945
TAJ PERIOD NIJE ISKORIŠĆEN ZA SRPSKO NACIONALNO UJEDINJENJE I
SJEDINJENJE: KAKO DUHOVNO TAKO ISTO NACIONALNO,ZA TAKVO STANJE
NIJE KRIV NAROD VEĆ ONI KOJI SU DONOSILI ODLUKE A ITELIGENCIJA
POZDRAVILA,REZULTATI TE POLITIKE MI SAD KUSAMO I NEZNAM KADA ĆE
SE POJAVITI JOŠ NEKI OD VAŠIH KOLEGA DA KAŽU OVOM PREVARENOM
NARODU ISTINU DA NIJE SAMO ISTINA CRVONO-ŽUTIH.
Народ (= ми) је увек са-одговоран са својом влашћу, осим у случају окупације са којом не сарађује, коју бојкотује. Ни једна власт осим окупаторске не може да функционише без консензуса народа. Наш консензус је давао „легитимитет“, прећутну сагласност ондашњој власти. Какав год да је био удео Срба у њој. А неодлучност и де факто одустајање од КосМета од 1980. до данас, па и од стране Милошевића, чини нашу реторику празном. Још осамдесетих било је јасно да без заустављања одласка, и, посебно, обнове насељавања Срба на КосМет, тамо немамо никакве изгледе да добијемо рат. Био сам тада два пута на КосМету, једноставно, бећ је владало ванредно, ратно стање, у којем Срби нису имали ама баш никакву подршку власти. Још седамдесетих КосМетски Арбанаси били су на сигурном путу отцепљења. Ко је био тамо, зна. КосМет је тада био исто толико Југославија као, рецимо, Турска. Сем што су Арбанаси користили југословенску инфраструктуру и остало за своје потребе.
Vise puta do sada sam davao komentare na temu Kosova;Upravo sam rodjen u selu Dobri Do opstina Pec,skolovao sam se i ziveo sve do odlaska u JNA.Treba znati jedno;Samar ne boli toliko od komsije,koliko boli od brata.to znaci da nam nije toliko kriva savezna drzava koliko su nam krivi sami Srbi.Ja i moja porodica u selo smo vise zla dozivljavali upravo od nasih Srba nego od Albanaca,a sve radi bratstva i jedinstva.Jeftino prodate duse,gledajuci samo svoj interes,ne znajuci koliku stetu nanosi i sebi i drzavi(Srbiji).Tada koliko sam zapamtio nije se patriotizam svodio na republiku srbiju i nacionalni identitet,nego na saveznom nivou.Da bi sacuvali i Kosovo i Srbiju, treba nam takvi politicari koji su spremni prvo da brane svoj nacionalni interes pa onda sve ostalo.
Podsecanje i malo objektivnosti
Turska okupacija ostvarena je nad srpskim-nejakim drzavicama.
Turska vlast se menjala tokom vremena, da bi janicari (mnogi
srpskog porekla) postali pretnja i turskom poretku i srpskom
opstanku. Evropa, pred Maricku i Kosovsku bitku, bila je u
previranju, ratovima (stogodisnji, Francisko-engleski, …).
Pruske ambicije, podbole su Austriju i njene apetite, pa je
su srpske zemlje bile popriste ratova Austrije i Turske i
slabasnih ustanaka, koji su nastavljali gubitke-u bitkama,
osvetama i daljim iseljavanjima (ne samo pod Carnojevicima).
XIX vek donosi krvavo, mucno i sporo oslobadjanje dela Srbije,
i „aneksiju“- zamenu turske, Austrijskom okupacijom BiH.
Istovremeno sa priznavanjem Srbije, formira se Nemacka (velika
ili imperija, a privredno mocna drzava, uz „bratsku „K und K“.)
Vecina Srba i srpskih teritorija na kraju XIX veka nalaze se
u sastavu dve, bitno razlicite imperije, i dve srpske drzave.
Nijedna teritorija, od tolikih-Srbija, Crna Gora, Bosna Hercegovina, Raska oblast, Juzna Srbija, Makedonija, Kosovo i Metohija, Dalmacija, Slavonija, Lika, Kordun, Srem, Banat, Backa i Baranja, niti je administrativno definisna-zaokruzena, ni etnicki-srpski cista, samim tim, ni privredu a ni kulturu.
Jedino sto je Srbe ujedinjavalo, bila je pravoslavna vera ali
bez mogucnosti delovanja SPC i jezik, koji je neminovno bio
na „udaru“. Upravo taj, jedini ujedinjujuci cinilac, bio je pod
pritiskom-pretnjom ambicija mocne (jedinstvene) Katolicke crkve
(koja je na nasem tlu delovala uz drzavne interese.
XX vek za Srbiju pocinje opet, prolivanjem sopstvene krvi i
promene (ne samo „dinastije“), dva Balkanska rata i nadolazecom
pretnjom Austro-ugarske (sa Nemackom podrskom u germanskom
pohodu „drang nacht osten“). Kosovo i Metohija (i Raska oblast,
Juzna Srbija i Makedonija) po gotovo svim elementima, nalazilo se na nivou kraja XVIII veka. Ocekivane i zapocete promene, presekao
je I sv. rat. Nasuprot srpskim stradanjima i „topljenju“, Albanski
zivalj raste i apsolutno i relativno. Prve godine, posle oslobodjenja, razvlace srpske napore na teritoriju nove drzave.
Jos na samom pocetku, Srbi se guraju (pritiskom sopstvenog udvoristva i spolja, posebno, americkim uticajem i idejom nacije)
u novu, jugoslovensku „naciju“. Za razliku od Srba, Hrvati i Slovenci osatju svoji, dok se „kuvaju nove nacije“ u prividu
jugoslovenske. Prekrajanje teritorija Jugoslavije, ubistvo
kralja Aleksandra i „crni, vec vidljivi oblaci od Nemacke“,
potiskuju i ono malo napora i paznje prema KiM. Iako u svemu
zaostali, Albanci neometano bujaju, iz Albanije prelaze granicu, pljackaju i ubijaju, da bi docekali „veliku“ Albaniju pod
patronatom Italije, pa Nemacke. Ponovo, Srbi su izlozeni genocidu,
pogromu i potiskivanju, dok Albanci rastu.
Kao sto je Srbija „razdelila“ svoju, krvavo placenu pobedu u
I sv. ratu, tako smo mi-Srbi, podnevsi gro zrtava u borbi i
nevidjene civilne zrtve genocida, ponovo slavu i pobedu poklonili
i Hrvatima i Albancima, („nagradili“ za nesrazmerno malo ucesce
u borbi protiv okupatora) i „pokrili“-oprostili neoprostive
zlocine i genocid (etapu u finalnom cilju). Od 1945 do 1990,
srpski politicari ili svom snagom sluze ili bez imalo otpora
omogucuju srpsku propast u Jugoslaviji i na Kosovu i Metohiji.
Danas
Da sve bude gore, Srbija jos vek nije drzava, koja pociva na
institucijama, ima naciju i teritoriju. Srbija je danas, Jugoslavija u malom, gde svi koji nisu Srbi imaju vise prava i
snaznije glasove, jer ni, sada u jednoj drzavi, nema, cak ni Ustavom nuznog (makar i prinudnog) jedinstva. Upravo istorijsko
nasledje Srba, umesto svesti i znanja, donosi toliko toga, sto
i dalje razara bice naroda i sprecava ocuvanje drzave. Umesto
beskompromisnog stava da je KiM teritorija Srbije, da je Republika
Srpska zaloga opstanka, vecina nas-Srba za nju ne marimo.
Nasuprot svesti o opstanku, serviramo ili „gutamo“ sve lazi i
anti-drzavne fraze i kojestarije.
["Sta ce nama 2 miliona Albanaca-neprijatelja?" / "Nezavisno
Kosovo* je realnost." "Albanci su nasi neprijatelji."**
* Zlonamerno i ponekad opasno lenjo, izostavlja se Metohija.
** Opasna, stetna i glupa genearlizacija. Albanci na KiM
imaju u Srbiji veci interes nego u "NDK", a Srbija ima
inters za 3 miliona Albaanca, svojih gradjana, koji rade,
placaju porez i grade Srbiju. Evropi, EZ i SAD bi se moralo
jasno i cvrsto reci, da Albanci na KiM, jedino u Srbiji mogu
da ostvare svoja prava i interese i da je sve drugo suprotno.
Dve vatre
Nema dve, vec je plamenobacac u jednim rukama, koje teze da
sprzivsi nas, prete svom glavnom cilju. Srbiji, kao i Evropi,
ista sila, spremajuci Nemacku, preti ratom. Rusija, i kad bi
zelela, nije simetricna sila, koja preti Srbiji. Krajem XIX
veka, lansirana je ista pretnja ili lazni izbor-Austrija ili
Rusija. Danas se ponovo unosi laz, zbrka i izaziva sukob u
narodu. Srbija je u Evropi, bliza centralnoj, zapadno od
Turske i Rusije, ... Srbija se nalazi na veoma vrednom geogarfskom
(samim tim strateskom) polozaju-na kopnenim, vodnim i vazdusnim
putevima Evroskog i interkontinenatlnog znacaja. Kako samo
jedna strana bi, da osvoji, dok druga samo da nas ima, to je
jedini izazov Srbije da se odupre prvoj i tako ostane svoja.
Srbija ne mora i ne sme "da bira stranu", da bi opstala. U ratu,
nece biti pred izborom. Kao u I i II sv. ratu, morace da se
brani, jer je alterantiva nestanak. U miru, Srbiji nije potreban
"savez" ali sila koja ima interes i svoj i za opstanak Srbije, da.
Srecom, ima i sila, i interesa, pa time, i sanse za opstanak.
Za sve to, neophodna nam je svest, zelja i odlucnost za opstankom.
U tome, nema mesta popustanju, udvaranju onima spolja ni tolerancije unutra. Politicki sistem, partije, pokreti i
pojedinci mogu (i treba) da omoguce borbe ideja i politika,
jedino ne sme biti kompromisa - Srbija da/ne, a jos manje, KiM,
dajemo/ne dajemo.
[Mediji u Srbiji bi morali znati a odgovarajuce institucije,
delovati, da se ideja i Ustav Srbije, ne mogu i ne smeju, nekaznjeno gaziti, pa cak ni ismevati.]
Рат је почео и траје.
gde je bio i na čijoj strani g-din Krestić 74.te,koliko je tada univerzitetskih profesora smenjeno a na njina mesta dovođeni prepisivači doktorata ponosni što su mogli da služe učitelju kardelju,od 56.te je trebalo graditi ekonomiju a ne vojnu industriju,pričane su bajke o strahu od sssr-a,poenta je u ekonomskom razvoju,pogledajte samo svi bi pa i mi sa nemcima,zašto,zato što imaju,rade i šparaju,imaju doktrinu,kada bi srbija bila nemačka brzo bi na teritoriji bivše sfrj postala velika srbija,nikom ne bi smetalo da bude u takvoj srbiji,sada sa ekonomski iscrpljenom srbijom neće niko,njen sopstveni narod se iseljava,pogledajte popis stanovništva,kosmet nije izgubljen za srbiju,vreme će to pokazati vrlo brzo,šiptare neće niko,pogledajte kako se i ostale nacionalne manjine šepure po srbiji,čak i nekakvi vlasi,u nemačkoj ima samo tri nacije,nemci,turci i šiptari a posle merkelove nema više multi-kulti ostaće samo nemci,koliko se gastarbajtera asimiliralo dobrovoljno,zašto,zato što dobro žive
Срећни празници свима, свако добро!
____________________________________
Добро вели господин Крестић.
Чињеница је да смо можда могли да решавамо нашу судбину и на други начин, почевши од неуједињења СХС, па приликом повлачења преко Албаније(предлог војводе Живојина Мишића је било повлачење ка македонији) па од Титовог времен, наших неслога, поданичког марионетског менталитета србских политичара итд.
Сада је на делу опасан период, период брисања наше историје и идентитета, из књига , из памћења, кривотворењем , на многе начине!
Нападају нашу Цркву,Косметско наслеђе, Војску, духовно нас трују, све душманске акције изводе на важне датуме(то им је специјалитет)..
Сад су почели да нам отимају уметнике ,научнике, књижевнике…..
Скоро написах после кривотворења о Иви Андрићу, сад су почели да чепркају и по Србину Николи Тесли.
Никола Тесла , његови су пореклом из Старе Херцеговине и Западне Србије, син свештеник а Милутина и мајке Ђуке.
Сад је хајка и негирање порекла Николе Тесле, игносрисање поновљене иницијативе да се достојанствено сахрани у Храму Св. Саве, јер је чувао и сачувао рођену Православну Крштеницу(документ је у Музеју Н.Т.), јер је гле чуда умро на Православни Божић 1943 у сред НДХ оргијања по његовој имовини у Смиљану, када су уништили цркву(1941 и 90′година)и његову кућу која је поред цркве, где је сада хумка побијених Срба,преко 500( накнадно обновљена црква и дом, пре пар година на интервенцију амбасадора)
Тесла је дочекан у Београду, када је велики говор одржао о очувању Србства, носилац је Ордена Св. Саве првг реда и црногорског Ордена.
Постоје силна документа , честитке наших Срба, православних друштава, честитки за православни Божић и сл.
Сад неко жели да Теслу представи као светког грађаниа, да му се избрише ПОРЕКЛО, неко не жели да се достојанствено сахрани у Храму Св. Саве, како је скоро предложило и Друшво Св. Сава, намерно.
————
Најновије кривотворење је од стране Хрвата који покуашавају да многе традиционалне Србске игре(сињска алка) и песме, ношњу Срба у тим крајевима прикажу искључиво као хрватску!
Поред тога на делу је кривотворење кроата(захтев за УНЕСКО?), у вези великог Србског научника РЗЂЕРА БОШКОВИЋА, научника светског гласа, чији је отац Србин из Херцеговине(билећа или требиње?), а мајка талијанка.
Све се то ради студиозно, поступно, брише се сећање, избацују се наши Срби из књига, доводи се до сумње, па кривотвори!?
На жалост, имамо марионетски режим, који би све продао и предао само да саможивци живе и даље на грбачи народа, нелегално се богатећи, …. Они врше аутодеструкцију Србије и нашег друштва, то је велико зло.
Отпор тиранији и безочним лажима и крволочној , поганој пропаганди.
Kad se pomene Srpska inteligencija,elita,šta još ima DIŽE MI SE KOSA NA GLAVI.Jednostavno TOLIKO KUPLJENIH DIPLOMA moralo je dovesti do totalnog sloma DRŽAVE.Ti koji su bili nnavofdna elita NISU BILI DORASLI TRENUTKU.Kako da dorastu kad su sve u životu kupili.Kad je zemlju ntrebalo BRANITI OD NAJPERFIDNIJEG RATA U ISTORIJI naša NAZOVI ELITA bavila se JURENJEM VEŠTICA.Kako da dokažemo svetu da smo NAPADNUTI .perfidnim metodama do otvorenog RATA kad POILA NACIJE viče da smo MI KRIVI.Zato smo i došli tu GDE SMO DANAS.Sto ljudi da gura kola uzbrdo a samo Kandićka da potura PALIJU džaba nam je posao.A MNOGO PALIJATIVA je bilo u ovoj maloj Srbiji.Svako će od nas naći svoje mesto u OVOM SUNOVRATU SRBIJE.Pa kad sve sabertem možda mi i dobro stojimo OBZIROM NA NAŠU GLUPOST i naivnost.Dan danas isti ljudi pričaju iste prtiče u koje više neveruje niko na OVOJ PLANETI.SVIMA JHE ODAVNO SVE JASNO.OSIM SRBIMA.Ja silu poštujem ali MOJa duša se nemože prodati ni nza kakve pare niti ustupke.Nedajte DUŠU to je sve što od čoveka OSTAJE .Telo je krhko i podložno truljenju.
mislim da smo sami krivi za mnoga negiranja,hrvati koji svojataju srpske velikane su i sami srbi (katolici),koji se od 1905.-te po nalogu pape pisu kao hrvati a u stvari su istog korena srpskog,zagorci to ne cine jer su pravi hrvati,nesto slicno se desava i na kosmetu,mnogi siptari-arnauti su srpskog porekla,prvo poturceni a potom posiptareni radi sacuvanja interesa jer su ostali na kosmetu posle seobe srba za austrougarsku,najveca steta po srpsku istoriju nastaje nakon 18.-te jer je zarobljena u jugoslovensku ideju, a jos veca posle 45.-te zarobljena u ideju bratstva i jedinstva,s punim pravom se moze reci da su srpski istoricali bili instrumenti svega toga,mozete li zabraniti hrvatu hercegovcu da svojata rudjera boskovica ciji je deda od rovackog bratstva scepanovica preseljen pocetkom 18. veka iz crne gore u hercegovinu,mozete li braniti siptaru gasiju (nekad gasicu) da svojata srpske manastire,siptari iz albanije to ne traze,srpski istoricari su uspavani 1918.-te i jos se nisu probudili,srpska nacija je nedorecena i pogresno vezana za pravoslavlje,promenom vere srbin menja naciju,postaje hrvat ili musliman pa hoce da zadrzi deo bastine,srbija tek postoji od rasturanja srj,koliko je to godina nakon 1018.-te,ko je znao za srbiju do 91.-ve,tesla je poreklom od bratstva draganica iz banjana iz crne gore,uvek je bio srbin a svojataju ga licki hrvati bivsi srbi,srbija nije uspela da izdigne naciju iznad religije sto je osnovni uslov za razvoj nacije koja ce se siriti,
Vidim da trenutno Hrvati imaju parolu koju neprekidno ponavljaju ato je „sve za Hrvatsku Hrvatsku ni za sta’.U Srbiji nasuprot tome imate JAT,TANJUG,Jugoslovenski radio i ko zna stajos Jugoslovensko, a cak se jedan ministar iz vlade Srbije izjasnio kao Jugosloven i to javno.
Dragi moji Srbi dok se ne iskoreni iz svih glava u Srbiji Jugoslovenstvo i ne posalje u Kumrovac najbolji njihov sin nema nam pocetka spasavanja.Tek nakon toga mozemo povratiti dostojanstvo i velikom mukom i upornom borbom se spasiti nestanka.Nestanak nam je ovako neminovan samo je pitanje za koje vreme cemo nestati.