Слепац води слепца

Пише Александар Ђаја

Стекли су се услови да се Споменик захвалности Француској на Калемегдану преименује – у Споменик захвалности Ангели Меркел!

Својевремено, током НАТО бомбардовања Србије 1999. године, огорчени што у бомбардовању учествују и наши велики „савезници и историјски пријатељи“ из Првог светског рата, Французи, добар део грађана Београда и Србије је тражио да се уклони Споменик захвалности Француској са Калемегдана. Како је предлог наишао на контроверзна реаговања, ствар се решила тако што је око споменика обавијен црни флор. Данас, међутим, сматрам да су се стекли сви услови (не због анимозитета према Французима или што су нам у Првом светском рату „грешком“ послали муницију погрешног калибра, или што су брзо признали шиптарску независност) – не да се споменик уклони, него да се преименује – у Споменик захвалности Ангели Меркел! Јер, немачка канцеларка Ангела Меркел, једноставним саопштењем немачке владе пред предстојећи Самит ЕУ у петак, 9. децембра, „да у овом тренутку Србија не испуњава захтеве процеса приступања ЕУ“ – дефинитивно је срушила садашњи српски режим, девастирала погубну политичку, економску и анационалну владавину „петооктобарских револуционара“ и у потпуности рехабилитовала покојног председника Србије Слободана Милошевића, убијеног у Хагу применом намерно одабране погрешне медицинске терапије!

[restrictedarea]

НЕМАЦ ГОВОРИ ОНО ШТО ЕНГЛЕЗ НЕЋЕ
Она, Меркел, потврдила је речи председника Милошевића, после првог изборног круга у септембру 2000. године (који је, наводно, добила опозиција) да „они (Запад) не нападају Србију због Слободана Милошевића, него да нападају Милошевића због Србије!“ Тиме је немачка канцеларка само поновила уобичајену премису о томе да Немац говори оно што Енглез неће, а Француз не сме да каже. А то је да Западна Европа (тачније три њене најјаче нације) неће, нити су икада хтеле да приме православне Србе које су увек доживљавали као „мале Русе“ у своје „империјално католичко царство“, без обзира на то ко је тренутно на челу Србије – па, ни сада, када су на власти њихове марионете! Чак и да Ангела Меркел, до 9. децембра, када министри ЕУ треба да донесу коначну одлуку о додељивању Србији „статуса кандидата“, промени своје ставове (што је мало вероватно), а да српски властодршци, поред већ потписаног Споразума Београда и Приштине о интегрисаном управљању административним прелазима између Косова и централне Србије, чиме је режим прекршио Устав и Резолуцију 1244 Савета безбедности УН и фактички признао независност Косова, испуни још десет додатних понижавајућих услова и  добије свој опсесивно-компулсивни „статус“ – Србија никада неће ући у Европску унију! Богу хвала, то ће за њу бити велика срећа и зато још једном апелујем да се Ангели Меркел подигне Споменик захвалности на Калемегдану, уместо проблематичног споменика посвећеног Француској. Држави којој би Срби, после свега, требало да верују, како би рекао Хамлет у истоименој Шекспировог трагедији „као гуји у процепу!“

ПАРАБОЛА О ГЛУПОСТИ
Међутим, док су Срби са севера Косова решени да истрају у борби за дигнитет и историјско достојанство државе, чији их се режим одрекао, неки „политички фосили“ на које је већ и Бог заборавио, „оперисани“ од патриотизма и националног достојанства, у очајању дижу главе и гракћу из својих „трулих гнезда“, дозивајући своје западне спонзоре. Али, њихови су спонзори одлетели даље, према Сирији и Ирану, а своје голуждраве „тиће“ рутински оставили саме у гнезду, да умру од глади или поједу сами себе. Ти, неки „други Срби“, не би чак ни да продају Косово и Метохију. Они би – да га поклоне! „Лидер“ Српског покрета обнове (то је онај „политички фосил“) Вук Драшковић (који је управо добио од државе, што значи од свих нас, 192.000 евра као одштету за наводни атентат на њега (?) на Ибарској магистрали, 3. октобра 1999. године) је  апеловао на председника Србије да преузме државничку одговорност и одмах прихвати оно што се од Србије тражи, како би стекла статус кандидата за чланство у Европској унији. Да, између осталог, „ускрати сваку, и политичку и финансијску подршку екстремистима на северу Косова“… И тако, после само неколико деценија од своје „визионарске еуфорије“ да ће „одсећи руку сваком ко у Србији подигне турски барјак“ – тај исти човек, Вук Драшковић, данас Србе на Косову који бране своју домовину, проглашава „екстремистима“ (тако рећи, терористима!), док шиптарске убице, претпостављам, доживљава као – мирољубиво и демократски настројено становништво. Бљак!
Једна од последњих и најпознатијих слика чувеног холандског сликара средине 16. века Питера Бројгела Старијег, јесте „Слепац води слепца“. Њен извор је Јеванђеље по Матеју, где Христос, говорећи о фарисејима, каже: „А кад слепац слепца води, обојица у јаму падну“. Ова парабола о људској глупости, као и трагична дубина и снага Бројгелове слике даје овој теми још једну визуру: сваки следећи слепац у низу постаје све нестабилнији – и  нема сумње да ће на крају сви да заврше у јарку, заједно са својим вођом! Хоће ли српски народ, после недвосмислене поруке Ангеле Меркел, као и незваничног, али јасног става већине моћних земаља Запада, да им пријем Србије у ЕУ (ако буде за неколико деценија још увек постојала у овом или неком другом облику) не пада на памет, чак ни као метафора – и после следећих избора опет дозволити да им ти исти западни тутори наметну марионетску „власт слепаца“? Хоће ли опет дозволити да заврше у јами? Само што овога пута поправног неће бити. Остаће у јами – за вјеки, вјеков!

[/restrictedarea]