СИРИЈА „Адмирал Кузњецов“ против „Џорџа Буша“

Пише Зоран Милошевић

„Пријатељски“ сусрет два моћна носача авиона – руског и америчког – у сиријским водама потврђује да су вести повезане са Сиријом све суморније и све више личе на „ратни плес“

Руска федерација је управо послала у Сирију свој најмоћнији носач авиона из састава Северне флоте „Адмирал Кузњецов“, који ће у сиријским водама остати до пролећа 2012. године, са циљем да не дозволи војну агресију Запада на Сирију, пише руска „Известија“. „Адмирал Кузњецов“ требало би да се супротстави америчком новијем вишенаменском атомском носачу авиона „Џорџ Х. В. Буш“, који је упућен из Персијског залива ка територијалним водама Сирије. Нешто раније, са групом бродова, у сиријске воде је упловио и руски брод „Адмирал Чабаненко“, намењен за борбу против подморница.
Вести повезане са Сиријом све су суморније и све више личе на „ратни плес“. Сви актери сиријске кризе повлаче своје најјаче „џокере из рукава“, претварајући регион у буре барута. Но, пођимо редом…

[restrictedarea]

НОВА РЕШЕНОСТ РУСИЈЕ
Азербејџанска новинска агенција „Тренд њу ејџенси“ емитовала је вест да се Сирија спрема за рат са Турском. Затим су све новинске агенције пренеле вест да су руски војни бродови упловили у сиријске воде и да је Русија доставила овој држави противавионске системе „С-300“, као и да су у земљи и кадрови за обуку сиријских стручњака за руковање овим системима. Овај противавионски систем је неопходан за борбу против НАТО и турске авијације. Затим се у Сирији појавио патријарх Руске православне цркве Кирил и дао подршку сиријском руководству и народу. После тога, Сирија је саопштила да прелази у међународном плаћању са евра на руску рубљу…
На другој страни Канада је подржала могућу НАТО интервенцију у Сирији. Лига арапских држава је увела санкције Сирији, потом је Комитет за људска права Генералне скупштине Уједињених нација донео Резолуцију којом осуђује „репресије против демонстраната у Сирији“ (122 „за“, 13 „против“ и 41 „уздржани“ – међу њима Кина и Русија). Тим поводом, Руси су саопштили да је то погрешан пут, те да Сирији нису потребне Резолуције него дијалог. Одједном, показало се да у Сирији има и страних посматрача, њих око 500, али су се, сматра влада у Дамаску, показали врло пристрасним, па им је Сирија отказала даљу сарадњу, оставивши свега 40 посматрача…Све ово, дакле, личи на већ виђено у југословенском, ирачком и либијском рату.
Оно што је заиста ново у „борби за Сирију“ јесте чврст став Русије и њена очигледна спремност да брани Сирију од западне агресије, чиме је потврдила да вето у Савету безбедности Уједињених нација намерава да брани и војним путем.

УЛОГА  БРОДОВА У ВЕЛИКОМ РАСКОЛУ
Индијска новинска агенција „Хинду“, коментаришући односе Русије и Запада у вези са питањем Сирије наводи да је дошло до „раскола“ који је повећан упућивањем руских војних бродова у Сирију, 22. новембра. Наиме, Вашингтон је рачунао да ће Русија „ћутати“ ако НАТО нападне Сирију без овлашћења Савета безбедности, али овим потезом Москва је ставила до знања да је спремна да војно заштити Сирију. Реч је о три војна брода. Истовремено министар спољних послова РФ Сергеј Лавров оптужио је Запад и арапске монархије да „политички провоцирају“ Сирију тиме што су подстакли сиријску опозицију да прекине дијалог са актуелним режимом у Дамаску, али и због подршке диверзантским нападима „опозиције“ на владина представништва. Такође, руски министар је јасно истакао да Москва не подржава безусловне захтеве сиријских „дисидената“ да се збаци Асад. Потребан је, према руском схватању проблема, дијалог, а не сврставање на једну од страна. Ово тим пре, јер је режим Башара Асада легитиман.
Руски војни бродови су се укотвили у сиријској луци Тартус, где већ постоји руска војна база. Представници сиријске владе су, поводом доласка руских бродова у Сирију, саопштили да је договорено да они „патролирају сиријским водама како би спречили страно мешање“, али и „спречили дотурање овим путем из Турске и Либана оружја и муниције диверзантима, који се боре против режима у Дамаску“. Руски војни извори нису оповргли ову информацију.
Турска новина „Туркиш викли“ сматра да је Русија „послала сигнал Западу, који разматра могућност војне агресије на Сирију да то не чини“. Русија према турским изворима примењује „жестоку силу“.
После замрзавања чланства Сирије у Лиги арапских држава и увођења санкција, као и додатног заоштравања Турске према Сирији, страно мешање у ситуацију је све вероватнија опција. За сада међу актерима заинтересованих за окупацију Сирије још нема договора чија ће копнена војска ући у ову земљу. Проблем је недостатак новца. Запад је уздрман економском кризом, па додатни трошкови за рат у Сирији само би погоршали ситуацију. Вашингтон је у сличној позицији јер су конгресмени жестоко критиковали амерички трошак у агресији на Либију, а ту су и избори 2012. године. Јасно је да амерички бирачи неће подржати администрацију спремну на нови рат, а неспремну да решава домаће проблеме. Ту је и нерешено питање Ирана и шиитског покрета „Хизбала“ у Либану и Палестини, који су спремни на помоћ Сирији. На другој страни, највећи заговорници војне агресије на Сирију су Саудијска Арабија и Турска. Саудијска Арабија истиче да јој смета алавитски режим (шиитска верска мањина која наводно влада Сиријом), мада је реалност другачија, што се истиче у медијима и политичким саопштењима, а то је да је владајућа партија социјалистичка и атеистичка. Падом овог режима у Сирији Саудијска Арабија би сатерала Иран у угао. Ипак, Саудијци би да избегну слање своје војску у напад на Сирију. Она нуди новац, тј. финансирање војне агресије на Сирију. Тако се опет долази до Турске.
Анкара која има амбиције регионалног полицајца има и личне интересе у Сирији и зато помаже „побуњеницима“. Поред тога, велики број аналитичара и експерата за Блиски исток указују да и Запад и арапске државе лојалне Вашингтону сматрају да агресију на Сирију треба да изведе Турска и тако збаци „ненародни режим Башара Асада“.

ЕРДОГАН „ЛИЧНО ЉУТ“
Према азербејџанској новинској агенцији „Тренд њуз ејџенси“, Сирија се спрема за рат у којем би главни агресор била Турска. Између осталог, турски премијер Ердоган је и лично љут на Башара Асада, јер за разлику од других у региону, па и актуелног српског капитулантског режима, „не признаје Турској кључну улогу вође у региону“, али ни „Анкару у форми обрасца за остали арапско-исламски свет“.
Турска је, како смо већ писали раније, помогла стварање „Армије слободне Сирије“ коју воде пуковници Ријад Муса и Хусеин Хармуш, курдског порекла. Такође, што је посебно интересантно, а скоро нико то не спомиње у медијима, турски официри и војници су већ присутни на територији Сирије, о чему сведочи и размена заробљеника између ове државе и Сирије, а у којој је размењен и споменути пуковник Хусеин Хармуш.
Управо формирање „Армије слободне Сирије“ сматра се кључним за успех агресије на Сирију, јер се у Турској мисли да „нема успеха сиријске револуције због одсуства адекватне армије“. Иако је, дакле, Лига арапских држава стала на страну Запада, у Дамаску су свесни да она нема великих могућности да пресудно утиче на догађања у Сирији, али су, такође, свесни да Турска има. Зато се и спремају да у евентуалном рату главни копнени удар претрпе од турске армије. Кључни играч у региону су „Браћа муслимани“, а они управо кроз речи шефа сиријског огранка Ријада Шуфка говоре „како сиријски народ очекује да се умеша Турска, а не Запад“.
Додатни проблем за све заговорнике рата у Сирији јесте понашање Ирана, чији се елитни „Корпус страже исламске револуције“ већ налази на територији Сирије, јер је Иран ионако љут на Турску због дозволе Ердоганове владе да дозволи Американцима да поставе радар за противракетну заштиту, али и због позиције Турске око иранског нуклеарног програма, стварања антииранског политичког клуба под називом „Мидл ист“ („Средњи исток“), који се у суштини бави припремом рата против Ирана. То значи, сматра Виктор Жих, аналитичар сајта hvylya.org, да је рат Турске и Ирана неизбежан, и то на територији Сирије.
Но, сада се у региону појавила Русија, одлучна да спречи напад на Сирију. Зато се међу посматрачима и аналитичарима отварају нова питања – да ли је, заправо, план напада на Сирију био рачун без крчмара (односно без Руса) или је то пут ка светском рату? Одговор ће стићи брзо. Према речима аналитичара „Руске газете“ Јевгенија Шестакова „дошло је време да Русија учини избор: или ће и даље беспомоћно гледати како западна коалиција злонамерно разара међународно право, или ће помоћи државу коју често назива стратешким савезником“.

___________

Вести „Оружја Русије“

„Адмирал Кузњецов“ носи авиогрупу палубних ловаца „Су-33“, јуришних авиона „Су-25“ УТГ и противподморничке хеликоптере „Ка-27“. Поред тога, на руском носачу авиона налазе се и носачи 12 противбродских ракета „Гранит“, противавионски комплекс „Кинжал“, осам противракетних система „Кортик“…Уз све ово у Сирију је дошао и главнокомандујући Војно-морске флоте Руске федерације адмирал Владимир Висоцки, пише Информативна агенција „Оружје Русије“.

___________

Одлука је донета

Непосредно уочи закључења овог броја добили смо информацију да је у уторак, 29. новембра, како је пренео британски „Ројтерс“, званични представник турске владе саопштио  да је све већа вероватноћа војне интервенције у Сирији. У истом тону је говорио и актуелни министар спољних послова Турске Ахмет Давутоглу, нагласивши да је Анкара спремна „за све сценарије“. Истовремено, турски министар транспорта Бинали Јилдирим је саопштио да је влада започела потребне припреме да се сав транспортни саобраћај и трговина са Блиским истоком преусмери преко путева и територије Ирака.
Главни сарадник Турске у овом тренутку је Француска, која је прва признала „Сиријски национални савет“ као „легитимног партнера и представника сиријског народа“. Наиме, према писању француског „Le Canard enchaîné“ Француска је спремна да заједно са Анкаром и Лондоном узме учешће у „ограниченој кампањи“ у Сирији, ради подршке опозиционој армији. Новинар „Le Point.fr“ пише да је његов извор из владе Француске потврдио да је пре око 10 дана донета одлука да се успостави „зона безбедности“ у северном делу Сирије, због „подршке Слободној армији Сирије“ и да ће главни „партнери“ бити Турска и Енглеска.

[/restrictedarea]

9 коментара

  1. Sančo Pansa

    Naravno, Rusi nastoje obezbijediti vrijeme Asadu kako bi eliminisao uljeze ubačene da stvaraju nemire i izazovu građanski rat. Međutim, njegova situacija biva sve teža iz dana u dan. Bilo bi užasno da Ruse uvuku u neki konflikt dok budu boravili tamo štiteći svoju vojnu bazu u zalivu. Srećno baćuške!!!

  2. Rusia nije naivna, u savezu su sa Sirijom ,Iranom , Egiptom ,Libanonom,Grckom,..

  3. Cijelom svijetu je vec dosadio taj zapad sa svojim hirovima i napadima na sve koji nisu sa njima….Dosta nam je brate vise laganja i montiranja kojekakvih “politickih nemira” pa davljenje tzv. diktatura i ubijanje slobodoljubivih naroda i njihovih legalno izabranih predstavnika sirom svijeta. Mislim da je sukob Rusije + saveznika protiv NATO + marioneta neizbjezan, kad tad do toga mora doci jer do tada zapadne ubice nece prestati gaziti i kolonizirati svijet…

  4. Нажалост није послала нјамоћнији , већ једини .

  5. Vreme je da se zauzmu formaciski polozaji,jer uskoro bice kasno.Instalacije su pokrenute,jer ako ostanu u magacinima, jednim udarom bice neupotrebljive.Ovi velиki znaju sta ce i kuda ce,ali sta ce mo mi sa nasim Lоvackim udruzenjima.

    • Pa begaj u atomsko skloniste ili sumu dok se ne zalaufa , a oda napolje pa udri.

    • Sančo Pansa

      Milutine, nije ovo ništa šta će sve Rujke da povade iz vojnih silosa tokom ove godine, kako bi bili pripravni i da im se ne desi peh “kineska ambas. u Bgdu i sl.” Biće apsolutno pripravni i spremni da uzvrate na svaku provokaciju! Podrazumijeva se da iz iz takvog konflikta dođe do rata pobjednika neće biti…kako je neko rekao sledeći rat bi se vodio lukom i strijelom.

  6. Al ga natovarili.hahaahah
    Doslo vreme da se rastereti.
    Ko nojeva barka.

  7. Nemojte mnogo da brinete. Ameri su obicne p…de, jer oni napadaju samo one koji su slebiji i ne mogu da se brane. Secate se kako su uvukli repove kad je bila kr iza u Gruziji. Oni su obicno smece koje ce brzo biiti pocisceno!!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *