„Puppets“

Пише Александар Ђаја

Садашње српске властодршце, Америка, НАТО и ЕУ нотирају у својим бележницама само кратком фуснотом – „puppets“

Председница Скупштине Србије Славица Ђукић Дејановић изјавила је крајем прошле недеље да је владајућа коалиција, без обзира на све тешкоће које је имала, одговорила основним циљевима, оценивши да и неко други не би то могао боље у ово тешко време. „Мало је вероватно да ће опозиција успети у својим жељама да избори буду раније. Сви смо, већ сада, у предизборној кампањи, неки тако што раде државничке, одговорне послове, а други су у халама одавно, сликају се и дају обећања“… Тачно! Да је Србију водило, на пример, „Удружење пасионираних посматрача жутих мрава“ тешко да би, истовремено, изгубило и  Косово и ЕУ! Што се „државничких, одговорних послова“ власти тиче, камо среће да се она њима уопште није бавила, него да је цео мандат провела на пецању. А што се опозиције тиче, која се „слика у халама“ – е, то је посебан безобразлук! Где треба опозиција да се слика и обраћа народу, кад је режимска телевизија Александра Тијанића пушта у програм тек по који минут – па и то, само између „кобасица прилога“ о срдачним грљењима председника Тадића са европским званичницима који су му дали „педалу“ за „статус“, као клинцу из суседног дворишта коме редовно лупају чврге!

ДЕМОНСКИ ЗАХТЕВИ

[restrictedarea]

Донекле разумем председницу Народне скупштине. Она, будући по професији неуропсихијатар, својим се саговорницима обраћа професионално извежбаним, смиреним, умирујућим и сугестивним гласом, који треба да изазове благу седацију код њених пацијената, да их изведе из анксиозног или паничног стања, улије веру у опоравак под евентуалним будућим вођством актуелног режима, као и да их припреми за наступајућу медикаменту терапију. Проблем је једино у томе што грађани Србије нису њени пацијенти, а што је њена влада (према мишљењима, веровали или не, и неких министара) најгора влада у историји српске државе! Чак је и бивши премијер Србије, а сада „Зоро осветник у ДС-у“, Зоран Живковић, најавио повратак у политику, јер „у последњих седам година није постигнут никакав резултат за Србију. О свему ван демократске процедуре одлучује председник странке (мисли на Тадића) у малом кругу људи којима је окружен. Теза о доследности (опет мисли на Тадића) као најважнијој ствари у политици јесте глупост и не смемо да подржимо тај став. Живи се горе него у време Милошевића, грађани су изгубили наду, а држава се налази пред економском пропашћу!“ Истина, не знам зашто Живковић узима време покојног председника Слободана Милошевића као некакав репер за лош живот, осим што тада од интензивног „пљувања“ по Милошевићу није стигао да, као у време ДС-а, априла 2007. године, експресно направи виноград од 47 хектара, са 170.000 садница!
У својим политичким мемоарима, књизи ,,Правила ћутања“, Момир Булатовић преноси следећу причу: После окончања дејтонских преговора у соби седе он, Милошевић, Ричард Холбрук и државни секретар САД-а Ворен Кристофер. У опуштеној атмосфери после тога, председник Милошевић узима лист празног папира, додаје га Кристоферу с молбом да напише све услове које би наша страна требало да реализује, како бисмо једном за свагда решили проблеме између Америке и Србије… Кристофер, међутим, одгурнувши папир, одговара отприлике овако: Али, господине Милошевићу, не постоји коначна листа услова, већ ви у сваком тренутку треба да урадите све што ми тада затражимо од вас! Председник Милошевић, као што знамо, у наступајућим годинама најпрљавијих притисака и медијске харанге против Србије, зарад отимања Косова и Метохије, такве демонске захтеве није прихватио – и уследили су ратни злочин НАТО-а,  бомбардовање Србије 1999. године и убијање хиљада њених грађана.

БОЛЕСНИ (НИ)СМО
Данас, 15 година од разговора у Дејтону, Борис Тадић чини све што Америка од њега тражи, али то није довољно, пошто Запад у ствари хоће да обори Резолуцију 1244, једино преостало правно упориште за одбрану српских интереса на Косову и Метохији и једини докуменат о моралном поразу НАТО-а у рату са Србијом! Јер, садашње српске властодршце, Америка, НАТО и ЕУ нотирају у својим бележницама само кратком фуснотом – „puppets“!
Политичка и морална агонија ДС-а (али која, на несрећу, узрокује и економску, социјалну и националну агонију државе и грађана Србије), према очекивању, из ДС-а је енергично демантована, иако се „из авиона“ види да Демократска странка изгледа разваљено, као аветињски брод којег је погодило ђуле од пет тона! Изгледа толико успаничено у страху од губитка власти, да ми просто дође жао и ње и њеног председника, који каже: „Питају ме зашто лоше изгледам. Нисмо болесни, него радимо од јутра до мрака на решавању проблема и због тога ћемо и убудуће тако изгледати“. А онда се сетим „разваљене Србије“, опустошене економије, корупције и бескрупулозне пљачке народне имовине, суманутог богаћења појединих њених високих функционера, промашене косовске политике и политике уопште, трагичног увећања сиромаштва њених грађана, затим зарад држања грађана у стању зомбираности и апатије поновног заплашивања народа фантомским „другим таласом кризе“, репризирања лажи са поделама бесплатних акција (овог пута „Телекома“), војног пензионера који са женом и малолетним дететом скаче у амбис са шестог спрата самачког хотела из којег хоће принудно да их иселе, најзад, упркос вољи народа, сетим се најава режима о насилном одлагању одржавања избора чак за Ђурђевдан, 6. маја (не знајући, ваљда, да је Свети Ђорђе тог дана погубљен, а не да је убио аждају) – и кажем: доста! Другови и другарице бољшевици, челници Демократске странке – „puppets“, go!

[/restrictedarea]