Пуцање војвођанског чира?

Пише Драгомир Анђелковић

Чују се захтеви да Скупштина Војводине распише неуставни референдум о претварању државе Србије у државну заједницу Србије и Војводине, свакако сличну пропалој (кон)федерацији са Црном Гором. То би требало схватити озбиљно

Војвођански сепаратисти све агресивније насрћу на целовитост Србије. Постепено померају границе политичке дрскости. Од захтева за широком аутономијом, преко прича о федерализацији Србије по узору на СР Немачку (при чему би Војводина била једна од пет-шест савезних држава), стигли смо до инсистирања на стварању државне заједнице Војводине и остатка Србије. Од пренаглашавања војвођанских културних специфичности дошли смо до промоције концепта војвођанске нације. Оно што је до јуче било предмет политичких фантазија данас постаје део озбиљних калкулација. Не треба да се заваравамо да то што се често ради о небулозама неутралише опасност по интегритет наше државе и нације. Истина је често у сенци интереса малициозних политичара и предрасуда „обичних“ људи, а вешти пропагандисти умеју да помраче здрав разум многих грађана. Довољно је да се сетимо до чега је доведена Црна Горе. Вековна бакља српске државности трансформисана је у антисрпску државу чији се бар део становништва у року од неколико деценија однародио ништа мање од муслимана српског порекла (што је трајало неколико векова). Стога, док још није касно, не багателишимо потезе војвођанских сепаратиста.

ВОЈВОДСТВО СРБИЈА
Један од њих, и то са педигреом, ових дана је устврдио да су Војводина и Србија две земље. У питању је Драган Веселинов који је још рекао: „Свака земља треба да има свој назив, а заједнички назив за обе нека се измисли“. До таквог решења би се – по његовом мишљењу – дошло референдумом „који Скупштина Војводине може сутра да распише“, а оцењује да би више од 50 посто Срба у Војводини, као и већина осталих националних заједница, подржало референдум о томе да ли Војводина треба да буде република. Све речено је, као што ћемо видети, изванредан пример гебелсовске методологије којом се војвођански сепаратисти служе. Да кренемо редом.
До средине 19. века Војводина није постојала ни као појам, нити су крајеви од којих се данас састоји чинили административну целину. Били су, у различитим периодима, у саставу појединих управних области независне Угарске, Турске, Хабзбуршког царства. Краткотрајно, независна држава, и то српског карактера, али не под именом Војводина, на подручју наше северне покрајине постојала је током прве половине 16. века. У доба општег расула које је у Угарској наступило после пораза у Мохачкој бици (1526) један наш сународник успео је да окупи српске ратнике и сељаке под својим барјаком, и да се прогласи за српског цара. Изгледа да је тај народни првак (Јован Ненад) чак имао претензије да од Турака ослободи и српске земље јужно од Саве и Дунава. Нажалост, убијен је у сукобу са Мађарима, а обезглављена српска војска се распала.
До другог свеобухватног државотворног покрета Срба северно од Саве и Дунава дошло је средином 19. века. У доба када су се либерално-националне револуције одвијале широм Европе, као противтежа мађарским унитаристичким тежњама, дошло је до масовног иступа Срба у Бачкој, Банату, Барањи и Срему. Њихов циљ је био стварање српске покрајине унутар Хабзбуршког царства.  Она је проглашена на Великој народној скупштини 1. маја 1848, а названа је Војводство Србија. Бечки двор је покушавао да између осталог и на рачун српских интереса нађе компромис са Мађарима, али коначно је морао и у садејству са српским снагама да енергично делује против сепаратистичких тежњи Будимпеште. Пошто је Мађарска револуција угушена, Беч је наизглед испунио српске захтеве. Међутим, они су умногоме обесмишљени тиме што званично успостављена покрајина – Војводство Србија и Темишварски Банат – није укључивала многе делове северне Србије који су остали у саставу Војне границе, а прикључен јој је Источни Банат у којем су преовлађивали Румуни. Штавише, покрајином је директно управљао аустријски гувернер да би она убрзо била и укинута (1860. године).

СЕПАРАТИСТИЧКЕ ЛАЖИ

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Одштампај страну