Проф. др Оскар Ковач: Има ли излаза из кризе ЕУ

Интервју | | decembar 8, 2011 at 23:44

Разговарао Чедомир Поповић

Ако би се десило да европске земље остану без заједничке валуте, остала би Унија 27 земаља које би се вратиле на сопствену монету. Све би се свело на зону слободне трговине, која  је и раније постојала, при чему би значај и користи од ЕУ били доведени у питање

Финансијској, а затим и економској кризи која је уздрмала привреде широм планете, као да се још не назире крај. Ни мишљења о коренима садашњих економских тешкоћа нису јединствена. Утолико је већи значај монографије „Светска финансијска криза – изазови и стратегија“, у издању „Научног друштва“ Србије, практично за сада једине те врсте у нас, која је недавно представљена јавности. Њени аутори, универзитетски професори Рајко Буквић, Оскар Ковач, Бранислав Пелевић, Бранко Урошевић и Бошко Живковић, храбро су прихватили изазов да у јеку трајања кризе проговоре о њеним манифестацијама, узроцима настанка, али и могућим решењима. Како је и приликом промоције у „Народној банци“ Србије примећено, у књизи се веома јасно указује на наметање глобалних решења (већини од стране мањине), све мањи домет економске теорије, изостанак  перфектне конкуренције и рационалног понашања актера на тржишту, асиметрију информација и морални хазард у области финансија, поремећаје у међународној трговини. Све то су били поводи за разговор са редактором дела, проф. др Оскаром Ковачом, са Универзитета „Мегатренд“ у Београду.

Који су дубљи узроци светске финансијске кризе, испољене  још током 2007. године, особито имајући у виду да они, не тако ретко, остају у сенци површинских, појавних феномена и догађања?
Ниједна криза не избија свом снагом у једном тренутку и увек постоји опасност да оно што је заправо окидач кризе, третирамо као њен узрок. Када је реч о актуелној  кризи, ваља размишљати о томе да ли  уз оно што непобитно представља њен окидач, а то је проблем хипотекарних стамбених зајмова у САД-у, постоје и дубљи узроци. Уз помоћ две државне институције јако много хипотекарних зајмова одобрено је лицима која нису била кредитно способна. Затим су банке груписале те хипотекарне зајмове и продавале их финансијским институцијама  у САД-у, и јако много тога у Европи и другим регионима.
Када су цене објеката за становање  почеле да падају, велики део становништва који је добио зајмове није више могао да их врати,  па је отпочела  продаја кућа. Био је то окидач кризе. Многи  грађани који нису могли да отплаћују  хипотекарне кредите  исељени су из својих станова.
Истовремено су банке широм света пласиравши претходно средства у пакете хипотекарних стамбених зајмова, биле суочене са великим губицима  и јако оштећеним билансима. Када је држава кренула да поправља билансе банака,  новац је давала уз врло повољне услове. Овим начином  се криза чији је почетак  у приватном сектору, у банкама, пренела на државу. Она је морала да се задужује и приватни дуг банкарског сектора преобразио се у јавни дуг.

Приликом препознавања узрока актуелне светске кризе феномен тзв. „моралног хазарда“ често је у фокусу. Јављао се и у другим великим кризама, али је, како се чини, током ове садашње  био особито уочљив?

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Tags: , , , , , , ,

3 Komentara

  1. nebitan kaže:

    … ne ostvaruje li se ono, sto napisa slavni V. Bogisic “ Sto se grbo rodi – vrijeme ne ispravi “ ????!!! Jedno je Evropa, u kojoj zivimo – a drugo ‘Unija’, koja ima mnogo gresaka u ‘konstrukciji’ , tajmingu itd ?! Zar ovo „IV carstvo“ – poput onog, za svet unesrecujuceg 3. Rajha nema svoju novu utopiju, sada EKONOMSKOG ‘supermena’ ( Ubermensch-a) – „super“ proizvodjaca i naravno POTROSACA, kako je to nabujalo, kao ‘ideal’ u uobrazenim glavama EU „planera“ i ‘arhitekata’ ?! Zasto se oponosatelji V. Cercila ( koji, uzgred rece, da onaj koji i posle svojih tridesetih godina ostane levicar – nema pameti) ne priupitaju, sta bi njihov uzor rekao o „IV Rajhu“?! ( No way ! verovatno ?!)
    Ako je pohlepa iracionalna, da li je racionalna ‘projekcija’, da ce svaki ‘evrounijat’ da postane proizvodjac i potrosac poput Nemaca, naravno, sa stalnim ‘rastom’ – i proizvodnje i potrosnje – i tako „bolji zivot“ do beskonacnosti ????!!! Zar Vaclav Klaus ne poznaje sve te nemacke ‘ludorije’ ????? Uzgred, ne smatraju li Nemci – Japance za „svoje Nemce“ ( savrsenije u ekonomiji i tehnologiji ) – pa su se ustrasili nakon Fukusime ????!! / Pa zasto onda mi, odmah ne zovemo – Japance, koje sami svabe vise cene ?! / Mnogo pitanja, profesore… Zar nije bolje, polako, pazljivo ‘ispustati’ prenaduvani balon, pre nego sto se rasprsne ?! Ako vec nije kasno ?!

    Thumb up 8 Thumb down 1

  2. Desanka kaže:

    Mnoge države mogle bi da izbegnu ekonomsku krizu kada bi više ulagale u proizvodnju čak bi i uvozile radnu snagu i tako stvarale svoj kapital a ne da se zadužuju sa određenim klauzulama koje su na štetu sopstvenog naroda i države.Napraviti reda smanjiti administraciju a ne da nam cena proizvoda bude ne kurentna na tržištu,zatim koristiti solarnu energiju i vetra,koristiti svoja resurse i plasirati gotove proizvode ne uvoziti i što treba i što ne treba.Sprovoditi odgovornost i naknadu štete od svih koji su izvršili krivična djela bilo poslovno sklapanjem neadekvatnih ugovora,raznih pronevera ako nemaju novčanih sredstava naknadu štete naplaćivati prinudnim radom a ne da počinioci krivičnih djela pa čak i višestrukih budu osuđivani a da naknada štete nikada ne bude nadoknađena.Ne mogu da shvatim da je rešenje da samo odleže u zatvoru na teret države.Ne mogu se mnogi promašaji pravdati krizom izazvanoj na globalnom nivou.Odgovornost najviše je uslovljena od vlade i predsednika koja je plaćena da sprovodi i vodi računa o državi i narodu koji u toj državi živi.Navešću samo jedan primer koliki su troškovi države kojoj su zatvori puni a naknada štete neralizovana.Kada bi naknada štete za učinjeno krivično djelo bila uvećana recimo pronevere sto hiljada dinara naknada štete bi morala biti minimum devetstotina hijada dinara a ukoliko nebi bilo mogućnosti naplate u novcu morala bi se nadoknaditi prinudnim radom sve dok se šteta ne nadoknadi.Takve mjere bile bi efikasno sredstvo za iskorenjivanje svih krivičnih djela.Samo red rad i disciplina donosi prosperitet.

    Thumb up 0 Thumb down 1

  3. Milijana kaže:

    Kod nas ima izlaza, kada bi se svi pohapsili, naročito ovi iz beogradskog pašaluka, a prethodno uvesti Zakon o poreklu imovine kao što to imaju normalne i uredjene zemlje.Da li neko uopšte pita nekoga odakle mu imovina koju u normlanim zemljama poštenim i častnim radom ne možeš da zaradiš ni posle 40 god.rada….

    Thumb up 0 Thumb down 1

Пошаљите коментар

Упозорење - коментари који садрже личне увреде или изазивају расну, националну, верску или било који други облик мржње неће бити објављени. Такође молимо читаоце да се приликом писања коментара придржавају теме текста који коментаришу.