Проблем „слике“
Колумне | Милован Данојлић | decembar 29, 2011 at 23:37Пише Милован Данојлић
Ако је наша слика у великом свету лоша, слика тог света је, у мојим очима барем, сто пута гора… „Међународна заједница“ је сачињена од четири-пет чланица ОУН; осталих две стотине држава нису укључене у њу… Лоша слика је, за мене, извор горког поноса. Биће да нешто вредимо кад је морала да употреби онолику машинерију дезинформисања, манипулисања и тровања јавног мњења, да би нас оцрнила
„Каква је наша слика у свету? Је ли се што поправила?“ – питају ме, при повратку у завичај, моји забринути земљаци. Проблем „слике“ посебно мучи нашу политику, а с њом и део интелектуалне елите. Жеља за допадљивим изгледом је разумљива женска врлина, у служби настављања врсте; народним заједницама и државама би поштовање морало бити важније од изгледа. Чезнемо за лепом сликом, па макар је и не заслуживали, а патимо због лоше премда знамо да је она плод непријатељске пропаганде. Медијски НАТО, под диригентском палицом Си-Ен-Ена, завио нас је у црно; био би ред да сада, кад имамо управљаче послушне Западу, ретушира снимак, да нам скине љагу с лица. Њима се не жури, имају преча посла. Или осећају да су претерали, па нас додатно мрзе. И то је људски: нико не воли да лиже своју пљувачку.
*
Ако је наша слика у великом свету лоша, слика тог света је, у мојим очима барем, сто пута гора. Пропагандисти заборављају, мало-помало, зашто су нас клеветали; ја добро знам зашто их презирем. Лагали су, и лажу, где год су ногом крочили: у Босни и на Косову, у Авганистану и Ираку, у Либији и Сирији. Лажно се и представљају: „Међународна заједница“ је сачињена од четири-пет чланица ОУН; осталих две стотине држава нису укључене у њу. Дружина је до зуба наоружана, свеједно јој је шта о њој мислим; мени је још свеједније шта она мисли о нама. Лоша слика је, за мене, извор горког поноса. Биће да нешто вредимо кад је морала да употреби онолику машинерију дезинформисања, манипулисања и тровања јавног мњења, да би нас оцрнила.
*
Доктор Синиша Бујан, цењени гинеколог, управник једне клинике у западном делу Париза, поучио ме је почетком деведесетих како се треба односити према сатанизацији:
„Ја се Французима представљам као Србин силоватељ, етнички чистилац, империјалиста и убица, и они се на то тргну, схвате какву штампу читају. Неки се почну извињавати…“
Лако је било демонизовати апстрактне Србе, а тешко издржати поглед доктора Бујана, пун очајничке бистрине.
Стручњак у вођењу компликованих трудноћа, Синиша Бујан је у нашем ратном вртлогу изгубио сина да се, убрзо, и сам угаси. Од туге.
Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike
Facebook
Tweet
Digg
Перуновић написа 2000.г у књизи РАЗГОВОР СА КОСО.ВСКИМ ИКОНАМА,…БИЋЕ СРБСКОГ НАРОДА ЈЕ ВЈЕЧНО И НЕУНИШТИВО.ЊЕГОВА СУШТИНА ЈЕ ОДРЕЂЕНА ПРИ ОБРАЗОВАЊУ,ВА СЕЉЕНСКИМ П Е Ч А Т И М А И БОЖАНСКИМ ИЗМЈЕРЕЊЕМ .БИЋЕ СРБСКОГ НАРОДА НЕ МОГУ ДА МЈЕЊАЈУ ЗЕМАЉСКИ ВЛАДАРИ ПО СВОЈОЈ ЖЕЉИ. С Р Б И СУ ОДРЕЂЕНИ ПРОМИСЛОМ
БОЖЈИМ ДА ТО БУДУ.
Сваки честити Србин пре ће умрети него да сам скине тај ПЕЧАТ.
Хвала господину данојлићу што високо диже ЈАРБОЛ СВЕТОСАВЉА. О томе
више на сајту ~~~слике и закон постања.
Slika
Vec u prvom pasusu, g. Danojlic kratko i jasno objasnjava nasu sliku u svetu. Ziveci na „drugom kraju sveta“, medju ljudima,
koji cesto ne znaju ni gde je ta Evropa, Jugoslavija je bila
simbol, a ozareni, pominjali osnivace nesvrstanih. {dopadalo nam se ili ne, do nedavno, mnogo dece je dobilo imena po nasem, kao
i po fudableru-golgeteru iz Beogarda). Za vreme bombardovanja,
nas otpor je vrlo cesto izazivao-“bravo!“. U Francuskoj (99-te,
2000 i 01) nailazio sam na oprecne stavove ali je vecina bila
protiv ucesca Francuske.
Medjutim, za deset godina, od divljenja (ponekad, osude), doslo
se do toga da cak i taksista na Baliju, kad mu kazemo da smo iz
Srbije, izrazava glasno sazaljenje.
Ono sto je sigurno, vladajuca garnitura je, udvarajuci se
„medjunarodnoj zajednici“ („klubu“ 4-5 „sila“), a neki verujuci
da ce pljuvanjem po „rezimu 90-tih“, „isporucivanjem“ predsednika (drzave Vlade, Skupstine, …) kao „otpada“(bez istrage, suda, …) steci postovanje i popraviti „sliku“. Upravo svim tim,
i „kukumavcenjem“, moljakanjima, „klecanjem“, obecanjima svega i svacega, za prijem u EZ, potvrdjivali su „sliku“ i opravadvali
sve zlo i cak, zlocine pocinjene gradjanima Srbije.
Odnosom prema optuzenim u Hagu (ukljucujuci svedoku, koji je
ostao i umro u zatvoru), cak prejudicirajuci krivicu i presudu,
Srbija je pokazala svetu, da ne mari za drzavnost-suverenitet,
zastitu gradjana, …Mediji su tu „sliku“ horski pojacavali i
pogorsavali („cuveni“ novinar Politike, nije se libio da
optuzenog Predsednika, naziva robijasem-krivim, osudjenim i
u zatvoru-robiji, jos na pocetku sudjenja). Ni nadlezni tuzioci,
ni pravobarnioci (mediji, jos manje) nisu ni komentarisali, da
se optuzenima iz Srbije sudi van zemlje, dok je za nacisticke
zlocince, sud osnovan u Nemackoj, a zlocini pocinjeni sirom
Evrope. Svi zlocinci, Nemci, koji je osudjen na kaznu zatvora,
„sluzili“ su ih u Nemackoj.
Nemam iluzije o stvarnoj moci nase, malene Srbije, medju
„velikim“ i arogantnim drzavama ali ni sumnju kako im pomazemo
da se „ne sekiraju“, „uzbudjuju“, da ih „ne grize savest“,
u nemoralu, lazima, zlodelima do zlocina.
Nazalost, zaslepljeni pohlepom, nesposobni u neznanju, bez
„ponjatija“ ljubavi (zato idu crkvu, na sahrane, „slave“ slave,
samo kad se slika) nisu ni svesni da se svim tim, pridruzuju
kriminalu i zlocinu.
Ipak, verujem da u nasem narodu nije unistena klica i da ce
niknuti, noseci sve sto nam je dobro u genima i natalozeno
kroz istoriju. Verujem cemo shvatiti da klijanja nema bez
ljubavi-soka zivota, i jedinog nasledja od Boga-Tvorca. Samo
tako, razvice se cvet i doneti plod – ujedinjeni narod Srba.
S. Savic