„Православни“ гасовод

Пише Зоран Милошевић

Знало се да је најважнији руски „помоћник“ у Европи – Немачка, док је кандидат била и Берлусконијева Италија, али је са његовом сменом све отишло у пропаст, па се Москва веома брзо определила за Француску која је подржала руски пројекат европског гасовода

Поводом руских иницијатива око енергената у Европи („Северни“ и „Јужни ток“) светски медији су се „разгоропадили“. Новине доносе мноштво анализа, радио-станице непрестано емитују вести и мишљења експерата и политичара, а телевизије, на челу са америчким „Си-Ен-Еном“, приказују низ емисија о гасу и геополитици у различитом контексту и са различитим актерима. У том друштву се нашао и новозеландски часопис „Скоп“, који доноси текст Самира Џефрија, политичког аналитичара из Индије, „Гас и геополитика – перспективе Русије“, у којем тврди да је нафта најважнији енергент у свету, али да се све више прелази на природни гас, будући да је реч о присутнијем, јефтинијем, еколошки здравијем и ефикаснијем енергенту. Русија има велике количине гаса, при чему је и велики експортер овог енергента. Пошто Европска унија нема довољно нафте и гаса, она зависи од руских енергената. То је, уједно, чини и једним од највећих потрошача руског гаса (и нафте).

НЕСПОРНИ ЛИДЕР РУСИЈА
Недавно пуштени у експлоатацију „Северни ток“ и планирана изградња „Јужног тока“ (са радом треба да почне 2015. године) обесмишљавају антируски гасовод „Набуко“, он треба да почне да ради 2017. године, али има велики недостатак – не може да снабдева целу Европску унију, већ само ограничен број држава. На тај начин гасоводи претварају Русију у неоспорног лидера у испорукама енергената Унији, што јој, поред осталог, омогућава неограничен утицај на континенту, када све друге водеће економије доживљавају финансијску (дужничку) кризу, закључак је  Самира Џефрија.
Пуштање гасовода „Северни ток“ у рад евроатлантисти у Европи и САД-у су дочекали са негодовањем. У Вашингтону, пре свега, због геополитичких разлога, а у Пољској, Словачкој и Чешкој (и) због економских – јер је истовремено престао да тече гас преко гасовода који су ишли преко њихове територије, а то значи и губитак новца, накнаде за пролазак гаса (тиме су кажњени и за безрезервну подршку Вашингтону). Само Словачка губи на годишњем нивоу око 174 милиона евра. Остали нерадо саопштавају своје губитке. „Северни ток“, између осталог, саопштио је Европљанима веома јасно где је моћ и новац. Мартин Ехл за сајт „iHNed.cz“ каже да су овим Русија и Немачка угрозили „енергетску безбедност Централне Европе“ и појачали свој утицај у овом делу Уније. Но, биће да је истина сасвим другачија – да су угрозили доминацију Вашингтона и његових европских помоћника.

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Одштампај страну