Последња битка за евро

Пише Мирослав Стојановић

Појачава се притисак на владу у Берлину која „држи све у својим рукама“ да „спречи колапс евра“. Да ли ће ако Меркелова не попусти катастрофа бити неизбежна?

Ко би могао поверовати да ће „мала комунисткиња (из бивше Немачке Демократске Републике) постати најмоћнија жена света“, с чуђењем је констатовао британски „Дејли мејл“ пишући о немачкој канцеларки пред којом „дрхти Европа“.
Ангела Меркел, истина, није стигла да буде члан партије, али јесте њеног подмлатка, „слободне немачке младежи“: „штоф“ за роман и причу о заиста невероватној политичкој каријери. Да ли и за историју?
Меркелову је пре неки дан један сериозни немачки дневник подсетио и упозорио да историја политичким лидерима куца само једанпут на врата,  очигледно уверен да је управо време разарајуће дужничке кризе (и још очигледније кризе западног, либералног капитализма!) унутар европске фамилије тренутак кад се одлучује може ли од „мале комунисткиње“ и политичке провинцијалке постати (за сада без покрића) државник националног, а тиме и европског формата, где је, иначе, рачунајући време само после Другог светског рата конкуренција веома оштра. Од Конрада Аденауера до Вилија Бранта и два Хелмута, Шмита и Кола.

НЕМАЧКА ВЛАДА ЕВРОПОМ
И кад се то питање препусти историји, очигледно је да су околности учиниле од немачке канцеларке личност од које (хамлетовски) зависи бити или не бити, у најмању руку, монетарна унија (евро) и (уопште) сама Европска унија. О томе говори и грозничава атмосфера која се ствара пред сусрет европских лидера 8. и 9. децембра. Пред тим датумом, као пред сусретом са судбином, не тресе се само (политички лаковерни) Београд. Усијање расте и у многим престоницама Старог континента. Истина, из посве различитих разлога, кад смо у питању ми и станари европске куће. Осим једног, заједничког: сви чекају шта ће рећи „најмоћнија жена света“.
У првом случају, шта ће извући из рукава као рецепт за (не)могући спас еврозоне. И Европске уније, уопште. И уз коју цену. У другом, нашем, хоће ли се неумољива немачка канцеларка умилостивити да нам се додели статус кандидата (с неограниченим временом) за улазак у европску кућу. И по коју (почињући с оном косовском) цену.
И док ће с нама лако, било шта да одлучи и учини с (пре)уређењем европске куће, и тако моћној ће, очигледно, бити далеко теже. Изузетно тешко. Њени планови да то учини по сопственој „мустри“ и као његов једини, неприкосновени кормилар, спасава европски брод захваћен опасним дужничким олујама, уместо аплаузима, дочекују се са све уочљивијим подозрењима. То подозрење, и немирење, већ прераста код неких суседа у све гласније антинемачко расположење и отпор потенцијалној „берлинској хегемонији“.
„Шпигл“ открива како се водећи немачки политичари све чешће суочавају с изразима нараслог неповерења према потезима и политици Берлина. И жаокама у разговорима с високим гостима које се своде на следећу констатацију: Немцима ће поћи за руком оно што им у Другом светском рату није успело – да владају Европом!
Немачки политичари и медији ових дана због тога помно ослушкују и бележе гласове из иностранства. Запазили су тако да париски „Монд“ на насловној страни сведочи о „новом таласу антинемачких расположења у Европи“. Следио је затим читав списак доказа. Лондонски „Тајмс“: ако је Клаузевиц био у праву кад је констатовао да је рат само наставак политике другим средствима, онда је Немачка поново у рату с Европом.
Утицајни лондонски „Гардијан“ портретишући немачку канцеларку у тексту под насловом „Ангела Меркел: спаситељ Европе или (њен) највећи проблем“, констатује да је канцеларка тренутно „најважнија личност света“ и да као шефица владе европског центра привредне моћи „држи у својим рукама финансијску будућност читавог континента“. Остаје, међутим, забринутост, додаје лист, „да ли је дорасла том задатку“.
У Лондону су, иначе, уверени да се Немачка, док је њена канцеларка упирала претећим прстом у „дужничке грешнике“ на југу Европе, веома окористила кризом. „Фајненшел тајмс“ то изричито тврди, и подсећа да је Берлин у монетарној унији уживао небројене предности и погодности. Без евра би био незамислив тако импресиван немачки извоз, при чему је пласман државних обвезница по изузетно повољним околностима обезбеђивао редовне и издашне финансијске инјекције домаћем тржишту. Сада је време, наглашава угледно гласило пословног света, да се Немачка коначно одлучи: колико ће да плати за спасавање Европе.

ОТПИСИВАЊЕ БАРОЗА

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Одштампај страну