„Печат“ открива: 7.000 Срба из Војводине узело мађарско држављанство

Пише Александар Павловић

Тајним документом Орбанове владе је донета одлука да се мађарски пасоши поделе свим становницима на територији Аустроугарске монархије који могу да докажу да су им преци ту живели пре 1921. године без обзира на етничко порекло. Званичну одлуку да је за држављанство обавезно знање мађарског језика нико не поштује, јер је циљ да што више војвођанских Срба постану Мађари

Недосањан сан о „Великој Мађарској“ нашим северним суседима и после готово читавог века недозвољава да се пробуде. Пошто им је пропао план да се на границе Аустроугарске у Другом светском рату врате силом, мађарска влада је у сарадњи са екстремном десницом донела одлуку да се на старе границе врате – милом. Како незванично сазнајемо та идеја је доживела неколико модификација од када је настала пре двадесет година, јер је план да и Словаци узимају мађарске пасоше пропао примањем Словачке у Шенгенску зону, али су зато грађани осталих земаља које су чиниле монархију и више него заинтересовани, посебно Срби из Војводине и Румуни са подручја Ердеља. Новопечени Мађари имају за циљ да што пре узму пасоше и са њима оду у земље ЕУ и негде се запосле, а Мађарска да се после преспаваног двадесетог века коначно „пробуди“ у њиховим „природним“ границама.

СТАНОВНИЦИ „ДЕЛВИДЕКА“
„План је почео да се реализује када се Виктор Орбан договорио са Ласлом Тороцкајем (вођом покрета 64 жупаније) и осталим мађарским десничарима, објаснивши им да се данас ‘велика Мађарска’ не прави силом, формирањем гарде и лупањем будимпештанске телевизије, већ искључиво тихом мађаризацијом простора бивше Аустроугарске“, каже нам четрдесетогодишњи професор М. С. Србин из Суботице. Он је добро упућен у читаву ситуацију, већ две године доводи Србе из Војводине у Тиса Сигет и остала села у општини Сегедин, и сређује им „полагање испита из мађарског језика“ јер 90 одсто Срба не умеју ни да „бекну“ на Мађарском.
„Логика је веома проста. Како Мађари већ јавно у медијима говоре да Србија сигурно следећих двадесет година неће ући у ЕУ јер ће јој се постављати стално нови захтеви (а то неће бити ништа чудно – Турска је кандидат скоро већ 40 година), а за то време ће се према садашњој демографској ситуацији број Срба у Војводини због беле куге смањити за око пола милиона, Мађари верују да ће се тада моћи постићи бројчана равнотежа у Војводини између мађарских држављана и осталих становника ‘Делвидека’, како они зову нашу покрајину. То ће према њиховим плановима бити довољно да се легално припоје својој матици. Моји познаници из ’64 жупаније’ који су ме и увукли у овај бизнис кажу да је реално да за 20 година Војводина постане 64 мађарска жупанија или ‘Делвидек’, што на мађарском значи јужни крај и да им планове може покварити само бела куга међу Мађарима у Војводини јер је и њих само за 10 година природним одумирањем нестало у Војводини чак 30.000. Због тога ће ускоро мађарска влада директно преузети на себе организацију сваке материјалне и медицинске помоћи мађарским породицама са децом у Војводини већ од јануара следеће године. Према тим плановима како ми отворено кажу из ’64 жупаније’ који су сада и легална странка у многим војвођанским општинама, услов за улазак у ЕУ била би Војводина баш као што је данас Косово за кандидатуру. А ако вам кажем чињеницу да је до сада за две године око 7.000 Срба из Војводине добило мађарске пасоше и да их траже све више и више, онда је сасвим реално претпоставити да је овакав сценарио могућ“, завршава професор М. С. из Суботице.

ВИДИМО СЕ У АУСТРОУГАРСКОЈ

[restrictedarea]

Приметивши не мало изненађење на нашем лицу када смо чули ову „научно-фантастичну“ причу, овај незапослени професор историје кога смо упознали у згради општине Тиса Сигета, малог села од 2.000 становника, удаљеног само два километра од српско мађарске границе када се у Мађарску уђе на граничном прелазу Ђала, понудио нам је доказе да му поверујемо. Показао нам је документе 12 Срба из Мартоноша, Санада, Новог Кнежевца, Српског Крстура, Хоргоша и Суботице чија је документа донео како би попунили формуларе о „познавању мађарског језика“, иако према његовој тврдњи нико од њих не зна ни реч:
„Ево погледајте изводе из матичне књиге рођених или крштеница њих и њихових рођака, и нађите бар неког ко има макар неког Мађара од предака. Све чисти Срби коленима уназад, али их је мука натерала да узму мађарске пасоше јер гладан стомак не зна шта је патриотизам. Ја од туре зарадим да могу лепо да живим, а не питајте ме која је шема и колико иде мађарским службеницима. Наравно, они ретки који знају мађарски могу да легално положе тест из језика и онда их читава процедура вађења пасоша кошта око 30.000 форинти, односно око сто евра. Читава поступак вађења  држављанства траје око четири месеца, а онда се још седам дана чека пасош, уз новац једино што треба да приложите су још и две слике и наравно крштенице предака и сопствене. Признају се и црквене крштенице. Углавном ако сте из Војводине, ако можете да докажете да вам је предак ту живео до 20. априла 1921. године и ако имате 300 евра решили сте проблем. Добићете мађарски пасош на кућну адресу који подижете у полицијској управи у Сегедину, који је удаљен десетак километара одавде, и са њиме можете да радите било где у Европској унији. Шта те људе брига за српску политику и народ који још увек верује српским политичарима. Овде имате двојицу који су били и у странкама, и не верују више никоме, јер су им деца гладна и немају другог излаза сем да узму мађарске пасоше и оду нешто да раде, од када знају за себе после сваког гласања је било све горе и горе тако да немају више чему да се надају.
Крштеница деде, прадеде или чукундеде мора да буде издата пре 20 априла 1921. године, јер је тада у Мађарској скупштини донета одлука о престанку постојања Аустроугарске монархије. Ту је нађен правни основ да Мађарска легално да пасоше свима који су живели на њеној територији до тога датума, а индикативно је да нико из српске амбасаде или из власти у Београду није нашао за сходно да протестује због тога што се издају пасоши страним држављанима без икаквог правног основа, а готово је немогуће да за то нико није сазнао зато што се све јавно ради“.
„Ма брига српске политичаре за нас, каже Душан са Палића, док показује црквену крштеницу свога деде Павла издате у Суботици 1911. године, „њима је важно да су изградили велелепне виле на  Палићу које су од 2000. године никле ко печурке после кише, а народ треба да изиграва патриоте. Читава Суботица прича да је најлепша вила на Палићу у власништву Динкића и нико да га пита одакле му, а он опет позива људе да гласају за њега. Још је горе што ће стварно опет бити оних који ће то урадити, али ја више нећу, па макар ме назвали издајицом. Ово су све очајници који као и ја више не верују у те приче и они ће се заклети мађарској држави да ће ако треба и погинути за њу само да би видели бар неку наду у свом животу. Ако Војводина за 20 година постане Аустроугарска нећемо сигурно бити ми криви јер смо узели мађарске пасоше, веруј ми о томе овде од ових несрећника нико ни не размишља. Можда је то тужно што ми Срби овако размишљамо, али ако то није важно Србији зашто би то било нама?Ево од нас нико не зна ни реч мађарски, а ускоро ћемо бити Мађари, али изгледа да је таква наша српска судбина…“

ИЗДАТИ СРБИЈУ ЗА КОРУ ХЛЕБА
Од око 7.000 Срба који су у последње две године добили мађарски пасош активно говори мађарски језик мање од сто, а пасивно знање језика има можда њих око 10 одсто и то оних који живе у пограничним местима и научили су га већином шверцујући разну робу са Мађарима у последњих десет година.
„Ако обећате да нећете сликати и да нећете рећи да сте новинар могу вас одвести и у салу да видите како то полагање знања мађарског језика, а и полагање заклетве изгледа“, рече нам наш „водич“ професор М. С. „Има нас десетак који овамо доводимо Србе да ‘полажу’ мађарски језик. Сада имате среће што председник села Тиса Сигет Лазар Путник, иначе Србин пореклом из Новог Кнежевца који не говори српски, није овде, приватно је одсутан, па можете да завирите и видите како све изгледа. Он овде иначе не пушта никога ко не поднесе захтев за вађење држављанства и пасоша. Нажалост, Путник је можда баш добар пример да се види како се Срби асимилују у Мађарској, јер је он ‘незванични изасланик мађарске владе за српска питања’“.
У згради општине где се предају документа ред. Поред М. С. на шалтеру је чекало и десетак Румуна, а исто толико их је седело на столицама и причало са Србима, и једино што се није могло чути је мађарски језик, све док се нису појавила двојица службеника за које су нам рекли да су чланови Комисије за полагање држављанства.
„Ту је и један Румун из Мокова (румунског села удаљеног такође десетак километара од Тиса Сигета и које се налази у близини тромеђа Србије, Румуније и Мађарске) који такође ради исто што и ја, мада он има нешто мање посла јер Румуни који живе у близини мађарске границе знају више мађарски језик, па легално полажу“, додаје М. С.
А у „Мађарском салону“ Тиса Сигета прави циркус. Будући држављани Мађарске, (Аустроугарске) сви се нагурали у задње клупе и подигли десну руку и као првачићи понављају реч по реч коју им говори службеник мађарске државе заклињући се до гроба на верност тој истој држави, све зарад пасоша који ће их одвести у бољу будућност. После свечаног чина у којем се „издаје“ домовина у којој су рођени јер је немогуће за обе погинути, сви су били срећни и задовољни зато што је за све њих домовина тамо где могу да прехране своју децу. О томе шта је у позадини овог, у најмању руку нечасног чина мађарске државе нико и не размишља. Њима је домовина тамо где има хлеба. Само су заборавили да ни њих не би било да су њихови преци тако размишљали и да су хлеб ставили испред домовине, јер су они домовину стављали и испред живота.
„Нисам више Александар, сада сам Шандор, рече један момак на излазу пошто је обавио задатак.“
Он се мало нашалио са својом трагичном судбином, јер му још нико не дира српски пасош, односно сви Срби који су добили мађарске пасоше имају двојно држављанство, тако да му је остало име Богом дано, али се Мађарска сасвим сигурно не шали. Она сања сан у којем нема много места за нас. Вероватно нису сигурни да ли ће га досањати, али су сасвим сигурни да се Срби касно буде. Зато их и љуљају.

_____________

Лакрдија од полагања језика

Пошто је неопходно да се задовољи законска форма, морају да се попуне тестови за полагање знања из мађарског језика, па их попуњавају и они који не знају ни да „бекну“ мађарски, баш и они који знају. Проблем у Тиса Сигету, због близине најомиљенија дистанца Срба који траже држављанство, је решен тако што кандидати добију тест, а на табли им се испише шта треба да попуне. Како нам је објаснио М. С. то је битно, јер у архиву иду и тестови и потписи нових држављана Мађарске, па се не сме десити да им се рукописи разликују.

_____________

Амбасада ћути, Конзулат прети

Амбасада у Београду није желела да коментарише скандал у вези са издавањем 7.000 мађарских пасоша у Војводини, објашњавајући како не може да утврди поузданост навода у тексту, док је новинару у мађарском Конзулату у Суботици речено да не може добити одговор на постављена питања, будући да се налази на списку оних који спроводе антимађарску политику.

[/restrictedarea]

10 коментара

  1. Jedna veoma važna stvar koju nekako svi zaobilazimo, uz tekstove ovakve i slične sadržine u vezi Vojvodine, Kosova, problema juga Srbije i još mnogih drugih stvari koje su nerešene a neke možda i nerešive, pitanje koje se postavlja jeste: šta se na državnom nivou od strane vlade i drugih organa države radi po tim pitanjima. Mislim jako malo, pa čak možda i ništa. Tumaranjem kroz političke igre i stranačkih prepucavanja, korumpiranim segmentima delovanja, i praznim pričama o gorućim temama, samo se stvara slika da se nešto preduzima, konkretni koraci, nacionalni interesi, zaštita identiteta naroda kao i poboljšanje života u Srbiji nisu ni na vidiku. Dakle.. ne vidim trenutno niti u poziciji niti u opoziciji ni jedan segment delovanja kako stranački tako pojedinačno, koji je u interesu naroda tj. države’naroda. Vreme nam izmiče..do generacija posle nas, koje će tek imati probleme nasleđene i nerešive zauvek.

  2. Tadic i drustvo se nece setiti nijednog problema dok ne udju u EU, pa makar uveli samo jednog Srbina. Tadic ce uz upotrebu drugog pasosa dobiti tretman “evropljanina”, njemu srpski i nece trebati.

  3. Neprijatelj radi na sve strane.Mene su inspektori( bugarin i makedonac )iskonstruisanim lazima i podmetanjem proterali iz rodnog grada,izivljavaju se sa porodicom preko sudija i tuzioca dovedenih po partijskoj liniji iz susednog Dimitrovgrada.Smetao sam im svojim patriotskim nastupima,a i stric mi je narodni heroj poginuo od okupatora.

  4. Srbiju moraju da vode Srbi kako bi se izvukla. Nema drugog izlaza.

  5. Super kao nekad Janko (Janoš Hunjadi) spasilac Srba iz Vizantijskog ropstva (pravoslavnog ili komunističkog – sve je isto samo značke nisu). Hvala ti Mađarsko – idem u Mađare.

  6. Razlog vise za jaku i dobro opremljenu vojsku. Neki skeptici uporno tvrde kako nam vojska nije potrebna i da je to trosak za drzavu , nejasno mi je zar oni ne vide u kakvom okrruzanju mi zivimo ,svako bi neki deo nase teritorije uz tvrdnju da je bio njihov pa zar mi nismo imali teritoriju gde smo ziveli i gde zivimo.Nas optuzuju da hocemo veliku Srbiju a sta je onda sa velikom Madjarskom, velikom Albanijom Hrvate necu ni da pominjem.

  7. СРПСКО – РУСКО држављанство је најбоље за Србе ! То нас учи и стара и нова историја ! Морамо се руководити чињеницама јер је у питању опстанак Српског народа.Ово што сада ради народ,то је чиста борба за преживљавање и нетреба замерати народу већ онима који су дирекно и индирекно криви за пропадање народа и државе,а то су садашњи политичари у Србији и међународној заједници

    • svakako podrzavam Rusko drzavljanstvo,jer je to jedini spas ovome srpskom narodu .Da je pametii da nije ovih ZUTIH MRAVA i koje kakvih CEDA (nije on Cedo on je EDO) , dinkica,labusa,Jahaca popova,, Vuka vuci ga cuvali,NATO minista vojnoga Sutka,CANKA.N.E mucena zemljo moja, koliko izroda imas dobro si i ziva.

  8. Ovaj clanak je potpuno neistinit. Osoba koja ga je pisala ne barata relevantnim podatcima. Ovo odgovorno tvrdim jer pratim ovo pitanje jos od neuspelog referenduma.
    Srpkinja sam pravoslavne vere i dobila sam madjarsko drzavljanstvo na osnovi dobrog znanja madjarskog jezika i lickog pretka. Niko ko ne zna jezik ne moze dobiti drzavljanstvo.Pitajte svog dopisnika iz Budimpeste (koji za 20-tak godina koje tamo boravi nije naucio madjarski).Osim toga velika vecina nije trazila pasos, Madjarska je do sada izdala ovim drzavljanima samo nekoliko stotina pasosa.
    Madjarska sigurno nije Eldorado, ali ostavimo njima da to rese a mi bolje da cistimo pred svojom kucom posto imamo sta “hvala Bogu”!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *