Победници и покојници
Култура | Александар Дунђерин | decembar 22, 2011 at 23:13Пише Александар Дунђерин
Роман потврђује да савремени роман не може да функционише као књижевна уметност уколико није уклопљен у националну традицију, макар говорио и о Петом октобру, и ма колико се аутор трудио да се у актуелном рату за српску културу не сврста ни на једну страну
Марко Крстић је рођен 1979. године у Београду, где је и дипломирао на Катедри за општу књижевност Филолошког факултета. Један је од оснивача књижевне групе П 70. Уредник је у „Службеном гласнику“
Ретко се у последње време у српској књижевности догоди да први роман неког аутора постави, у поетичком смислу, нека од темељних питања, питања која савремена литература у првој деценији 21. века углавном заобилази. А дебитантско остварење Марка Крстића „Викторија“ то чини на два различита нивоа.
Ослањајући се на кључна прозна дела српске историје књижевности (прошлог века), „Викторија“ још једном потврђује да савремени роман не може да функционише као књижевна уметност уколико није уклопљен, макар и ненаметљиво, у националну традицију; у овом случају у систем вредности чије су референтне тачке Иво Андрић и Меша Селимовић, Добрица Ћосић, Милош Црњански и Борислав Пекић.
Са друге стране, стављајући у фокус интересовања догађаје из ближе прошлости (Пети октобар и „транзиционо друштво“), Крстић покушава да, опет једва приметно, наговести могући пут актуелне српске књижевности, књижевности која је после 2000. године поделила судбину свеопште разградње националног, чије су последице, између осталог и губитак историјског памћења, па и идентитета; иако се са предложеним решењем не морамо сложити, Крстићева интелектуална храброст, да се, колико је то у овом тренутку могуће, хладне главе ухвати укоштац са важним проблемима савременог друштва и културе, заслужује поштовање и пажњу. Али и посебан коментар.
ИЗМЕЂУ ИТАКЕ И АТЛАНТИДЕ
Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike
Facebook
Tweet
Digg
o „inter-regnum“ stanju u kulturi, moze se cuti ovih dana ?! Kao ‘laik’ i totalni nestrucnjak, pitam se, nije li cela ‘kultura’ duboko zasla u jedan corsokak ??! Od davnina – do danas , deljeni su darovi da u ‘svakoj’ zajednici ima ljudi koji svedoce o istinitom i lepsem – kako kroz rec izgovorenu, pevanu ili kao POETE ( tvorci) u drugim oblastima ?! Problem je nastao, kada je paganska misao – „renesansa“ stigla na ‘zapad’ – i pocela da dobija odlike „kulta“ – ili „bozanstva“ ?! Pa, cim se napuni jedna ‘casa’ ( ili dzak) – „idemo“ u drugu ‘mesinu’ – i tako, dok „vragu ponesta oruzja…“ A ono sto je u slavu Boga Istinitog – najduze se i u ‘kulturi’ odrzava ????!