Нови хладни рат

Пише Богдан Ђуровић

Председник Дмитриј Медведев је објавио седам контрамера против ширења НАТО-а и америчког ПРО у Европи, док из Вашингтона поручују да настављају са опкољавањем Русије

Фамозно „рестартовање“ односа Русије и САД-а је завршено. Ову оцену деле сви аналитичари, и са Запада и са Истока. А руски председник Дмитриј Медведев, недавном директном поруком Американцима – да одустану од ширења противракетне одбране (ПРО) у Европи, јер ће Москва у супротном предузети оштре узвратне војне мере – само је констатовао ову чињеницу. Русија већ дуги низ година упозорава НАТО да не приближава своју војну инфраструктуру њеним границама, да не увећава чланство земљама бившег Источног блока, а посебно не републикама бившег СССР-а, да не гради мрежу војних база на самим границама Русије.

РЕЦЕПТ ИЗ ЛИБИЈЕ
Из Брисела и Вашингтона увек стижу исти одговори: ви Руси много бринете без разлога, НАТО не намерава да нападне Русију и он је неопходан да спречи нове претње и изазове, као што је тероризам. И на крају се увек додаје злокобна порука: НАТО остаје отворен за преговоре са Русијом о свим питањима и дубоко је разочаран њеним одбијањем да прихвати пружену руку. А сваки пут када Русија „прихвати руку“ и пристане да о нечему преговара са НАТО-ом, то се заврши на њену штету, док Западна алијанса никада не уважи ниједан руски предлог. И, наравно, НАТО увек „остаје отворен за преговоре“, упркос недавном прекору „угледног руског опозиционара“ Гарија Каспарова. Овај „НАТО опозиционар“, који у Русији већ дуго уопште и не живи, крајем октобра је са трибине једне конференције у Вашингтону директно позвао САД – да обустави преговоре са Русијом и примени „рецепт из Либије“, јер „диктатори као Путин разумеју само језик силе“.
Изгледа да су га послушали. Како признају и аналитичари америчке утицајне обавештајне компаније „Стратфор“, САД већ дуго одуговлачи преговоре о ПРО, купујући на тај начин време. Остајући, наравно, „отворен за преговоре“, Вашингтон крупним корацима размешта ракете дуж целе европске границе Русије, наводно за одбрану од Ирана и Северне Кореје. А то је само по себи увреда за Русију, јер се подразумева да би она допустила Иранцима и Корејанцима (чак и када би они имали ракете дугог домета) да преко њене територије гађају Европу. Суштина је, ипак, у томе да су америчке (анти)ракете усмерене директно против Русије, зато што су најефикасније управо када пресрећу балистичке пројектиле у почетној фази лета, пре него што постигну велику брзину. Зато је најважније поставити ПРО што ближе лансирним рампама противника – а источна Европа је Русији најближа.
Председник Медведев је коначно, 23. новембра, пресекао и упозорио Вашингтон и Брисел да Русија више неће толерисати такво понашање и очигледне лажи Американаца, и најавио узвратне мере у седам корака. Како је Медведев поручио у обраћању нацији из резиденције „Горки“, Москва ће тренутно поставити радиолокациону станицу у Калињинграду на крајњем западу Русије; појачати ваздушно-космичку одбрану објеката стратешких нуклеарних снага; све нове балистичке ракете опремити системима за пробијање ПРО последње генерације и високоефективним бојевим главама; разрадити мере за уништење информационих и контролних средстава америчког ПРО; разместити савремене ударне системе за уништење ПРО на западу и југу земље, конкретно комплексе „искандер“ у Калињинграду; задржати право да обустави процес нуклеарног разоружања и контроле; у крајњем случају изаћи из Споразума „СТАРТ-3“.

[restrictedarea]

Ове мере, сасвим разумне са позиције некога ко се брани од очигледне агресије, (про)западни аналитичари одмах су назвали претњама, као да је Медведев најавио да ће Русија разместити ракете у Торонту, а не у свом Калињинграду. Званичници САД-а и НАТО-а нису пропустили да укажу да су и даље „спремни за дијалог“ и искажу „жаљење што је руска реторика остала непромењена“. Међутим, портпароли Савета за националну безбедност САД-а и Стејт департмента Томи Витор и Марк Тонер изрекли су готово истоветну реченицу – Америка од својих планова неће одустати! И генсек НАТО-а Андерс Фог Расмусен изразио је „разочарање“ руском најавом за „размештање ракета у регионима на граници са алијансом“. Заборавио је једино да напомене да се „граница алијансе“ непрестано помера ка Москви и да Русија размешта своје ракете на својој територији, а Американци то чине у хиљадама километара удаљеним земљама, на самој руској граници.
Практично истог дана када је Медведев објавио вест о узвратним мерама, из Вашингтона је стигао други удар. САД је одлучио да скине са себе низ обавеза које проистичу из Споразума о конвенционалном наоружању у Европи (ЦФЕ споразум). Конкретно, Вашингтон ће престати да информише Русију о дислокацији својих трупа на европском континенту, на шта је обавезан по овом Споразуму, потписаном 19. новембра 1990. године, који је ступио на снагу две године касније. Како је нагласила представница Стејт департмента Викторија Нуланд, САД суспендује своје обавезе из ЦФЕ споразума – само према Русији. Јер, наводно, Москва већ четири године не извршава своје обавезе из овог Споразума, па Вашингтон сматра да је довољно чекао. „Ми смо потпуно отворени и спремни за дијалог са Русијом у вези било којег дела ЦФЕ споразума“, није пропустила да понови стару мантру Нуландова.
А ствари, када је о ЦФЕ споразуму реч, стоје управо обратно. Пошто је Споразум – којим се прецизира размена информација и ограничава број тенкова, оклопних возила, артиљерије, авиона и хеликоптера од Атлантика до Урала – потписан 1990. године, док је још постојао СССР и Варшавски пакт читав низ држава, каснијих чланица НАТО и ЕУ, Споразумом није обухваћен. Тако, на пример, бивше балтичке совјетске републике могу НАТО-у да послуже као неограничено складиште свих врста наоружања – на само десетак минута лета до Москве! У пракси се то и чини, Балтик је поред Балкана одавно постао најопасније место у Европи.

ИСПРАЗНИ „ДИЈАЛОГ“
После агресије Запада на Југославију 1999, у новембру исте године у Истамбулу потписана је адаптација ЦФЕ споразума, којом се донекле попуњавају белине настале распадом СССР-а и Варшавског уговора и ширењем НАТО-а. Међутим, после пуних 12 година уговор су ратификовале само четири земље (Русија, Белорусија, Украјина и Казахстан), што је недовољно да би ступио на снагу. Тако је Русија, која је наметнути уговор строго поштовала 15 година и већину својих трупа пребацила иза Урала, 2007. године замрзнула његову примену, пошто НАТО државе очигледно не намеравају да ратификују нову верзију. А сада Вашингтон каже да неће, надаље, више ни обавештавати Русију о броју и распореду својих снага, али је, наравно, „увек отворен за дијалог“.
Русија такав „дијалог“, после 20 година НАТО опкољавања, више не жели. Како је Медведев подвукао (а руски званичници то захтевају већ месецима), од сада Кремљ тражи само правне гаранције, потписане и ратификоване уговоре, а не испразни „дијалог“ и обећања. Москва захтева да америчке ракете буду постављене тако да не могу да долете до руских граница, као и да буде обавештавана о параметрима и карактеристикама пројектила. Вашингтон то демонстративно одбија, знајући да тренутна и будућа конфигурација ПРО у Европи предвиђа – потпуну покривеност руске територије до Урала!
Зато ће, када се растумаче речи Медведева, Русија предузети следеће мере. У Калињинграду, на обали Балтичког мора биће постављена радиолокациона станица нове генерације типа „Вороњеж“, са дометом и до 6.000 километара. Руска стратешка војска прећи ће на нове нуклеарне системе „РС-24“ „јарс“ који поуздано пробијају ПРО, уз увођење још убојитијих ракета у скорој будућности. Москва ће убрзано развијати зенитне и ваздушно-космичке системе „С-400“ и „С-500“, штитећи пре свега своје инсталације за лансирање балистичких ракета. Такође, Русија ће постављати тактичке комплексе „искандер“ свуда где Американци буду градили ПРО. Јер, ови комплекси (многи их погрешно називају ракетама), састављени од шест тешких возила, гарантују уништење свих циљева у пречнику од 500 километара и против њих не постоји никаква одбрана. Осим стандардних „9М723К1“ ракета, „искандер“ може бити опремљен и пројектилима „Р-500“ домета 2.000 километара, али подаци о овом наоружању представљају најстрожу тајну Руске армије. Јасно је тек да би у том случају њихов домет обухватио читаву Европу.
За Москву је, дакле, дефинитивно прошло време када су Американци оком, а Руси скоком. Међутим, Вашингтон наставља ову игру, непрестано захтевајући нове уступке Кремља поводом Либије, Ирана, Сирије, ПРО, ширења НАТО-а, затим на Кавказу, Балкану, Балтику, у централној Азији…Американци траже да се Русија потпуно разоружа, да повуче своје тенкове и авионе и уништи нуклеарни потенцијал, док они несметано граде нове војне базе, јачају противракетни штит и у Европи, и на Пацифику заједно са Јапаном. Москва се одлучно томе супротставила, али је по свему судећи то само почетак конфронтације, односно новог хладног рата.

[/restrictedarea]

5 коментара

  1. Sančo Pansa

    Veliko bogatstvo, ali ga valja i sačuvati. Užasno teška odluka, ali ovaj trenutak je alibi da Rusi povade svu tu silu naoružanja iz vojnih silosa i budu pripravni. U slučaju da zaluta neki projektil kad počne vatromet oko njihove mini vojne baze u Sirijina koju polažu pravo još iz vremena Asadovog oca, zatim Iran. Svega ima da se nagledamo sledećih desetak godina. Vjerujem da će se braća Rusi sačuvati dok god su na vlasti nepokolebljivi dvojac Putin-Medvedev!!!

  2. Ko je mislio da će Nato Imperija stati da se neće širiti nezna
    onda Zapadnu politiku.Njen krvotok ide na Istok bilo kojih
    tehničkih dostignuća.Dosad uvek su bile zaustavljene na kapiji
    Istoka.Ključeve drži velika Rusija verorvati je ako budu morali
    staviti ključ u bravu nema više Evropske ni bilo koje civilizacije.Totalni kolaps ekonomija Zapada guraih u rat koga
    izgubiti jer ipak pravda i pravo pobeđuju možda kasno ali nikad
    nije kasno.

  3. Rvate ovo uopste ne brine oni su u nat-uuu, hahaha,jako su daleko od Rusije,dalje nego ameri!!!!

  4. Lepa igranka se sprema,A nimalo pametni Poljaci,Cesi opet im sudjeno da prvi dobiju po g….,pa ce im neko drugi opet biti kriv.Za ove dve zemlje ne cudi jer su izgleda zaboravili ne bas davnu nimalo lepu proslost ali pomalo cudi zasto se Rumuni izlazu tolikom riziku.A i Evropa mozda nije svesna da je navuklav veliki gnev mnogih svetskih zemalja pa ako nedaj boze krene po zlu morace i oni da zaborave na lagodan zivot.Imperijalisticke sile su izgleda zaboravile da je proslo vreme kad su mogli godinama sa na bas velikim vojnim formacijama drzati pojedine zemlje u porobljene.Niko vise nije naivan,ali i narod tih nerazumnih sila ne zeli vise da finansira tamo neke ratove za koje se nezna zbog cega i zasto a pogotovu da bi pomogli tamo neke S.A.D.koje su finansirajuci i vodeci besmislene ratove i glumeci svedskog policajca br 1 dotakli ekonomsko dno.
    Izgleda da nisu znali da je ona stara kletva DABOGDA IMAO PA NEMAO jako teska.

  5. Pojava Hitlera u Njemačkoj i njegove Nacional-socijalističke partije završetkom Prvog svetskog rata mnogima je bila smiješna i nevažna, ali se ubrzo njegovim dolaskom na vlast 1933. i pojavom njegove pisanije u zatvoru,( Maj kanf), kada još ništa nije značio,moglo naslutiti kamo Hitlerova Njemačka smijera. Nedugo iza tih početaka, stvaranjem Saveza sila osovina, koje se nameću svijetu kao “Novi svijetski poredak”, ” slučajna ” sličnost, i u nazivu i u ponašanju, danjašnoj Americi i njenom NATO saveuu. Hitlerova Njemačka i njene saveznice prestaju da uvažavaju međunarodno pravo,razaraju Ligu naroda, svoje ekonomske imperijalne ciljeve ubrzo će početi da ostvaruju diplomatskim smicalicama ali i krvavim ratnim sredstvima. Opet nekakva sličnost s današnjim igrama i ciljevima imperijalne politike. Ona ranija je cijelo čovječanstvo uvukla u Drugi svijetski rat, samo mnoge naivne vladare nije o tomu obavijestila, baš kao što se danas ponaša svijetski imperijalizam sa svojom Nato policijom prema mnogim državama pa čak i svojim saveznicama. Nisu Rusi naivni da ne vide ne shvaćaju u kom se pravcu NATO širi i koje su mu krajnje namjere. Dok je god Evropska unija u vazalnom položaju prema Sjedinjenim američkim državama i dok NATOM komanduje Predsjednik Amerike, a svakome je jasno da je u sustini tako, mora se biti veoma oprezan prema političkom pokliču i programu: “Evropska unija nema alternativu:” Za mnoge, pred Drugi svetski rat, ni Trojni pakt i Hitlerov “Novi svetski poredak” nisu imali alternativu ali dobro znamo gdje su i kako završile države i njihove političke i vojne elite, ali nažalost i građani tih zemala koje su se priključile tome “Novom svjetskom poredku”. Tko god ima čelo i ispod njega mozak neka što prije na njega stavi svoj prst da mu drugi kasnije ne bi stavljali omču oko vrata!.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *