Ного o Андрићу Сумрак над Сарајевом

Пише Рајко Петров Ного

Нигдје се као у Андрићевој причи „Мрак над Сарајевом“, Европљанин и Хришћанин, тако директно и јасно, премда с муком, „непризнаваном и неказиваном“, не одређује према Османлијама и њиховом турском принципу

Има једна Андрићева прича „Мрак над Сарајевом“, објављена је 6. јануара 1931. године у божићној „Политици“, које није било у ранијим „Сабраним делима“.
Нигдје се, осим, можда, у Андрићевој дисертацији, Европљанин и Хришћанин, тако директно и јасно, премда с муком, „непризнаваном и неказиваном“, не одређује према Османлијама и њиховом турском принципу, као што то чини љекар, доктор Галанти, у служби моћног Осман паше. Прича је, на почетку и на крају, прстенасто стегнута заласком сунца: „Сунце које залази за Сарајевом изгледа да је последње и да се гаси над човечанством заувек, мислио је везиров лекар“.

ПАКАО ЧУЛНОГ ЖИВОТА

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Одштампај страну