Мађарска реституција

Пише Властимир Вујић

И поред тога што врши константан притисак на Београд да спроведе реституцију, Будимпешта већ више од две деценије није у стању да у потпуности примени Закон о реституцији, и тиме исправи „историјску неправду“, поготово према Србима

Укинули Републику, а знамење којим су некада награђени Геринг, Рибентроп и Ћано, поново постаје највеће државно одликовање Мађарске: Пал Шмит и Виктор Орбан, председник и премијер

Закон о реституцији у Мађарској (донесен 1990. године) у пракси је само делимично спроведен. Не само враћање имовине (већ и њен повратак у пређашње стање) и индивидуално обештећење урађено је врло површно и – није обухватило све случајеве. Јер, због неажурног информисања оштећених (и њихових потомака) који су живели у Србији ионако кратки рокови за достављање преобимне доказне документације – брзо су прошли.
Подсетимо, Срби су уз Јевреје и Роме за време Другог светског рата од националних мањина у Мађарској највише страдали. Шест дана пошто је Немачка напала Југославију, трупе мађарске фашистичке армије 12. априла 1941. године прелазе мађарско-југословенску границу и за десетак дана окупирају Бачку. За свега два и по месеца у акцији „чишћења“ направиле су злочиначки погром српског становништва. Убиле су 12.763 недужна човека, 25.596 протерали (међу којима и Србе из унутрашњости Мађарске који су ту живели вековима), око 32.800 интернирали у 40 логора за цивиле (најзлогласнији био је „Шарвар“, којег су још звали туберкулозном гробницом српске деце), а преко 42.000 бачких Срба испоручили су усташама у „Јасеновац“ (!), док се опљачкана српска имовина (којом су тешко повредили 46, 47. и 48. параграф Међународног уговора, потписаног 1907. године у Хагу, а који регулише узимање „ратног пореза“ на окупираним територијама) процењује на 538.251.270 предратних динара!

БЕЗ ОДШТЕТЕ ЗА СРБЕ

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Одштампај страну