Коста Хакман: Потврда да слике на тамне

Пише Дејан Ђорић

Поводом изложбе „Павле Бељански – пријатељ уметника: Коста Хакман“ у новосадској галерији „Спомен-збирка Павла Бељанског“

Коста Хакман (1899-1961), сликар и професор Ликовне академије у Београду, награђен „Златном медаљом“ на Светској изложби у Паризу 1937, после смрти био је занемарен. У немачком логору у Другом светском рату прогањан и мучен због родољубља, на Ликовној академији пао је у немилост јер је усамљено устао против професора комуниста. Милица Хакман, уметникова ћерка, историчарка уметности, великим залагањем успела је да сликара отргне од лаганог заборава. Јубиларних пола века од смрти обележила је новосадска „Спомен-збирка Павла Бељанског“, а идуће године би требало да изађе монографија. У Новом Саду се до 22. децембра може видети изложба „Павле Бељански – пријатељ уметника: Коста Хакман“. Посвећена је односу сликара и Павла Бељанског (1892-1965), дипломате, правника и најзначајнијег колекционара међуратне уметности, отменог господина за кога је Милан Кашанин рекао: „Кад је био млад, Бељански је личио на принца из бајке“. Ауторка изложбе и студијског текста у каталогу је Јасмина Јакшић, а признање треба одати и др Јасни Јованов, директорки „Спомен-збирке Павле Бељански“, која мудро води и унапређује овај музеј.

САРАЂИВАО СА „МЛАДОМ БОСНОМ“

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Одштампај страну