Камероново не ЕУ: Вето на живу рану

Пише Дејан Лукић

После бриселског Самита и Камероновог вета на пројекат Меркел-Саркози о спасавању еврозоне, талас еврофобије запљуснуо је ионако евроскептичну Британију

Дивиденде Европске уније на Острву пале су на досад најнижи ниво. Камеронов вето је, такође, изазвао дубоку пукотину у владајућој коалицији која, ионако, животари у интересној брачној вези између еврофоба Конзервативне партије и  еврозанесењака Либералних демократа.

ЛУДИ КУЛТ ЈЕДНЕ МОНЕТЕ
Вето је пао на живу рану. Потпредседник владе и лидер Либерала осећа се „горко разочаран“ потезом свог коалиционог партнера и типује, уједно, да ће Камероново подметање мине под пакет оздрављења еврозоне бацити Британију на маргине одлучивања у Европској унији, са свим политичким и економским последицама које из тога проистичу. Британија ће од сада, каже он, уосталом као и други критичари са либералне левице, пре свега блеристички лабуристи, „остати изван собе“ у којој ће остали одлучивати о битним пословима Уније. Позива се на крилатицу која је већ врста филозофеме у централи ЕУ, а каже да „онај ко у Бриселу није за столом, наћи ће се на менију“.
Проблем Клега са ветом (иако је унапред био консултован и обавештен од стране Камерона) јесте у томе што је у мањини и јасној дисонанци са већинским расположењем у земљи.
Истраживања јавног мњења показују да ветар дува у Камеронова једра, а да је већ сутрадан по окончању Самита порастао рејтинг и премијера и конзервативаца. Камеронов „херојски вето“ („Телеграф“) на фактичко стварање европске државе у држави дошао је као нови повод за  преиспитивање односа Лондона са Бриселом, са разводом као могућом терминалном станицом.
Прве сондаже после Самита од деветог децембра (лондонски „Мејл“) показују да 65 одсто Британаца мисли како је евро „пропала ствар“, а само један од пет анкетираних цени да ће преживети на дужи рок.
Камеронов вето подржава 52 одсто становника (19 одсто против), а целих 48 одсто (33 против) има чврст став да Британија треба да напусти Европску унију заувек. Број евроскептика уопште, прилично је већи и од ових 48 одсто, ако се  узме у обзир да 66 одсто анкетираних Острвљана тражи да  влада одмах покрене процес редефинисања односа са Унијом, док истовремено премоћна већина (75 одсто) тражи расписивање референдума на којем би се земља изјаснила да ли ће да остане у Унији. Готово исти проценат прогнозира да ће се институције Уније распасти у блиској  будућности.
Изван сфере јавног расположења, Камеронов вето је пао на живу рану и са сасвим мало метафоре речено, Британија се нашла пред вратима „братоубилачког рата“. Најтежи калибри са доминирајуће евроскептичне стране нису чекали ни 24 сата после вета да отворе ватру из свих цеви на критичаре из редова Либерала, Лабуриста и Клега лично. По њима, било је само питање времена када ће се идеолошка спазма између партнера у коалиционој влади отворити по свим шавовима, а сам Клег отворено показати „природну одвратност“ према „историјском вету“ Дејвида Камерона, првом од како постоји ЕУ.
„Готово да није никакво изненађење што је Клег тако брзо изашао са отвореним картама, будући да је пунокрвни еврозависник, неспособан да било шта  лоше види у грешкама, корупцијама и слабоумностима ЕУ. Ово је човек – бивши функционер у Бриселу – са лунатичком вером у институције Уније. Он све на свету  види кроз призму Уније и то је, управо, оно што замрачује његов поглед на свет и безнадно погађа његово расуђивање о стварима“, пише водећи британски колумниста Сајмон Хефер у „Дејли мејлу“. Најжешћи редови у Хеферовом коментару резервисани су за, како каже, неспособност и неспремност вође британских Либерала да чак и у овом преломном тренутку изговори критичку реч на рачун овог галиматијаса различитих валута, који се зове евро, нити о овој апсурдној филозофији ‘једна мера за све’ на којој је евро изграђен.“
У одговору на критике политичке и медијске мањине која, како то чини сам Клег, плаши Британце страшилом „изолације“ (како то познато звучи), друга страна у „братоубилачком рату“ подсећа на примере дугих земаља (Норвешка, Швајцарска…) које, иако економски, политички и војно слабије од Британије, просперирају ван ЕУ која, пак, „обузета лудим култом једне монете, иде, напросто према властитој пропасти“ (Хефер).

ИСКОМАДАНА ЕВРОПА

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Одштампај страну