Како живе радници „Фијата“

Пише Драган Мраовић

Другу страну медаље Европске уније можемо видети из писма, упућеном италијанским медијима, пензионисаног металског радника „Фијата“ у Торину Микелеа Секвенције. Оног „Фијата“, чији је долазак у Крагујевац проглашен за највећи успех проевропске Владе у Београду

Евроентузијасти у Србији углавном су људи који у некој од држава Европске уније нису никада радили. У најбољем случају похађали су Сорошеве курсеве у Будимпешти и на њима слушали бајке о либерал-капиталистичкој Европској унији. Чак ни Божидар Ђелић неће да се врати у Париз где му је било „боље“. Ни то није баш случајно, јер је највећи број критичара Уније управо међу онима који су живели и радили у њој. У бриселским бајкама наших евроаналитичара износе се паушални хвалоспеви и за њих необавезујући аргументи, али никако и они други, скоро застрашујући. Само вагањем и једних и других грађанин би могао да разабере праву слику и докучи шта њега конкретно чека уколико Србија постане део ЕУ.
Пошто се опет подгрева еуфорија са „Фијатом“, не би ли се поново извукао из шпила већ искоришћени предизборни кец, добро би било да се објасни како живи радник у тој торинској фабрици, а не само како у њој изгледа наш председник државе који се сасвим непотребно (чак и вануставно) спушта на ниво господина Маркионеа, ипак, само директора једне фабрике, када се сваки час слика с њим, чиме деградира своју државну функцију уместо да тај посао препусти надлежном министарству и Управи „Фијата“ Србија.
Другу страну медаље Европске уније (а таквих је безброј) можемо видети управо у писму, упућеном ових дана италијанским медијима, пензионисаног металског радника „Фијата“ Микелеа Секвенције из Торина.

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Одштампај страну