Како Америка тежи изборној „победи“ у Русији

Пише Зоран Милошевић

У САД-у, у периоду од 1979. до 2007. године, капитал једног процента богатих ове земље порастао је за 275 одсто, при чему је то просек, јер су најбогатији зарађивали 392 одсто на уложену суму новца. Екстремне зараде постигнуте су, између осталог, и „извозом демократије“!

Почетком 2011. године руске власти су објавиле да ће се парламентарни избори одржати 4. децембра исте године, а аналитичари су већ тада почели да пишу да ће изборе искористити Запад да покуша да изведе „револуцију“, односно „извезе демократију у Русију“. И били су у праву. Главну улогу, као и много пута пре тога, имали су, и имају новац, дипломатија и медији.

УСТРОЈСТВО СВЕТА ПО ОБРАСЦУ „PAX AMERICANA“
Технологија „извоза демократије“ се мењала, а она која је примењена у Србији (1999), Грузији (2003), Украјини (2004), Киргизији (2005), Белорусији (2006), Јерменији (2008), Молдавији (2009), Киргизији (2010), Блиском истоку и сада, 2011, у Русији, први пут је описана у књизи америчког професора политичких наука Џина Шарпа „Од диктатуре до демократије. Концептуалне основе ослобођења“ („From Dictatorship to Democracy: A Conceptual Framework for Liberation“), која се појавила 1993. године (о овој књизи „Печат“ је у текстовима неколицине аутора већ писао). Шарп разматра борбу са владама које не подржавају САД као борбу са диктатуром. Ова књига постала је библија младих револуционара.
Образац „извоза демократије“ налази се иначе у доктрини Монро, названој по имену америчког председника Џејмса Монроа (1758-1831), на основу које су САД 1823. године прогласиле право да постављају владе верне Вашингтону јужно од реке Рио Гранде, тј. у Централној и Јужној Америци, а касније и у целом свету. На основу доктрине успостављена је месијанистичка идеологија, позната као устројство света по обрасцу „Pax Americana“(у дословном преводу – „амерички мир“, односно период релативног мира под глобалном доминацијом САД-а).
„У сваког грађанина у демократском друштву треба да буде не мање од три роба“, речи су славног античког филозофа Платона. Необично и занимљиво је да се сада – после замаха „извоза“ демократије, замаха најновије економске и политичке кризе, као и „Арапског пролећа“ и ратова на Блиском истоку и северу Африке, протеста поводом избора у Русији, управо ове речи врте по медијима и на Интернету. При томе се јасно сугерише и неувијено алудира да ће робови нових демократизатора, између осталих, бити Арапи, црнци и Словени. „Pax Americana“?
Психологија Американаца, пише Александар Роџерс, као изворних капиталиста и извозника савремене демократије, јесте таква да ништа не раде тек тако или из алтруизма. Ако они у нешто улажу новац, онда очекују да се тај новац врати са великим дивидендама. Ако троше милионе долара на „развој или извоз демократије“, то, дакле, не чине из апстрактне љубави према неком друштву, уметности и науци, већ тиме шире утицај у држави која се „демократизује“, да би тако одстранили народ из управљања својом судбином и својом државом, и на тај начин и народ и државу опљачкали. Американци просто пуцају од среће када им се опозиција неке државе обрати (обично се то представи у синтагми „да моли помоћ од Запада“), а на чије су богатство већ „бацили око“. Логично питање је чиме поменута опозиција плаћа помоћ Запада? Власт, наравно, увек има шта да поклони, односно преда и прода: државне интересе, природна богатства (руде, нафта, гас, земља, шуме, вода), стратешка предузећа (присетимо се „приче“ како је „добро“ дати предузеће странцима за долар или пак збивања око железаре „Сартрид“).

[restrictedarea]

„ПРОИЗВОДЊА“ ВЕЛИКЕ „ЕКИПЕ“
Маркс је својевремено у расправама из политичке економије писао да су капиталисти за 300 одсто зараде спремни да учине било који преступ. Ово се и данас потврђује као непорецива истина и правило, али капиталисти више нису задовољни са 300 одсто зараде. У САД-у, у периоду од 1979. до 2007. године, имовина, односно капитал једног процента богатих ове земље порастао је за 275 одсто, при чему је то просек, јер су најбогатији зарађивали 392 одсто на уложену суму новца. Екстремне зараде су постигнуте, између осталог, и „извозом демократије“, мада за сада нема прецизних података колика је зарада од овог „производа“. Извесно је само да није мала. Рачуница се лако и не може извести, јер је много учесника у тој „производњи“.
Руски сајт „www.warandpeace.ru“ је објавио списак „невладиних“ организација које су у тој земљи добиле новац од ЦИА и владе САД-а. Доминирају заштитници људских права и новинари. Импресионира колико је  организација примило новац од САД-а. Свака организација је добила и тачно подручје деловања, са задатком да делује против државне политике приказујући је као „недемократску“. Тренутно нема сагласних података колико су САД и Европска унија уложили у рад руског „невладиног“ сектора како би повећале утицај на „пету колону“, а исто се догађа и у Украјини и Белорусији, пре тога у Србији, и у арапским државама… Подаци говоре, само у 2011. години, о цифри од 150 до 500 милиона долара, а сам премијер Руске Федерације Владимир Путин је рекао да је Запад „уложио неколико стотина милиона долара да би утицао на резултате гласања“.
Већина новца којим се финансира извоз демократије у Русију пристиже из америчког фонда „Подршка демократији у Источној Европи“ („Support for East European Democracy“ — SEED), али и преко Међународног републиканског института „Фридом хаус“ („Дом слободе“), затим „Интерњуз нетворк“ организације која се бави придобијањем новинара за подршку извозу демократије путем обојених револуција.
„Фридом хаус“ је званично невладина организација са седиштем у Вашингтону,  она је сама приграбила право да годишње објављује извештаје о положају политичких права и грађанских слобода у свету („Печат“ је иначе о овој институцији већ писао). Интересантно је да се број држава које ова „невладина“ организација сматра „слободним“ последњих година умањује. „Кућа слободе“ дели државе на слободне, делимично слободне и неслободне. Буџет „Куће слободе“ у износу до 80 одсто обезбеђује влада САД-а, а у организацији углавном раде бивши амерички високи државни службеници. Ту су, веровали или не, Џемс Вулси, бивши шеф ЦИА, затим Џон Негропонте, директор за национални развој САД-а, Збигњев Бжежински, бивши помоћник председника САД-а за националну безбедност, бивши министар одбране Доналд Рамсфелд, и многи други. У јануару 2005. године, председник Киргизије Аскар Акајев изјавио је да су у његовој држави тзв. „Револуцију тулипана“ финансирале САД преко „Фридом хауса“.
Још једна америчка „невладина“ организација је финансирала и узела учешћа у „извозу демократије“ у Русију. То је „Међународни републикански институт САД“, који води велики „љубитељ“ Русије Џон Мекејн. Познато је да су сарадници Института стручњаци за финансирање „несистемске опозиције“ у Русији. Интересантно је да је 27. октобра 2011. године „Међународни републикански институт САД“ организовао у московском хотелу „Београд“ семинар о руским изборима 4. децембра. Документи говоре да су управо овде планирани масовни нереди у Москви и другим руским градовима. Интересантно је да је после семинара Мекејн самоуверено преко медија поручио Путину: „Драги Владимире, ‘Арапско пролеће’ долази и теби“!

МИЛИЈАРДЕ ЗА ДЕГРАДАЦИЈУ РУСКОГ НАРОДА
Други моћни финансијер „извоза демократије“ у Русију је Европска унија. О томе сведочи Јарослав Таманцев са сајта „segodnia.ru.“ „Задивљујуће је, заправо то је право чудо, колико је новца уложено  у деградацију руског народа. Ако саберемо све транше на подривачку делатност, које су месечно пристизале у Русију из Европске уније и САД-а, већ неколико година долазимо до цифре са којом се може нахранити половина гладног човечанства, довести вода и озеленети пустиње Африке, и чак, приде, бавити се сточарством на Гренланду.“
Европска унија је „извоз демократије“ у Русију финансирала преко Центра „Меморијал“, „Московске хелсиншке групе“ и Асоцијације за заштиту бирача „Глас“. Само је Европска унија на „развој демократије“, преко невладине организације „Европска иницијатива у области демократије и права човека“ годишње слала у Русију 64 милиона евра.
И када су 4. децембра почели избори у Русији за Парламент (државну Думу) почеле су оптужбе за „крађу гласова“ и „нерегуларности“, гле чуда од оних који и нису учествовали у изборима. Протесте против резултата избора организовала је, како пише сарадница руског „Фонда стратешке културе“, Ирина Лебедева, „космополитска опозиција“, чији је циљ да Русију врате у деведесете године XX века. Такву идеју заговара „РТВи“ одбеглог олигарха Гусинског. То је најмоћнији ТВ канал на руском језику у САД-у, који преноси пропаганду „Еха Москве“ и идеолога русофобије из вашингтонског естаблишмента. Ова ТВ станица је већ 9. децембра обавестила свет да је Америка „победила“ на изборима у Русији. Заправо то је тврдио „Амерички институт за предузетништво“ (стратешки центар Републиканске партије). Сви гости „РТВи“ су поред тврдњи и победи Америке говорили још и о „крају диктатора Путина“ и постављали питање и давали одговор „колико још Путин може да издржи“, чиме су, заправо, објаснили суштину протеста против резултата избора за Думу.
Интересантно је да су „извођачи радова“ на терену у извозу демократије обично најрадикалније групе у држави где се намеће прозападна власт. Ту су шовинисти, екстремисти, фундаменталисти, криминалци, наркомани… Запад уопште не зазире од њихових радикалних ставова. Напротив!  Њих подржава, што је посебно интересантно, западна дипломатија и западни либерални медији.
Руси немају сумњу у суштину извоза америчке демократије. „Извоз демократије“ преко тзв. „обојених револуција“ је „скривени државни преврат – вашингтонски демократизациони шаблон“, а то је „планирани и финансирани споља напад на законите институције друге државе“. О том шаблону не треба размишљати, каже Ирина Лебедева, њега треба бескомпромисно сламати.
Наравно, у прве борбене редове на сламању агресије на Русију ступио је премијер Руске Федерације Владимир Путин, који је 9. децембра одговорио Американцима: „Ми смо у обавези да заштитимо суверенитет Русије, нама је потребно да нађемо форме заштите од мешања споља“. Затим је додао: „Унутар државе се одвија политичка борба, али и ван државе. Нас подсећају, како не бисмо заборавили, ко је газда на овој планети. Но, када се новац из иностранства улаже у изборни процес – то је повод да се замислимо. Посебно је недопустиво улагање новца у изборни процес. Стотине милиона долара улаже се у овај посао“.
Оваква политика САД-а увек раздражује већину нормалних људи, а посебно вређа разум што се ова подривачка делатност назива „демократијом“.
Људи су већ одавно научили шта бива када у некој држави дође власт по вољи Запада (обично као либерално-демократска партија, односно само демократска или либерална) – распродају или поклањају најбоља предузећа, уништавају сопствену производњу и социјалну државу, задужују државу до бесмисла и доводе олигархе на власт. Повећава се сиромаштво и социјално раслојавање, као и незапосленост, цене расту, јавља се трговина белим робљем и људским органима, затим ту је и рад на црно, криминал, учешће властите војске у ратним авантурама САД-а, а медији постају контролисани и изражавају мишљење само отуђене олигархије. Тада и почиње наплата екстрапрофита у послу „извоза демократије“.

[/restrictedarea]