Како Америка тежи изборној „победи“ у Русији

Пише Зоран Милошевић

У САД-у, у периоду од 1979. до 2007. године, капитал једног процента богатих ове земље порастао је за 275 одсто, при чему је то просек, јер су најбогатији зарађивали 392 одсто на уложену суму новца. Екстремне зараде постигнуте су, између осталог, и „извозом демократије“!

Почетком 2011. године руске власти су објавиле да ће се парламентарни избори одржати 4. децембра исте године, а аналитичари су већ тада почели да пишу да ће изборе искористити Запад да покуша да изведе „револуцију“, односно „извезе демократију у Русију“. И били су у праву. Главну улогу, као и много пута пре тога, имали су, и имају новац, дипломатија и медији.

УСТРОЈСТВО СВЕТА ПО ОБРАСЦУ „PAX AMERICANA“
Технологија „извоза демократије“ се мењала, а она која је примењена у Србији (1999), Грузији (2003), Украјини (2004), Киргизији (2005), Белорусији (2006), Јерменији (2008), Молдавији (2009), Киргизији (2010), Блиском истоку и сада, 2011, у Русији, први пут је описана у књизи америчког професора политичких наука Џина Шарпа „Од диктатуре до демократије. Концептуалне основе ослобођења“ („From Dictatorship to Democracy: A Conceptual Framework for Liberation“), која се појавила 1993. године (о овој књизи „Печат“ је у текстовима неколицине аутора већ писао). Шарп разматра борбу са владама које не подржавају САД као борбу са диктатуром. Ова књига постала је библија младих револуционара.
Образац „извоза демократије“ налази се иначе у доктрини Монро, названој по имену америчког председника Џејмса Монроа (1758-1831), на основу које су САД 1823. године прогласиле право да постављају владе верне Вашингтону јужно од реке Рио Гранде, тј. у Централној и Јужној Америци, а касније и у целом свету. На основу доктрине успостављена је месијанистичка идеологија, позната као устројство света по обрасцу „Pax Americana“(у дословном преводу – „амерички мир“, односно период релативног мира под глобалном доминацијом САД-а).
„У сваког грађанина у демократском друштву треба да буде не мање од три роба“, речи су славног античког филозофа Платона. Необично и занимљиво је да се сада – после замаха „извоза“ демократије, замаха најновије економске и политичке кризе, као и „Арапског пролећа“ и ратова на Блиском истоку и северу Африке, протеста поводом избора у Русији, управо ове речи врте по медијима и на Интернету. При томе се јасно сугерише и неувијено алудира да ће робови нових демократизатора, између осталих, бити Арапи, црнци и Словени. „Pax Americana“?
Психологија Американаца, пише Александар Роџерс, као изворних капиталиста и извозника савремене демократије, јесте таква да ништа не раде тек тако или из алтруизма. Ако они у нешто улажу новац, онда очекују да се тај новац врати са великим дивидендама. Ако троше милионе долара на „развој или извоз демократије“, то, дакле, не чине из апстрактне љубави према неком друштву, уметности и науци, већ тиме шире утицај у држави која се „демократизује“, да би тако одстранили народ из управљања својом судбином и својом државом, и на тај начин и народ и државу опљачкали. Американци просто пуцају од среће када им се опозиција неке државе обрати (обично се то представи у синтагми „да моли помоћ од Запада“), а на чије су богатство већ „бацили око“. Логично питање је чиме поменута опозиција плаћа помоћ Запада? Власт, наравно, увек има шта да поклони, односно преда и прода: државне интересе, природна богатства (руде, нафта, гас, земља, шуме, вода), стратешка предузећа (присетимо се „приче“ како је „добро“ дати предузеће странцима за долар или пак збивања око железаре „Сартрид“).

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Одштампај страну