Јужноамеричка алтернатива

Пише Зоран Милошевић

Све латиноамеричке државе на овогодишњем Самиту прихватиле су Чавесов предлог оштрог супротстављања неолиберализму и афирмацији идеје снажне рационалистичке државе

Јужна Америка је опет у центру пажње. На иницијативу председника Венецуеле одржан је Други самит Заједнице држава Латинске Америке и држава Карипског мора (CELAC), почетком децембра ове године, са разликом што је на првом (о томе смо писали у „Печату“ бр. 104, 2010. године) било 32, а на другом 33 државе. И овај пут инсистирано је да у Заједници нема места за САД и Канаду, јер су криви за вишевековни неподношљив положај јужних Американаца. „Ово је достигнуће до којег смо дошли после 200 година борбе. Монроова доктрина је овде устоличена: Америка Американцима, односно Јенкијима. Наметали су своју вољу током 200 година, али сад је доста“, рекао је Чавес.

ИСТОРИЈСКА ШАНСА
Припрема Другог самита јужноамеричких држава и карипског базена започела је већ у марту 2011. године, када је, између осталог, одржан семинар о Јужноамеричкој алтернативи, како преноси Алберти Куриел (Alberto Couriel) за уругвајски „LR21“. Семинар је одржан у главном граду Доминиканске републике и разматрана су питања стварања савеза свих левих и центристичких партија у Јужној Америци, као и програмске и идеолошке основе уједињења. Сви учесници су се веома критички односили према неолиберализму и заступали идеју снажне рационалистичке државе. На међународном плану су се заложили за стварање форми супротстављања светском финансијском капиталу у његовом садашњем виду.
Основу за нову сарадњу и отпор америчко-канадској хегемонији дала је снажна економија јужноамеричких држава, што је омогућило да на последњим изборима у скоро свим важнијим државама, како пише шпански „Ел Пас“, победе владини кандидати (Колумбија, Бразил, Еквадор, Костарика, Уругвај). Реткост је да у више наврата владини кандидати добијају поверење бирача, али очигледно је да садашње власти раде добро и народ то цени. Суштина је да су одстојеће владе настале из револуционарног марксистичког миљеа и да су се одупрле наметању неолибералног обрасца развоја. Резултат је динамична и развијајућа економија, а то је дало могућност и за реализацију низа социјалних програма, пре свега за побољшање стандарда становништва (у здравству, образовању, социјалној сфери…) Поред тога, успешна економија Јужне Америке отвара овом региону нове шансе, како на домаћем, тако и на међународном плану. Колико је јужноамеричка економија у успону, показују процене да има шансу да претекне Азију у развоју, према показатељима економског раста, саопштио је Светски економски форум у Давису. Услов је да повећају нови властите безбедности и активизације иновационог потенцијала у региону.
Пабло Анино у шпанском листу „Ребелион“ истиче да је стопа раста јужноамеричке привреде, према подацима Економске комисије овог региона у просеку 5,1 одсто (4,3 Централна Америка и 1,9 у државама Карипског базена), што омогућује да регион изађе испод утицаја САД-а. То је „историјска могућност, настала на основу развоја држава које улазе у састав БРИК (Бразил, Русија, Индија и Кина)“.
Почевши од 2002. године у Јужној Америци се бележи снажан економски раст. Међутим, од посебне важности је то што је регион безболно преживео кризну 2008. годину, од које је страдала Европска унија и САД. После шест година перманентног раста, 2009. године развој се свео на 2,9 одсто, али је већ 2010. нарастао на шест одсто, а ове године биће већи од четири одсто. Благостање је нарасло нарочито у Јужној Америци, јер је од севера, тачније Панамског канала економија везана за САД, те су осетили колебања тржишта. Наравно, Јужна Америка има и среће, зато што су цене сировина и хране порасле.

ТЕОЛОГИЈА ОСЛОБОЂЕЊА

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Одштампај страну