Ирена Бенет: Велико ГМО спремање Србије

Разговарала Мара Кнежевић Керн

Канађанка српског порекла Ирена Бенет, угледни активиста против ГМО, коментарише за „Печат“ измену постојећег Закона о генетички модификованим организмима и тврди како он широм отвара врата корпорацијама да у Србију пласирају производе штетне по здравље

Покрет „Зелена омладина Србије“ организовао је у Студентском граду низ предавања и филмских пројекција везаних за еколошке теме, а на јавној Трибини о ГМО учествовали су активисти политичке партије „Зелени Србије“, која је предизборну трку започела петицијом против ГМО, сакупивши 35.000 потписа. Правдајући се „подршком грађана“ – „Зелена Србија“ је доставила Скупштини предлог за измену постојећег Закона о генетички модификованим организмима.
Правници „Зелене Србије“ имали су прилику да на Трибини изложе детаље у вези са својим предлогом за измену Закона, конфронтирајући се са ставовима Ирене Бенет, позване од стране организатора да као познавалац ове области и угледни активиста против ГМО изнесе ставове испред НВО сектора. Ирена је Канађанка српског порекла (лекар природне медицине и апсолвент алопатске медицине), овом приликом је скренула пажњу на спорне ставке предложеног текста Закона, изразивши бојазан да би се усвајањем оваквих измена отворила Пандорина кутија.
С обзиром на то да у свету јача покрет за заштиту природних сорти, а међу земљама које преиспитују своју политику према ГМО налази се и Канада, замолили смо гђу Бенет да нам изложи разлог својих сумњи у исправност правног поступка којим је кренула једна од првих политичких странака, која би својом „зеленом бојом“ могла да привуче противнике ГМО.

На Трибини сте веома оштро критиковали Предлог за измену постојећег Закона, тврдећи да се не ради о пооштравању забране увођења ГМО, како тврде предлагачи из странке „Зелени Србије“, већ о подизању рампе за несметано освајање Србије.

[restrictedarea]

Мене су позвали организатори ових сусрета који су покушали да окупе „зелену“ Србију и дају прилику покретима да се међусобно упознају и размене искуства. Међутим, учесници су се окупили око пароле „Србија без ГМО“, уместо да станемо у одбрану постојећег закона који про-ГМО лоби креативно покушава да измени. Због тога сам била изненађена захтевом за измену постојећег Закона и основано сумњам у добре намере аутора новог Закона. Налазимо се у веома нестабилним односима снага у Парламенту и сматрам да нам Закон који је на снази даје довољан маневарски простор – с обзиром на то да експлицитно забрањује промет и узгајање ГМО, што је у овом тренутку довољно само ако се Закон поштује. Они свој предлог бране тврдњом да је „рестриктивнији од претходног“, а ја сам упоређујући дошла до закључка да неке предложене измене не говоре томе у прилог.
Прва озбиљна примедба односи се на увођење експертске групе – „Научно-стручног савета“ састављеног од 21 доктора наука, који би практично одлучивали о нечему о чему су се грађани већ експлицитно изјаснили, својим потписима на петицију „не ГМО“… С обзиром на то да докторат није етичка категорија, неће бити тешко наћи довољно корумпираних доктора наука у Србији, спремних да уђу у Савет и одиграју добро плаћену фарсу, којом би се подигла рампа за ГМО. Овај предлог о увођењу „већа мудраца“ исувише подсећа на нацрт измене закона – поднет од стране Стручног већа Министарства пољопривреде, јануара 2011. године (одмах послат у  процедуру) – који су саставили наши стручњаци и стручњаци из ЕЗ, са портпаролом из ЕУ за питања ГМО. Успели смо да дођемо у посед „нацрта измене важећег Закона“, којим се од Србије тражи „укидање забране увоза, узгоја и промета ГМО у комерцијалне сврхе“, а у склопу захтева налази се и предлог за оснивање стручног савета – од 18 доктора наука и професора (како би се лакше провукле дозволе за увоз ГМО)… Ми смо то зауставили, али нас чуди да „Зелени Србије“убацују у свој предлог идентичан захтев – 21 доктор наука.
Имам примедбу и на предлог за оснивање Националне лабораторије за контролу семена. Питам се шта је са постојећом и ко нам гарантује да и она преко ноћи неће бити приватизована.

Да ли је постојећи Закон довољно прецизан и ригорозан?
Ако већ идемо на промену закона, морамо експлицитно да тражимо забрану употребе „Монсантовог“ „Раундап“ хербицида, који у себи садржи глифосат (изазива рак, побачаје, оштећује генетски материјал и имунитет). „Раундап“ продире дубоко у земљу загађујући подземне и надземне воде, чега неуки и лаковерни пољопривредници често нису ни свесни. Ако можда неки од њих мисле да ће штету имати само крајњи корисник купац, желим да их упозорим да су – према истраживањима у САД – управо произвођачи најугроженији. „Монсантови“ мешетари им неће рећи да су прве на мети њихове породице, које најчешће живе у близини затрованих поља…У Аргентини – услед засипања обрадивих поља (200 милиона литара глифосата) – од здравствених последица трпе и становници великих градова, услед разношења пестицида путем ваздушних струјања и воденим токовима.

Како тумачите изјаву учесника на Трибини о неопходности регионалне „хармонизације“.
Не знам шта бисмо хармонизовали са земљама из окружења које су отвориле врата за ГМО. Ако се од нас очекује да се регионално хармонизујемо са осталима, то је испуњавање захтева WТО пре него што смо и прихваћени за члана. WТО („Светска трговинска организација“) је у ствари „Светска терористичка организација“ која се бави економским терором. По уиграном сценарију – најпре се инсистира на измени наших локалних закона, да би тиме корпорације заштитиле себе од закона Србије и могле да успоставе и задрже монопол над нашим природним ресурсима. Кад постанемо чланови WТО више нећемо имати право да се заштитимо својим законима… Ако нам је све то познато, питам се зашто се у овом нацрту тражи измена кривичног закона у вези са статусом компанија у Србији?

Шта бисмо у овом тренутку могли да урадимо како бисмо појачали одбрану и обезбедили предах у борби за опстанак?
Сматрам да бисмо морали, као што то раде сиромашне земље без снажног политичког утицаја, да уведемо мораторијум на било какве трансакције са ГМО… Битка страних корпорација за Србију појачана је 2010. године – то је година у којој је у јавности интензивирана кампања против ГМО, праћена све већим отпором грађана према ГМ храни – како за стоку, тако и за људе – па су променили тактику. „Експертска група“ је Тројански коњ којим интересне групе желе да нас обману и наведу Србију да отвори врата за ГМО.

Ви сте скренули пажњу на неопходност забране лекова који садрже ГМ састојке?
Ни у старом Закону, ни у Предлогу за његову измену није предвиђена забрана за увоз оваквих лекова. О њиховој штетности је чак и ЈАМА (Америчка медицинска асоцијација) објавила научну студију. Ради се о 136 ГМО лекова, одобрених од 1995. до 2007, од којих су се (код 24 одсто) појавиле забрињавајуће последице, па су произвођачи добили налог за прецизније праћење пацијената после преписивања лека. Др Чарлс Бенет упозорава на веома озбиљне компликације после употребе лекова са ГМ састојцима (гљивичне инфекције, рак мозга), што уопште није назначено у декларацији. Одговорна држава би морала да води рачуна о њиховој забрани. Ту је и „дилема“ око постојања експерименталних поља. Она се никако не могу оправдати, нити је могуће избећи контаминацију околних усева било каквом „безбедном зоном“.У жељи да се бавимо науком, ГМО се пушта у отворене системе на експерименталним пољима. Кад се ГМО једном пусти у природу немогуће га је контролисати, а не постоји безбедна зона између конвенционалних и ГМО усева…Такође је потребно да аутори овог законског предлога објасне шта значи следећи став: „Законом се дозвољава, без обзира на генералну забрану…да се развијају стратешки капацитети“. Питам се о каквим се то стратешким капацитетима ради, у земљи којој је одузета могућност да самостално спроводи било какву стратегију?

Ваш активизам је резултат информисаности, знања и зрелости, а снажну мотивацију налазите у својој породици. Шта вас је навело да се вратите из Канаде и у Србији наставите борбу?
У Канади сам већ започела акцију „Не ГМО у Србији“. Све је почело после читања чланка професора Шеварлића, из којег сам видела шта нам се спрема, па сам одмах одлучила да напишем онлајн петицију. Док сам је писала гледала сам кћер и мог малог унука и мислила на њихову будућност и будућност деце у Србији. Одушевио ме је одзив из Србије, било би лепо да је и у Канади то могуће. Спаковала сам кофере и кренула тамо где је семе које сам бацила могло да никне. У Србији сам упознала дивне младе људе, с којима сам на улицама Београда и Новог Сада делила летке и сакупљала потписе, тако да смо у кратком року сакупили 1.000 потписа – без новца и потпоре било које партије. То је била спонтана активност савесних грађана Србије и искрено верујем да такво самоорганизовање може да промени ток догађаја… Млади су имали сјајне и духовите идеје, били смо претходница у борби за Србију без ГМО, а појавио се и натпис „Стоп ГМО“ на новосадском мосту, као и веома духовит графит: „Све ће то народ посмлатити!“… Убрзо после тога упознала сам се са Николом Алексићем из „Еколошког покрета Новог Сада“ и добила прилику да своје знање удружим са великом енергијом и ентузијазмом људи из Покрета, који су прикупили још 4.000 потписа… Имам утисак да се млади буде и постају свесни да им не припада само будућност већ и садашњост.

[/restrictedarea]