Евро „пукао“, немачка штампа марке!

Пише Драган Мраовић

У току су припреме за уштампавање, неизбрисивом бојом – на нове серије евра натписа „немачки евро“. То би био једини евро који би се прихватао у Немачкој и служио би да гарантује немачку чистоћу

„Знам да једно тело повезано с немачким Министарством одбране, у складу са такозваним планом ‘Б’ који се односи на вероватни крах евра, врши припреме за уштампавање, неизбрисивом бојом, на нове серије евра натписа ‘немачки евро’. У ствари, ради се о повратку на стару немачку марку. ‘Немачки евро’ би био једини евро који би се прихватао у Немачкој и служио би да гарантује немачку чистоћу“, изјавио је европарламентарац Марио Боргези, члан партије Лига норд (Северна лига).

БЕРЛИН НА ТАЈНОМ ПОСЛУ
На тај начин Немачка припрема, паралелно са инсистирањем на новој пореској политици у Европској унији, а ради спаса евра, своју одступницу, уколико би евро зараза запретила и Берлину. Поменути план „Б“ у својој коначној верзији значи хитни повратак на немачку марку, коју, према западним изворима, Немачка већ штампа у великој тајности у две штампарије у Тичину, у Швајцарској, од којих једна штампа руске рубље и вијетнамске донгове. Новац се штампа у Швајцарској, јер земље чланице монетарне уније, у складу са потписаним обавезама, не могу да штампају свој стари новац.

[restrictedarea]

Ове информације нису званично потврђене, али долазе из озбиљних извора, што је навело Мару Бизото, европарламентарца италијанске Северне лиге, да затражи хитан одговор од Европске комисије „како би се ствар разјаснила“: „Крах евра је сада свима знан, па зато још више чуди што једна земља, као што је Немачка, темељни стуб јединствене монете, већ размишља о томе како да се ослободи Европске уније. Наиме, према економистима и стручњацима из бранше, Берлин је већ задужио две швајцарске штампарије да штампају марке у великим количинама“.
Ово понашање указује да Немачка зна праве узроке кризе, о којима јавно не говори ни Ангела Меркел, и да је свесна у каквом глибу је Брисел. У суштини, бољка је ендемска и лечење евра ће само привремено да снизи температуру, јер није суштина у кризи привреде Запада и евра, пошто су то само спољни симптоми озбиљног структуралног канцера либерал-капиталистичког система који метастазира у глобализму. Понашање већине политичара и медија у свету је прилог историји хипокризије, зато што износе као аргументе наводне узроке и потребне „реформе“ којима замагљују да је у току операција светске финансијске елите којом би она требало да загосподари владама демократских земаља, као у најновијем случају Италије и Грчке. Те „реформе“ су усмерене на укидање социјално одговорне државе, рестрикцију права и демократских слобода, укидања права на рад, повећање пореза на додатну вредност, односно ПДВ-а, рестрикцију пензионих и здравствених права, на удар на ионако недовољне фондове за науку и културу. То ће се, разуме се,  десити и у Србији. Те мере се правдају тиме да су грађани „живели изнад  могућности“, због чега се драстично смањују приходи и животни стандард породица које уопште нису живеле „изнад наших могућности“. Изнад могућности је живела и живи малобројна „елита“, управо она која „оптужује“ грађане Европе, а маневрише капиталистичким профитом и управља високим светским финансијама.
У ову ситуацију свет је доведен управо њиховим неодговорним понашањем и виртуелним берзанским играма, политиком заснованом на хохштаплерским приватизацијама и дивљој либерализацији привреде. Србија и ово слепо следи. Незапосленост на Западу, као један од најтежих израза кризе, узрокована је и падом индустријских профита у Европи за 40 одсто, због преноса индустријске производње у земље као Бразил, Кина, Индија, Тајланд, Тајван, али и Србија, у којима је коштање радне снаге доведено у сферу бесцења, а радници на Западу су остали због тога и без посла. Све то је учињено само зато да би међународни финансијски капитал очувао свој профит дерући кожу целом свету. Ту нема ни говора о социјално одговорном понашању. Пример за то је и борба за очување такозваног „spread-a“, односно марже коју одређују банке приликом препродаје новца служећи се искључиво себичном логиком шпекулантског профита. А у случајевима када се маржа примењује на државне обвезнице, ствар постаје бесмислена, пошто државне обвезнице подразумевају национални и државни идентитет, док су берзански индекси, финансијске трансакције и шпекулативне операције на акционарским тржиштима, по дефиницији наднационални и безлични. Ова неприродна дихотомија опстаје само зато да би светски финансијски кругови исисавали државну добит преко шпекулација са државним обвезницама, при чему имају прећутну сагласност корумпираних влада које следе интересе високог капитала, а не националне интересе оних који су их бирали.

СТВАРНИ НАУМ МОНДИЈАЛИСТА
Светска економска криза се користи и да би мондијалистичка финансијска и корпоративна елита лишила ауторитета механизме демократског друштва, због чега губе сваки смисао уставне категорије демократских држава изражене у терминима „демократија“, „народни суверенитет“ и „социјална држава“. Привредне и финансијске олигархије харају Европском унијом и обесмишљавају њен пројекат који би имао смисла само ако би се одржао као Европа нација, а не Евроунија. Али Европа народа, који унутар заједнице задржавају свој историјски идентитет и различитости је, по природи ствари, препрека необузданом харању светских финансијских елита и мегакомпанија иза којих, опет, стоје имена великих породица, као што су Ротшилд или Рокфелер, односно прави гувернери наше планете.
У суштини дивљег либерал-капитализма и надмоћи финансијских елита над демократским институцијама налазе се узроци кризе. Корумпирани либерал-капитализам је банкротирао и мора да буде темељно превазиђен новим, социјално праведнијим механизмом. Док то не прихвате они који суштински владају светом, а мала је вероватноћа да ће се одрећи егоистичких интереса, ствари ће ићи како иду, односно ка крају евра и саме Европске уније.
Будући да је евидентно да Немачка предузима и практичне кораке за евентуални излазак из еврозоне, па и Уније, уколико јој интереси буду угрожени, а које неће ни случајно да жртвује зарад евроунијске фатаморгане, можда би било добро да се Србија угледа на Немачку и да прихвати да све има алтернативу, па и Европска унија.

[/restrictedarea]