Ерозија државе

Пише Драгомир Анђелковић

Неретко се сусрећемо са изразима „марионетска и сателитска држава“, „квислиншки режим“, „колаборација“. Где је на тој мапи лоцирана Србија и њена власт?

Шутановац нам је недавно поручио да Србија није марионетска држава. Како је неуки министар војни рекао: „Уколико неко каже да радимо по туђем налогу, то би значило да смо марионетска држава, а ми то нисмо“. Слично мишљење је током обележавања два века модерне српске дипломатије, на посредан начин, изразио и Јеремић. Говорећи о Чедомиљу Мијатовићу, заговорнику радикалног прозападног преокрета у српској политици друге половине 19. века, нагласио је да пошто је 1881. године прихваћена Тајна конвенција, Србија је, због саможивости тадашње владајуће клике, прихватила да буде сведена „на ниво марионетске државе“. Пошто данашња Србија – како тврди министар спољних послова – не прихвата ултиматуме, те неће одустати „од Резолуције 1244 како би убрзали европски пут“, она није марионетска држава. Када се ради о том закључку, слажем се са поменутим министрима. Но, Србија то још није, не захваљујући њима већ онима који се противе политици коју воде.

ДРЖАВНЕ МАРИОНЕТЕ
Према распрострањеној дефиницији америчког социолога и политиколога К. Мекнилија, „марионетска држава (puppet state) је номинално суверена држава која се де факто налази под контролом неке стране силе“. И ту се ради о суштинској контроли, какву је, примера ради, револуциона и потом Наполеонова Француска (почетком 19. века) имала над низом поражених или у то време тек створених држава широм Европе. Батавска република (Холандија) сматра се првом модерном марионетском државом (проглашена 1795. године).
Од њих треба разликовати зависне квазидржавне творевине и сателитске државе (што је, а не аустроугарска марионета, крајем 19. века била Србија). Прве су још мизерније од марионетских држава, док су друге спрам њих респектабилне творевине. Квазидржавне ентитете или не признаје ниједна друга држава осим оне која их контролише, или је њихово међународно признање врло ограничено. Што је још важније, оптерећене су бројним противречностима и не располажу развијеним управним и војним структурама, нити имају капацитет да их у реалном року створе, па ни када би их страни господари оставили да се саме о себи старају, из унутрашњих или спољних разлога, не би могле да опстану.
Историјске примере оваквих квазидржава представљају бантустани, које је од дела сопствене територије (проглашене домовином црначког становништва) у доба апартхејда створила Јужноафричка република, а то је била и тзв. „Независна држава Хрватска“ (која је без обзира на италијанску окупациону зону, истински била под жезлом Берлина). Данас је то накарадна НАТО, тзв. „косовска држава“, којом жаре и пале Американци, ма колико Немци у вези са њом играли неку своју игру.

ГЕОПОЛИТИЧКИ САТЕЛИТИ

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Одштампај страну