ДУШАН ПРОРОКОВИЋ Срби са Косова су понизили НАТО

Разговарао Угљеша Мрдић

Ретке су биле ситуације у историји када су нам се интереси у оволикој мери поклапали са руским. Уколико се Београд покаже несолидним партнером, Москва ће се везивати за друге играче у региону. Можда са Софијом, Подгорицом, Бањалуком, Косовском Митровицом. Јер, Срби са севера Косова нису само победили НАТО, они су га и понизили, каже у интервјуу за „Печат“ члан Главног одбора Демократске странке Србије и некадашњи државни секретар Министарства за Косово и Метохију

„Садашњи статус КиМ је резултат многих фактора, али на њега је пресудно утицао огроман ангажман САД-а, војни и политички. Зашто је до тог ангажмана дошло друга је тема, али слабљење утицаја САД-а на глобалном нивоу довешће и до одређених померања на Косову. Иако су косовски Албанци прославили проглашење независности, такозвана „Република Косово“ не представља државу ни у једном смислу. Више суверенитета данас има Авганистан, него влада у Приштини“, каже у интервју за „Печат“ Душан Пророковић, члан Главног одбора Демократске странке Србије и некадашњи државни секретар Министарства за Косово и Метохију.
Према његовим речима врховни орган власти на Косову је НАТО, а у појединим стварима асистира и ЕУ – нити НАТО, нити ЕУ не показују спремност да своје надлежности делегирају косовским Албанцима у скорије време.

Који је њихов циљ?
Њихов циљ је да Косово остане колонијални забран. Са једне стране, слабљењем западног утицаја и притиска, слабиће и механизми контроле, па ће косовски Албанци – етничке Геге све смелије и све више улазити у политичка разрачунавања са НАТО и ЕУ. На исти начин на који су улазили у разрачунавања са отоманском управом. Проблем за НАТО и ЕУ јесте и што су те две организације у дубокој унутрашњој кризи, што ће довести до њихових све споријих и неодлучнијих реакција на Косову. Косовски Албанци ће зато тражити свој пут мимо НАТО и ЕУ. Они ће се вероватно још неко време чврсто ослањати на подршку САД-а, али ће се све више окретати ка Турској и размишљати о Немачкој. Са друге стране, слабљење западног утицаја на глобалном нивоу неминовно води ка стварању мултиполарног света, при чему српске деонице на глобалној политичкој берзи значајно расту. Србија може пронаћи своје савезнике у две сталне чланице СБ УН – Русији и Кини, али и међу половином чланица „Г-20“, међу државама у окружењу, регионалним силама у различитим деловима света. То ће поново актуелизовати косовско питање.

Да ли је могуће помирити два народа на Космету – српски и албански?
Е сада, због стања какво је данас, тешко је говорити о некаквом српско-албанском братству и јединству у будућности, али уколико се укаже прилика, тај нови тренутак бисмо морали искористити за усаглашавање неког дугорочнијег решења којим би регулисали наше билатералне односе. Гледано из данашње перспективе, склонији сам томе да решење за косовско питање тражимо у неком ширем оквиру укупних српско-албанских односа на Балкану. Једноставно, мислим да ће се питање стварања „велике Албаније“ поставити као природна тежња албанског народа у наредним деценијама, и да то данашње велике западне силе ни са чим неће моћи да спрече. Тада Србија, заједно са својим савезницима, треба да види шта је и докле је њен интерес, и да се тако понаша. Уколико се наши и албански интереси поклопе у неким ситуацијама, онда би требало правити нови, дугорочно одржив договор. Уколико се не поклопе, онда ће, наравно, Србија морати да игра на неку другу страну, али овде сам желео да подвучем пре свега то, да српско-албански договор у будућности не треба одбацивати априори и поред тога што ће међуетничка дистанца између наша два народа бити све већа. То што су наши интереси данас супротстављени, не мора да значи да ће тако бити и за две деценије. У међународној политици интереси одређују савезнике, а не обрнуто.

Можете ли нам нешто више рећи о Вашој књизи о Косову и Метохији – „Косово: међуетнички и политички односи“? Шта Вас је навело да је напишете? Коју све проблематику она обухвата?
Сваки политички свестан човек у Србији мора да се запита: зашто нам се све ово дешава? А сваки политички активан човек у Србији мора да се запита: шта нам је чинити? Одговор на прво питање тражио сам углавном у историји српско-албанских односа и анализи података које сам дуго време сакупљао, а одговор на друго у садашњем статусу КиМ и положају тог самопроглашеног ентитета у међународним односима. У западним земљама за последњих пет година објављено је неколико десетина радова о Косову. Част изузецима, али шта се све ту може прочитати је страшно. То најчешће нема везе са научним радовима, већ са најсировијом пропагандом. Историја се фалсификује на најгрубљи могући начин, праве се страшне материјалне грешке, бркају датуми, свесно се занемарују поједине ствари. Тако се ствара нека „нова истина“ о Косову, и зато сам и мислио да се треба и на овакав начин огласити. Својим радом нећу ништа променити, али нека барем остане траг да постоји и друга страна медаље. На неке тенденције требало би и упозорити. Видите, барем три албанска историчара тврде како Срби никада и нису живели на Косову у значајнијем броју, и да су православни манастири доказ тога. Према њима, Срби су правили манастире да би учврстили свој утицај тамо где су били у мањини. Барем два албанска историчара тврде да православни манастири чак нису ни српски, већ део византијско-албанске културне заоставштине. У овим глупостима албанске историчаре, истина стидљиво, подржавају и поједине западне колеге. Моје питање је: како њихове теорије могу да утичу на данашњу генерацију албанских школараца на Косову? Ако десетогодишња деца данас уче да Срби никада нису живели у Пећи, а да су Дечани византијско-албанско културно наслеђе, онда ће та иста деца већ за неколико година имати сасвим изграђен став да Срби немају никакво право да уопште помињу Косово, а камоли да траже преговоре. То је одлична основа за нове сукобе у будућности, а не за тражење оквира у којем можемо да живимо у миру – једни поред других. Када већ не можемо једни са другима.

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Одштампај страну