Др Михаела Глеклер: Тежак облак над Европом

Разговарала Мара Кнежевић Керн

Угледни швајцарски педијатар др Михаела Глеклер је водећа представница Штајнерове антропозофске филозофске школе, која афирмише друштвено уређење засновано на принципима правде и социјалног плурализма

 

Др Михаела Глеклер  (Michaela Gleckler) је угледни швајцарски педијатар, секретар медицинске секције „Школе духовних наука“ у Гетеануму (Швајцарска). Образована је на принципима антропозофске медицине којој је посветила цео свој радни век радећи на Педијатријској клиници Универзитета „Бокум“ и као школски лекар при „Рудолф Стејнер“ школи у Витену. Поред медицине, проучавала је антропозофију („Валдорф“ школа у Штутгарту), студирала немачку књижевност, језик и историју (у Фрајбургу и Хајлдебергу) и објавила велики број стручних радова и књига. Последња књига „Водич кроз здраво детињство“ постала је незаобилазно штиво за родитеље и лекаре.
Др Михаела Глеклер је недавно посетила Београд, да би у просторијама „Српског лекарског друштва“ упознала наше лекаре с основним принципима антропозофске медицине. Преносећи искуства из своје дугогодишње праксе, др Глеклер је изразила бојазан да данашња Европа неће умети да сачува тековине ове науке, старе читав век. Проблеми с којима се њена струка суочава потврђују слутње др Рудолфа Штајнера – оснивача антропозофске филозофске школе – који је још 1925. године наслутио долазак тешког времена: „Изнад европске цивилизације лебди један тежак облак и само је у извесном смислу зачуђујуће што човечанство о томе готово уопште не размишља…“ О каквим се облацима ради показало се убрзо после његове смрти, кад је – после доласка Хитлера на власт – дошло до забране деловања „Антропозофског друштва“ у Немачкој. Слобода и диктатура нису могле да коегзистирају.
Ако бисмо у Штајнеровој биографији потражили најзначајнији период, онда би то било време проведено у Вајмару (1890), где је у Гете-Шилеровом архиву радио на сређивању Гетеове рукописне заоставштине. Ту се упознао с Гетеом научником и његовим истраживањима на пољу природних наука, што је уграђено у читав антропозофски покрет.  Данас су Штајнерови принципи биодинамичке пољопривреде, антропозофске медицине и „Валдорф“ образовног система поново на мети диктатуре – овог пута диктатуре лихварске интернационале, са „Светском трговинском организацијом на челу“, која настоји да сведе човека и целокупно природно окружење на робу.

Др Глеклер, Ви сте један од оснивача Европског савеза за примењену антропозофију ЕЛИАНТ (European Alliance of Initiatives for Applied Anthroposophy), са седиштем у Дорнаху, који је подигао  глас за одбрану права на „социјални плурализам“ у ЕУ. Да ли ће бриселска бирократија ово право препознати као део европске баштине?
Окупили смо се око ЕЛИАНТ-а  са жељом да заштитимо европског човека и његово „право на различит животни стил, плурализам научних метода и слободу истраживања и образовања“. То значи да ова Заједница народа мора да обезбеди равноправан третман људима са антропозофским погледом на свет. Антропозофија је млада наука – ове године пуни деведесет година. Шта је 90 година за један покрет, који подразумева корените промене на друштвеном и личном плану… Заокружен концепт овог филозофског правца, који обухвата и практичне сегменте свакодневног живота – од медицине и педагогије, преко пољопривреде, економије, друштвеног уређења, изнео је Штајнер пред јавност 1921, нагласивши да је основни предуслов за остварење оваквог концепта живота – друштвено уређење, засновано на принципима правде и социјалног плурализма… Иако се антропозофија данас суочава с многобројним проблемима, Европа од ње не сме да одустане. Свесни опасности покренули смо акцију потписивање петиције, којом Европљани траже право на избор начина на који ће се лечити, образовати, обрађивати земљу… Сакупили  смо преко милион потписа и у мају 2011. године отишли у Брисел да предамо наше захтеве представнику ЕУ, задуженом за здравствена питања. После сусрета са бриселским званичницима схватили смо да они уопште нису упознати са суштином антропозофског стила живота.  Тек када смо их одвели на биодинамичко имање у околини Берлина (бивши колхоз) и показали принцип рада „Валдорф“ школе и болнице, они су се заинтересовали за наше проблеме и обећали да ће се заложити за подршку нашим захтевима.

Судећи према новим европским законима, међу којима је Codex alimentarius, Европа је већ одустала од сопствене традиције.

[restrictedarea]

Ми смо против коришћења генетски модификоване хране и наша пољопривредна секција у Гетеануму врши испитивања генетски модификованог кромпира, упоређујући његову биолошку отпорност и снагу са старим сортама. Утврдили смо да је природни кромпир далеко виталнији, а његова нутриционистичка вредност не може се ни упоређивати…Уосталом, генетску модификацију нису измислили биолози већ природа. Бактерије и вируси имају моћ да се прилагођавају новонасталим условима у циљу преживљавања и у природи се дешавају невероватне мутације. Али до ове појаве долази због успостављања природне равнотеже, а не да би се она пореметила… У сваком случају, децу треба хранити само природно узгајаном храном.
Све је више болести које званична медицина не успева да излечи, а услед свеопште дехуманизације у Европи најчешће побољева душа. Сваки трећи становник ЕУ болује од депресије. Највећи број депресија изазван је као реакција на окружење, а окружење више није наклоњено човеку… Ми не желимо да лечимо душу уз помоћ фармацеутске индустрије, већ  захтевамо да нам се омогући приступ антропозофској медицини, која једина обраћа пажњу и на духовне потребе пацијената… Оно што је специфично за наш приступ болести је то што ми радимо са процесима, а не конкретним молекуларним променама, радимо са ритмовима – дневни, недељни, сезонски…Наравно, такав приступ захтева велику посвећеност сваком пацијенту, а сам третман дуже траје с обзиром на то да стимулишемо одбрамбени систем организма, који код сваког пацијента индивидуално реагује… Анимозитете у струци превазилазимо у ходу, али у суштини најбоље сарађујемо с лекарима који су упућени у наше методе и спремни су да преузму пацијента кад заједнички утврдимо да је потребна помоћ конвенционалне медицине… Напомињем да је у Швајцарској антропозофска медицинска пракса потпуно равноправна пред законом, а право на овакав третман утемељено је Уставом.

Савремена медицина се сусреће са проблемом вакцинације. Какав је ваш став у вези са тим питањем?
Људски организам има природну способност да се брани од болести, сем ако му имунитет није ослабљен. Уколико сезонски грип добије 10 одсто људи, што је уобичајено и очекивано, за медицину је много значајније да се утврди због чега 90 одсто није добило грип. А нису га добили зато што је то природно… С обзиром на то да последице вакцинације још нису довољно проучене, став наших педијатара је да дечјем организму треба дати времена да ојача имунитет, што значи да пре годину дана не би требало насилно стимулисати његов одбрамбени систем. То је један од разлога што се противимо вакцинацији пре прве године живота.

Коме сте наменили „Водич кроз здраво детињство“?
Др Волфганг Гебел (Wolfgang Goebel) и ја смо у ово штиво унели седамнаестогодишње искуство педијатријског рада у „Хердек“ болници (Немачка). Верујемо да свака болест има смисао и разлог настајања, који треба кроз разговор и пријатељски контакт с болесним дететом открити и разумети. Навели смо и терапеутска искуства старих народа Северне Америке, Јужне Африке, Аустралије и Новог Зеланда, упоређујући их са савременом медицинском праксом која третира човека као машину на којој треба поправити квар…Књига је намењена првенствено родитељима, али и здравственим радницима спремним за нова искуства.

Да ли је у данашњој Европи могуће покренути оно што је Штајнер покренуо на почетку прошлог века?
С обзиром на то да се у антропозофској медицини прво радило на експериментима са добровољним пацијентима, без класичних истраживања, савремена бирократија би омела сваки такав покушај. Данашњим лекарима није дозвољена слобода да се понашају  према искуству и савести, нити да користе интуицију и познавање традиције древних народа. У првих шездесет година развоја антропозофске медицине постојала је само лекарска документација, али је културна атмосфера давала довољно слободе лекару да крене путем који званична наука још није трасирала. Нажалост, друштво све мање улаже у наше програме, зато што се ово улагање „не исплати“ – свесни су да се на здравом човеку не може зарадити.

_____________

Мост међу класама

Оно што др Михаела Глеклер није рекла, а што се може закључити из Штајнерових предавања, односи се на социјални моменат као предуслов за приближавање антропозофске науке „малим људима“. Пукотина настала између 99 одсто са Вол стрита и невидљиве „више класе“ потврђује актуелност његових предавања, нарочито одржаног у јуну 1900. године пред 7.000 берлинских словослагача и штампара: „Да се са разумевањем поступало према пролетеријату, тај би покрет кренуо другим путем. Међутим, ‘више класе’ су изгубиле осећање за заједницу, а егоизам се ширио упоредо с конкурентском борбом. Временом се потпуно прекинуо мост међу класама“. Антропозофска медицина је такође на прекретници: постала је привилегија европске „више класе“ која ће је временом уништити.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Dok postoi i ole kakav otpor,i ljudi poput ove DOKTORKE kao i ove zlatne novinarke MARE davo nemoze pobediti.

  2. Миодраг Лукић

    Поштована господине Шарац,
    ђаво побјеђује управо уз помоћ лажних пророка као што су антропозофи

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *