Др Михаела Глеклер: Тежак облак над Европом

Разговарала Мара Кнежевић Керн

Угледни швајцарски педијатар др Михаела Глеклер је водећа представница Штајнерове антропозофске филозофске школе, која афирмише друштвено уређење засновано на принципима правде и социјалног плурализма

Др Михаела Глеклер  (Michaela Gleckler) је угледни швајцарски педијатар, секретар медицинске секције „Школе духовних наука“ у Гетеануму (Швајцарска). Образована је на принципима антропозофске медицине којој је посветила цео свој радни век радећи на Педијатријској клиници Универзитета „Бокум“ и као школски лекар при „Рудолф Стејнер“ школи у Витену. Поред медицине, проучавала је антропозофију („Валдорф“ школа у Штутгарту), студирала немачку књижевност, језик и историју (у Фрајбургу и Хајлдебергу) и објавила велики број стручних радова и књига. Последња књига „Водич кроз здраво детињство“ постала је незаобилазно штиво за родитеље и лекаре.
Др Михаела Глеклер је недавно посетила Београд, да би у просторијама „Српског лекарског друштва“ упознала наше лекаре с основним принципима антропозофске медицине. Преносећи искуства из своје дугогодишње праксе, др Глеклер је изразила бојазан да данашња Европа неће умети да сачува тековине ове науке, старе читав век. Проблеми с којима се њена струка суочава потврђују слутње др Рудолфа Штајнера – оснивача антропозофске филозофске школе – који је још 1925. године наслутио долазак тешког времена: „Изнад европске цивилизације лебди један тежак облак и само је у извесном смислу зачуђујуће што човечанство о томе готово уопште не размишља…“ О каквим се облацима ради показало се убрзо после његове смрти, кад је – после доласка Хитлера на власт – дошло до забране деловања „Антропозофског друштва“ у Немачкој. Слобода и диктатура нису могле да коегзистирају.
Ако бисмо у Штајнеровој биографији потражили најзначајнији период, онда би то било време проведено у Вајмару (1890), где је у Гете-Шилеровом архиву радио на сређивању Гетеове рукописне заоставштине. Ту се упознао с Гетеом научником и његовим истраживањима на пољу природних наука, што је уграђено у читав антропозофски покрет.  Данас су Штајнерови принципи биодинамичке пољопривреде, антропозофске медицине и „Валдорф“ образовног система поново на мети диктатуре – овог пута диктатуре лихварске интернационале, са „Светском трговинском организацијом на челу“, која настоји да сведе човека и целокупно природно окружење на робу.

Др Глеклер, Ви сте један од оснивача Европског савеза за примењену антропозофију ЕЛИАНТ (European Alliance of Initiatives for Applied Anthroposophy), са седиштем у Дорнаху, који је подигао  глас за одбрану права на „социјални плурализам“ у ЕУ. Да ли ће бриселска бирократија ово право препознати као део европске баштине?
Окупили смо се око ЕЛИАНТ-а  са жељом да заштитимо европског човека и његово „право на различит животни стил, плурализам научних метода и слободу истраживања и образовања“. То значи да ова Заједница народа мора да обезбеди равноправан третман људима са антропозофским погледом на свет. Антропозофија је млада наука – ове године пуни деведесет година. Шта је 90 година за један покрет, који подразумева корените промене на друштвеном и личном плану… Заокружен концепт овог филозофског правца, који обухвата и практичне сегменте свакодневног живота – од медицине и педагогије, преко пољопривреде, економије, друштвеног уређења, изнео је Штајнер пред јавност 1921, нагласивши да је основни предуслов за остварење оваквог концепта живота – друштвено уређење, засновано на принципима правде и социјалног плурализма… Иако се антропозофија данас суочава с многобројним проблемима, Европа од ње не сме да одустане. Свесни опасности покренули смо акцију потписивање петиције, којом Европљани траже право на избор начина на који ће се лечити, образовати, обрађивати земљу… Сакупили  смо преко милион потписа и у мају 2011. године отишли у Брисел да предамо наше захтеве представнику ЕУ, задуженом за здравствена питања. После сусрета са бриселским званичницима схватили смо да они уопште нису упознати са суштином антропозофског стила живота.  Тек када смо их одвели на биодинамичко имање у околини Берлина (бивши колхоз) и показали принцип рада „Валдорф“ школе и болнице, они су се заинтересовали за наше проблеме и обећали да ће се заложити за подршку нашим захтевима.

Судећи према новим европским законима, међу којима је Codex alimentarius, Европа је већ одустала од сопствене традиције.

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Одштампај страну