„Демаскирани Холивуд“: Нечастиви „запослен“ у филмској индустрији Америке

Пише Владислав Панов

Још један документарни филм разоткрива, бар тако тврде његови творци, право лице савремене индустрије забаве којом влада Сотона и његови славом и богатством корумпирани, декадентни и злом опчињени следбеници. На реду је прича о Холивуду…

У тексту који смо објавили у прошлом броју о наводном сатанистичком утицају који је западна музичка индустрија претходних деценија успела врло ефикасно да оствари над целим светом, а што је суштинска теза за неке шокантног, а за друге бесмисленог документарног филма „Музика која хоће вашу душу“, његов млади лосанђелоски аутор Џек Декстер, видно окренут хришћанској религији, исцрпном обрадом порука које су музичке звезде упутиле својој публици кроз видео спотове и преко турбулентног приватног живота поставио је оквире позорнице на којој сам Сотона осваја наш свет. Звезде су по овом филму, сећате се, продале душе зарад славе и богатства. Њихов допринос ширења сатанистичких порука, „ослобођеног начина живота“ је огроман.
У другом, још комплекснијем, једнако, додуше, религиозном, „Демаскирани Холивуд 1 и 2“, делу извесног Џејсона Ковара, иста идеја је проширена и допуњена примерима из историје Холивуда.

[restrictedarea]

БАСТИОН ДЕКАДЕНЦИЈЕ
Идеја сатанистичког освајања публике, ширења црног „јеванђеља“, култа Сотоне и његовог царства и свега осталог што се да уметнути у овај контекст, дубоко прожима филм и његов апдејтовани наставак. Можда је за доживљај правог осећања значаја ове идеје потребно бити религиозно поткован и душевно на тој таласној дужини. Али оно што је могуће открити у скоро три сата ових филмова неће оставити равнодушним никога, па ни атеисте, нити, чак, сатанисте. Свако ће имати прилике да буде испровоциран, вероватно и изнервиран, можда потресен или једноставно само затечен кадровима филма и коментарима његовог аутора који диктирају темпо, дух и ритам комплетног дела, а све у циљу процеса демаскирања империје која продаје целулоидне снове, бастиона декаденције, бохемије, ескапизма и сумњивих личних слобода, Холивуда.
Да ли су ти снови лаж, индоктринација злом или тек повлађивање јефтиним захтевима најшире популације у жељи да се брзо заради богатство, на гледаоцу је да просуди. Ковар, додуше, сматра да је управо чин тако постављене демократије у прихватању света и идеја демонска работа. Јер, он, Сотона, поручује преко својих слепо верних следбеника инсталираних у шоу-бизнису, да је слобода да мислите својом главом, да је сваки појединац свет за себе и да увек треба радити само оно што вам се прохте, да сте слободни и „ослобођени“ од свих стега, правила и захтева, оно чему једино ваља тежити у животу. Филм доказује, исцрпно, детаљно и с мноштвом примера, да су га у Холивуду схватили буквално. Као и музичке звезде које у својим песмама најчешће помињу горње постулате слободе, њих још децидираније наводе њихове холивудске колеге у филмовима. Индоктринација неопходношћу да се буде ван моралних оквира и друштвених норми, и посебно оних које намеће религија, заиста је фасцинирајуће присутна у холивудској продукцији, и то не само последњих година, већ је исти смер очевидно присутан од самог почетка филмског стварања. Што је, ако размислите, фасцинантно и веома погодно за фанатична верска откровења попут овог филма. Јер, током протеклих стотинак година, тешко да постоји иједна идеја која се у овом свету тако стриктно преносила с генерације на генерацију и спроводила у дело до танчина, као што је то случај са поменутим демагошким социјалним реформама и слободарским духом холивудских посланика. „Демаскирани Холивуд“, тако, примерима и цитатима самих звезда, доказује да је за ту идејну доследност кроз историју Холивуда крив нико други до Сотона. Његови следбеници, наиме, од када је филма продају душу Ђаволу за славу и новац, а при том проносе „његову“ реч.

ТРИЈУМФ ЗЛА
Резултат је погубан. Имајући у виду невероватан утицај медија, који су увек у савршеном складу и међузависном односу са филмском и музичком индустријом, процес демонског преваспитавања потресно великог броја становника ове планете је скоро комплетан. Уништење породице, морала, религије, односно слобода од њих, што је кроз историју холивудског стваралаштва увек био интегрални део директних и индиректних порука њихових филмова, успостављају као модни стил стремљење ка тим принципима, што доказује, попут неодољивог узора, и сам приватни суноврат већине протагониста филмских јунака. Овај документарац ту појаву истиче као принцип и углавном је успешно доказује. Још је занимљивији када крене на таксативни попис доприноса појединаца у интегрисању демонских начела у код понашања што је могуће ширег слоја људи. Тако, „ђавоља ствар“ је била присутна у животу првих филмских суперзвезда, као што су, рецимо, Рудолф Валентино, Меј Вест, Грета Гарбо, Џоан Крафорд или Марлен Дитрих. Сви наведени су, уз многе друге, наводно били присталице сатанистичких идеја и редом су тврдили да их приликом рада на улогама „обузимају духови“, па и сами демони! Ово је, иначе, најзанимљивији састојак оба документарна филма, и овог који се бави Холивудом и оног који је демистификовао музички део шоу-бизниса. Исечцима из интервјуа и коментара датих приликом гостовања у ток-шоу емисијама, односно цитирањем деоница из њихових биографија или аутобиографија, до најситнијег детаља се понавља опис процеса надахнућа ових уметника. Сви помињу осећање опседнутости некаквим духом, душама или демонима. Листа звезда које су на тај начин описивале стање духа приликом улажења у ликове које су тумачили је огромна. На тај начин су глумили, заправо, скоро сви, од поменутих звезда из старе ере Холивуда, преко оних који су започели кључну фазу у демонизацији света, такозвану сексуалну револуцију шездесетих година прошлог века, па до ових данашњих. Процес рада на улогама објашњавају „трансфером“ оностраних душа, па и демонских сила у њихово тело. Они су по сопственом тврђењу заиста постајали неко други. На тај начин су глумили и приватно сатанистичким сеансама, магичним ритуалима и вештичарењем опседнути Лусил Бол, Џејмс Дин, Мерилин Монро, Грета Гарбо, Питер Селерс, Џони Деп, Дензел Вошингтон, Кијану Ривс, Леонардо Ди Каприо и многи, многи други! Тако, барем, наводи аутор филма, он вешто дочарава аутентичност низањем, рекло би се, веродостојних цитата из поменутих извора, а који се односе на сваку од ових звезда.
Да ли је, дакле, Сотона заиста за своју позорницу изабрао Холивуд, а као своје најбоље средство индоктринације свуда присутне медије? За ауторе ових документараца уопште нема сумње да је тако. Њима на руку иде свеопшта деградација наше цивилизације која је добрим делом последица утицаја корупције прљавштинама које нам медији сервирају без предаха и милости свакога дана. Кажу, насиље, беспризорност, мржња, безобзирност, немогућност самилости и саосећајности, готово потпуни изостанак свих хришћанских врлина – последица су управо идеја и изопачених вредносних кодова којима нас медији трују. Дете од шест година, тврде стручњаци, већ је одгледало хиљаде најзверскијих убистава или их је лично извршило играјући ултранасилне видео игре. Исти шестогодишњак је у том узрасту провео више времена уз телевизор, него што ће читавог живота бити са својим оцем! Да ли су то Сотонина посла или нису, остаје да се разреши у некој верској дебати.
Оно што свако друштво или бар породице у њему, свака најпре за себе, треба да разреше, јесу узроци изостанка комуникације, поверења, квалитетног заједништва, нормалног функционисања, разумевања, па све чешће и љубави, односно било какве саосећајности међу њима самима. Ту је заправо права позорница на којој зло тријумфује. По ауторима ових филмова, додуше, породица је само жртва, последица. Јер у силном медијском бомбардовању злом морална каљуга у коју су безнадежно утопљени њени чланови није њихова кривица, нити у њој они имају било какве шансе за спас. Окретање вишим позитивним силама и утицајима, оним, дакако, божанским, поручује се на крају филма „Демаскирање Холивуда“, једини је излаз из кала Содоме и Гоморе нашег света. Јер, ако таква врста просветљења изостане, зна се шта нас чека. Ту поруку шаље и аутор филма, подсећајући на судбину праве Содоме и Гоморе, и на двомиленијумски циклус деградације и декаденције који је у наше време дошао до ивице кад се за силне грехе ваљају поново платити тешки рачуни. Како уосталом веровати у спасење света чији се лидери (Обама, Саркози, Берлускони, Буш, Клинтон, па чак и папа!) свету обраћају сатанистичким поздравом, увек радосно показујући рогове сатанистичким гестом рукама. Доказ ове необичне појаве можете видети не само у филмовима који су били повод овог осврта, већ и у бројним спотовима и снимцима на „Ју тјубу“. Изгледа, да парафразирамо ону нашу изреку, рог заиста не лаже. Његово време је дошло. Све извеснији колапс свега што подразумевамо под нашом цивилизацијом то доказује. Веровали или не у древни религиозни сукоб добра и зла искован у небесима, у божанске и ђавоље ујдурме, опседнутост демонским силама које терају на тешке грехе код доброг дела људи око нас је очевидна. Они је и не крију. И можда је заправо суштина борбе за опстанак управо у препознавању зла и одлуци да му се супротставимо или предамо. Ништа више и ништа мање од тога.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Avatar

    …. interesantan prikaz… U propagiranju svojih “ideala” – Amerika, kroz svu tu ogromnu ‘produkciju’ zabave/martketing – daje i sliku o – sebi, pa se time ‘razgolicuje’ ?! Ono, na sto se malo njih ‘fokusira’, jeste cinjenica, da postoje – bar dve Amerike… O onoj, vecinskoj ‘tihoj’ “Bible belt”, se manje govori – a “najglasnija” je ona – sa zapadne i istocne ‘obale’ ?! Ona ‘tiha’ je religiozna, hriscanska, sa obiljem protestantskih ‘denominacija’ ?! Kod njih je citanje Svetog Pisma vema siroko prisutno – vise nego kod ‘prosecnih’ katolika ili pravoslavaca ?! Problem nastaje – kod tumacenja Pisma, jer je kod protestantizma, pocev od Lutera – odbaceno (latinsko) svetootacko nasledje ?! A pravoslavna patrologija – potpuno im je napoznata ??! “do it yourself” tumacenja Pisma – kod pravoslavnih, izaziva cudjenja i neverice ( recimo, kada se u nekoj izolovanoj ‘denominaciji’ – clanovi medjusobno oslovljaju – kao “proroci” , “pravednici” i sl. kod ovdasnjeg sveta to pobudjuje asocijaciju, na onu narodnu ” ja tebi vojvodo – ti meni serdare” ??? !) ?! Dok je kod pravoslavnih propovedanje nenametljivo – “ko trazi – nacice” – dotle su ‘propovednici’ tamosnji prilicno bucni, sa posebnim ‘marketingom’ ‘kampanje’ i – ‘misionarenja’ kod potencijalnih ‘sledbenika’ ( sami ljudi “Bible belta” – biblijskog pojasa, svesni su, da su mnogi takvi – samo $$$$ “proroci”, ali oni konstantno “bujaju” – od nastanka SAD ??? I koliko je biulo onih, koji su do sada proricali cak i datum “smaka sveta” ???) No, tesko je dati ‘opstu’ ocenu duhovnog stanja u Americi, gde ipak, veliki broj ljudi – nepoznatih, cuti i trpi, nastojeci da zivi u skladu sa Jevandjeljem ?! Medju onima ima i onih, koji revnosno beleze i istrazuju – sta se sve to zbiva na “estradi”… Ono o cemu pisete, jesu takva – svedocenja ??? E, sad, ima tu i “mode”, i inata onim “redneck” – “zatucanima” ali da zlo – sablazni, koje siri ta “industrija” – pogotovu na najmladju i najranjiviju populaciju, postoji – to se ne moze poreci ?! A Pismo kaze, da sablazni moraju doci ali tesko onome od koga su ?! Zalosno je, kada se ta ‘inudstrija’ ustremi na “religiozno” – pa nam, putem raznih “chanela” “prodaje” polu-znanje i spekulacije ?! Rog -za svecu ?! A bogata pravoslavna tradicija u dansnje vreme, moze se naci i na ‘netu’ – kao nenametljivi a zlatni polijelej… Na zalost, navika citanja kako Svetog Pisma, tako i svetootackih dela – uopste nije ‘ukorenjena’ na ovi m prostorima…. Tudje (“markirano i brendirano”) je – uvek “sladje” ????!!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *