Чари преваре и издаје

Пише Данијел Цвјетићанин, Универзитет „Сингидунум“

У свести многих младих људи код нас прве асоцијације на реч „економија“ су појмови „превара“, „подвала“ или „крађа“? Зашто је репутација економске професије много гора од оне коју заслужује?

Нико није гласно рекао, али чини ми се да у јавности постоји прећутна завера против економске струке и науке. Ето, на пример, мало је у свету научника или инжењера који би се усудили да преузму руковођење неком свемирском станицом или великом лабораторијом, али је невероватно велики број медиокритета који ће без трунке оклевања бити спремни да прихвате одговорност првог човека централне банке, а да јавности то не засмета.

ЕКОНОМСКИ ИЗУМИ    
Техничке, медицинске или технолошке вештине (и науке) повезане су у свести већине људи са проналасцима који изазивају дивљење (струја, рачунар, вакцина против парализе, нови материјали…) А запитајте неког шта су пронашли економисти? На лицу упитаног појавиће се, најчешће, подругљив осмех. „Па… то је оно – купиш за један, продаш за два… живиш од тих један посто, хе, хе, хе… Или некога превариш, преузмеш му робу, па не платиш, хо, хо, хо… Или оснујеш банку, покупиш људима новац, па запалиш на Кипар, хи, хи, хи…“
Ретко ко ће се сетити да су у историји баш економски проналасци највише унапредили људску врсту. У раним данима човечанства, трговина, подела рада и новац допринели су развоју можда више него точак, полуга или писмо. Уверен сам да су економски проналасци били предуслов техничких, биолошких и свих других иновација које су настајале у сталној интеракцији са економским изумима.

МОДЕЛИ БОГАЋЕЊА    

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Одштампај страну